1. Home
  2. Novo
  3. u
  4. Auto
  5. Republici
  6. Zanimljivost dana: Stout Scarab – prvi MPV na svetu (VIDEO)
Zanimljivost dana: Stout Scarab – prvi MPV na svetu (VIDEO)

Zanimljivost dana: Stout Scarab – prvi MPV na svetu (VIDEO)

271
1

Renault (Espace) i Chrysler (Voyager) se verovatno nikada neće složiti ko je prvi debitovao sa monovolumenom namenjenim isključivo putničkom prevozu, a u priču će se verovatno umešati i Volkswagen (Type 2) i Fiat (Multipla). Međutim, pravi pionir je zapravo bio Stout Scarab. Da, sigurni smo da nikada niste čuli za njega, ali u svoje vreme ovaj MPV je bio velika atrakcija gde god da se pojavio.

Njegova istorija počinje tokom ranih 1930-ih godina kada je avijatičar Vilijam Staut odlučio da proizvede sopstveni automobil. Staut je već imao dugogodišnje iskustvo rada na avionima, uključujući i malo poznati Ford Trimotor, pa je znanje iskoristio i na svom jedinom automobilu. Kada je zvanično predstavljen, Scarab je bio znatno napredniji u poređenju sa ostalim automobilima na ulicama, u čemu je ujedno bio i ključni razlog njegove kratke karijere.

Do današnjeg dana je nepoznato ko je tačno dizajnirao ovaj MPV, ali se spominju dva imena. Jedan od njih je čuveni holandski dizajner Džon Tjarda, koji se kasnije proslavio u Fordovoj premijum diviziji Lincoln sa fenomenalnim Zephyrom, dok je drugo ime Lester Džonson, malo poznati dizajner zgrada u takozvanom Art Deco stilu.

Spomenuti dizajn nije bio lep, što je kasnije i sam osnivač priznao, ali je privlačio pažnju svojom pojavom. Scarab je bio dugačak 4.965 milimetara, ali, zahvaljujući korišćenju aluminijuma je bio težak manje od 1.400 kilograma. Po mnogim detaljima Scarab je bio revolucionaran. Za početak, on je imao veoma aerodinamičnu školjku sa delimično prekrivenim točkovima i bez stepenice. Ovaj stil Detroit će pratiti tek u posleratnom periodu. Sa vozačeve strane su se nalazila standardna vrata dok je suvozačeva strana imala samo jedva vrata u sredini. Kasniji primerci će dolaziti u nekoliko stilova kao što su vrata na istom mestu kao i sa vozačeve strane i čak i dvoje vrata.

Enterijer je bio veoma prostran i samo jednim sedištem koje se nije moglo pomeriti – vozačevo. Ostala sedišta su bila fleksibilna i vlasnik ih je mogao postavljati po želji, a u ponudi je bio i mali sto. Scarab je bio poseban i po tome što se motor nalazio pozadi, čime je pružao izuzetnu trakciju u svim vremenskim uslovima i potpuno ravan pod. Pošto je osnivač imao velike veze sa Fordom, za motor je izabran upravo takav V8 motor zapremine 3,6 litra sa 95 ks. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog manuelnog menjača, a Scarab je mogao da ubrza do 100 km/h za oko 15 sekundi uz maksimalnu brzinu od 128 km/h. Spomenućemo da je i ogibljenje bilo nezavisno na sva četiri točka.

Prvi serijski Scarab je debitovao 1932. godine i do početka rata na ulicama će se naći devet primeraka. Kompanija je originalno želela da ograniči godišnju proizvodnju na ispod 100 vozila, ali taj plan je bio previše ambiciozan. Cena od 5.000 dolara (ili oko 90.000 dolara u današnjoj valuti) je bila previsoka u vreme kada su luksuzni Cadillac i Lincoln koštali trećinu cene. Među vlasnicima su se našle imućne porodice kao što su Fajerstoun i Dov.

Drugi svetski rat je zaustavio proizvodnju, ali do tada Vilijam Staut je prodao kompaniju i novi vlasnici nisu imali nameru da restartuju proizvodnju. Staut je proizveo još jedan prototip poznat kao Scarab Experimental, ali sa cenom od 10.000 dolara nije bilo zainteresovanih strana za proizvodnju. Scarab Experimental je postao prvi automobil sa školjkom proizvedenom od fiberglasa.

Od devet proizvedenih Scaraba danas je poznata sudbina njih pet, od čega su dva restaurirana i u voznom stanju. Zanimljivo je da je većina njih veoma eksploatisana, a sam Vilijam Staut je prešao oko 250.00 milja (oko 400.000 kilometara) svojim Scarabom. Oni se danas mogu videti po skupovima klasičnih automobila gde privlače jednaku pažnju kao i pre 80 godina.

Zoran Tomasović

(271)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
1 Komentar
Inline Feedbacks
View all comments
Yankee

Uzivo izgleda kao neki insekt.