Cena nafte dostiže najvišu vrednost u poslednje tri godine. Istovremeno, sledeći impulse sa tržišta, proizvođači sve veći značaj u svojim gamama, pridaju SUV modelima. Kakvim ih takvo opredeljenje, rizicima izlaže, probaćemo da zaključimo u kasnijem delu teksta.
Očekivan je dalji trend rasta tražnje za vozilima iz SUV segmenta. Analitičar automobilske industrije LMC Automotive, predviđa da će polovina od ukupnog broja prodatih četvorotočkaša do 2022. godine, biti upravo iz ovog segmenta. Tokom 2008. godine, kada su cene nafte bile na najvišem nivou, prodaja krosovera je bila za 50% manja, od one koja se predviđa za 2022.
Samo po sebi ovo zvuči zastrašujuće. Ipak, neke okolnosti u odnosu na period od pre deset godina, ozbiljno su se izmenile.
Kao prvo, mnoga SUV vozila na koja se proizvođači oslanjaju, postavljena su na platforme koje koriste putnički automobili. Dakle, značajno su lakša nego što su bila tokom prošle decenije, jer su sada, u konstrukcijskom smislu gledano, ništa drugo nego putnički automobili povišenog klirensa. Iz tog ugla gledano, može se zaključiti da Ford nije doneo nikakvu radikalniju odluku od “modernizovanja definicije automobila”, odnosno nadgradnje različitih oblika na istu osnovu.
Jedina razlika između onoga što Ford namerava da uradi, i onoga što čine drugi proizvođači, je ta što je Ford ovakvu vest plasirao u javnost na sva zvona, dok drugi proizvođači to isto čine, samo bez pompeznih saopštenja za javnost.
SUV modeli novijih generacija su, dalje, smanjili jaz u potrošnji goriva, u odnosu na ekvivalentne putničke automobile. Recimo, Ford EcoSport subkompaktni krosover, prema navodima proizvođača, ima jednaku potrošnju u gradskoj vožnji sa onom koju beleži Fiesta, koja je opet nešto efikasnija na autoputu.
Američko tržište je specifično, a odluka rukovodstva kompanije Ford se i odnosi samo na tu teritoriju.
Poznato je da u SAD dominiraju pikap kamioneti. Prosečna potrošnja velikog pikap kamioneta iz 2008. godine, bila je 15,18 litara na sto kilometara, a godišnji trošak za gorivo, u proseku je iznosio oko 2.808 američkih dolara. Deset godina kasnije, energetska efikasnost je povećana, potrošnja sada iznosi oko 13 litara na sto kilometara, ali zato prosečni godišnji troškovi na ime goriva, sada su značajno niži i iznose 1.936 dolara.
Ovo nam govori da su proizvođači uložili ogromna sredstva i napore kako bi dizajnirali efikasnija vozila, koja mogu da ispune sve strožije zahteve emisione regulative. Aktuelni su znatno štedljiviji agregati, znatno lakše konstrukcije kao i potpuno novi pogonski sklopovi, koji su zašli i u segment velikih vozila.
Veliki broj modela koji su koristili agregate sa osam cilindara, sada pružaju bolje perfomanse uz nižu potrošnju, kada su pogonjeni šestocilindarskim jedinicama.
Dalje, današnja rešenja u pogledu transmisije su mnogo naprednija od nekadašnjih. Možda je prikladno i poređenje vožnje bicikla koji ima 21 stepen prenosa, sa naporom koji treba uložiti u vožnju ekvivalenta sa samo 3 brzine.
Sniženju potrošnje značajno doprinose i „start-stop“ sistemi kao i tehnologija deaktivacije cilindara.
Zatim, Jeep je uveo u svoj novi Wrangler, tehnologiju blagog hibridnog sistema, koji je praktično, u neku ruku naprednija i proširenija verzija “start-stop” sistema.
Sva ova unapređenja doprinela su u nekoj meri smanjenju potrošnje. Međutim, proizvođači tu neće stati. Mnogi od njih već razmatraju razne vrste elektrifikacije.
Ford je među njima. Kompanija će elektrifikovati svoju gamu, uključujući i bestseler F-150. Očekuje se da će i “hibridni” Jeep Wrangler početi da silazi sa proizvodnih traka do 2020. godine.
Čak postoje i mišljenja da su SUV modeli znatno podesniji za elektrifikaciju, imajući u vidu veći klirens ovog tipa vozila, koji omogućava i dodatni prostor na podu vozila za smeštaj baterija.
„Ukoliko morate da spakujete baterijsku jedinicu u vozilo, SUV se čini kao razumniji izbor, u odnosu na putničko vozilo, prevashodno zbog klirensa. Zgodnije je smestiti baterije na podu vozila, nego bile gde drugde,“ kaže Džef Šuster, viši potpredsednik zadužen za projekcije u LMC Automotive.
Da zaključimo, rizik skopčan sa odlukom o prestanku proizvodnje skoro svih putničkih automobila, jeste rizičan potez.
Ali, u znatno manjoj meri, nego što to na prvu loptu izgleda.
(263)
