Sud u Lajpcigu odložio presudu vezanu za zabranu dizela u gradovima

Nemački sud je odložio donošenje presude u vezi sa davanjem ingerencije velikim gradovima da autonomno sprovode zabranu zagađujućih dizela. Mere bi mogle da pogode preprodajnu vrednost kod čak 15 miliona vozila u Nemačkoj i nateraju proizvođače da sprovedu skupe modifikacije.

Portparolka Evropske komisije, Margaritis Šinas je izjavila da komisija nema jurisdikciju nad saobraćajnom regulativom u gradovima.

Sasvim je jasno da se nakon „dizelgejta“ implementira globalna demonizacija dizel motora zbog navodne prekomerne emisije azotnih oksida, koja navodno kod ljudi izaziva respiratorne probleme.

Dok druge zemlje takođe razmatraju restrikcije i zabrane dizel vozila, za kolevku ove tehnologije i njenu automobilsku industriju će to biti veliki udarac. Naravno, kancelarka Angela Merkel je zabrinuta u vezi sa svim tim, i pokušava da balansira između „čekića i nakovnja“, ne želeći da odbaci dizel tehnologiju.

Sud u Lajpcigu će presuditi da li su zabrane koje sprovode lokalni sudovi legalne nakon što je ekološka grupa DUH, tužila vlasti. DUH traži zabranu i u drugim nemačkim gradovima.

„Još uvek je sve otvoreno, ali smo mi mnogo optimističniji“, rekao je šef DUH-a, Jirgen Reš, nako odlaganja presude, naglasivši da je sudija pojasnio da se oko ograničenja vezana za nivo zagađenja ne može pregovarati.

Nemačka je dugo promovisala dizel iz razloga manje emisije ugljen-dioksida u odnosu na benzinske pandane, što daje izvestan doprinos smanjenju efekta „staklene bašte“. Naravno, svako ko je sa naučnog aspekta upoznat sa prirodom emisije CO2 na planeti Zemlji, na ovo može samo da se nasmeši.

Uglavnom, tokom procesa u Lajpcigu, advokati su diskutovali da li vlasti moraju da uvedu nove načine označavanja automobila da bi se olakšala implementacija zabrana.

Vlada Merkelove, koja je došla pod udar zbog bliskih veza sa automobilskom industrijom, lobirala je protiv zabrana, iz straha da bi to moglo da naljuti milione vozača i poremeti saobraćaj u gradovima, jer sredstva javnog prevoza ne bi mogla da amortizuju takve nagle promene.

U međuvremenu, vlasti u Parizu, Madridu, Meksiko Sitiju i Atini su obelodanile planove u vezi sa zabranom ulaska dizel automobila u centre ovih gradova do 2025., dok gradonačelnik Kopenhagena želi da zabrani novim dizel automobilima ulazak u grad već od sledeće godine!?

Loš vazduh

Mala grupa iz Greeenpeacea se sakupila i protestovala ispred suda u Lajpcigu, sa sve poznatom „kostimografijom“ i transparentima. Mada pokušavaju da budu „bitni“, očigledno je da na njih niko ne obraća pažnju sem možda ponekih mejnstrim medija.

Kvalitet vazduha doduše predstavlja širi problem u okviru Evropske unije, što je dovelo do sastanka prošlog meseca između evropske komesarke, Karmenu Vele, i predstavnika devet zemalja koje se suočavaju sa pravnim merama u vezi sa ekološkim pitanjima, uključujući Nemačku i Francusku.

Pretnja zabranama je izazvala pad prodaje dizel vozila u Nemačkoj na trećinu od ukupne brojke u januaru. Pre izbijanja „dizelgejta“, na dizele se odnosila gotovo polovina prodaje.

U nastojanju da se izbori sa zabranama, vlada Merkelove se složila sa proizvođačima da sprovedu modifikaciju softvera na 5,3 miliona dizel automobila, uz pomoć gradovima u vidu taksi vozila i autobusa.

Ekološke grupe su modifikaciju softvera etiketirale kao „nedovoljnu meru“, lobirajući da se primene aktuelni Evro 6 i Evro 5 standardi.

Evercore ISI je saopštio da bi troškovi mogli da budu do 14,5 milijardi evra, a dvostruko više ukoliko bi tretman prošla kompletna dizel flota.

(176)