Početna Life Biznis Počinje svetski trgovinski rat – Sve o carinama
Počinje svetski trgovinski rat – Sve o carinama
0

Počinje svetski trgovinski rat – Sve o carinama

150
0

Svi krive Trampa, ali da li je zaista on krivac?

Carine na čelik i aluminijum, koje administracija američkog predsednika Donalda Trampa namerava da uvede, odnosno pretnja uvođenja dodatnih poreskih tereta na uvezena vozila, skrenule su pažnju svih značajnih likova iz automobilske industrije sa čarobnih dešavanja u Ženevi. Sada se ponovo procenjuje svrsishodnost i primerenost ranijih investicionih planova kompanija iz Evrope, u industriju Sjedinjenih američkih država.

Svi rukovodioci kompanija van SAD, razmišljali su, čini se više o tome kako će se ova pretnja, koja se tumači najvećom uzrokovanom od strane čoveka, posle velike ekonomske krize sa kraja dvadesetih godina prošlog veka, odraziti na industriju, nego na upravo predstavljene premijere u Ženevi. Novouvedene carine iznose 25% na čelik i 10% na aluminijum. Stupaju na snagu od 23. marta. Iz primene ovih tereta su izuzete Kanada i Meksiko, uz mogućnost daljih izuzeća, čime je došlo do skromnog razblažavanja prvobitno očekivanih poteškoća. Međutim, čak imajući i ovo u vidu, poslovni ljudi iz Evrope i ostalih industrijski snažnih regiona, prinuđeni su da razmotre kontramere, a sve to predstavlja ozbiljan uvod u svetski trgovinski rat, koji je na pomolu i sve više je izvestan.

Najgori scenario?

“U ovoj priči, svi su na gubitku,” kaže Hakan Samuelson, čelnik Volvoa. “Ovo se odnosi i na Volvo, jer smo ceo poslovni sistem gradili na premisama slobodne trgovine. Kupci će takođe dobiti svoju porciju patnje jer će morati da plate više cene za niz artikala, uključujući i automobile, naravno.”

Didije Leroj, prvi čovek Toyota Motor Europe, je upozorio na sledeće, “Ukoliko treba da se obračuna neki dodatni poreski teret, to će dovesti do podizanja cena roba i proizvoda na američkom tržištu. Dakle, kupci su ti koji će platiti ceh. A pritom, za očekivati je i revanšističku reakciju iz Kine, Evrope i ostalih delova sveta. U ovoj priči, nema dobitnika.”

Tramp je izazvao bes Evropljana sledećim tvitom: “Ukoliko čelnici Evropske unije žele da dodatno povećaju, već ogromne carine i značajne barijere koje su postavljene američkim kompanijama koje žele da razvijaju poslovanje na njenoj teritoriji, jednostavno ćemo da uvedemo “porez na njihove automobile”, koji se trenutno prodaju na našem tržištu bez ikakvih ograničenja. Oni su prodaju američkih automobila na evropskom tržištu učinili praktično nemogućom. Ovde imamo veliku nepravdu i veliku trgovinsku neravnotežu!”

SAD trenutno primenjuje carinske stope od 2,5% na automobile iz uvoza, kao i 25% carine na kamione i komercijalna vozila. S druge strane, Evropska unija tereti uvezena američka vozila carinom u visini od 10%.

“Evropska unija će biti prinuđena da odgovori na protekcionističke mere koje primenjuje SAD, ali nikako ne želi trgovinski rat!”, iskoristila je Twitter i poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije Marieta Šake.

Potpredsednik Evropske komisije Jirki Katainen, kasnije je zapretila i uvođenjem “mera koje bi vratile ravnotežu u trgovinskim odnosima “, ukoliko Evropska unija ne bude izuzeta iz primene ovih tarifa. Očigledno je da se ovde radi o merama odmazde. “Ukoliko se dogodi najcrnji scenario, spremni smo da pokrenemo tužbu protiv SAD pred Sudom Svetske trgovinske organizacije, a trenuno razgovaramo sa svim saveznicima, da to bude zajednička odluka i akcija.”

Informacije o carinama

Šta kažu izmene u američkoj politici

  • Na uvezeni čelik će se obračunavati carina u visini od 25%.
  • Na uvezeni aluminijum će se obračunavati carina u visini od 10%.
  • Kanada i Meksiko se privremeno izuzimaju iz režima carina.
  • Carine se mogu menjati i u odnosima sa drugim zemljama.
  • Sistem carina stupa na snagu 23. marta

Bernar Mate, bivši rukovodilac nemačke divizije Forda, a koji je sada na čelu Lobija nemačke automobilske industrije VDA, izneo je zapažanje da domaći proizvođači automobila trenutno proizvode oko 800.000 vozila u SAD, zapošljavajući pritom 40.000 radnika, ne računajući dobavljače tih proizvođača, gde radi još puno Amerikanaca.

“Od te cifre proizvedenih vozila, 430.000 primeraka su namenjeni izvozu. To je cifra koja korespondira sa brojem uvezenih automobila u SAD. Shodno tome, trgovinski balans, očigledno već postoji,” rekao je on.

Industrijski lideri već najavljuju da će morati da preispitaju isplativost ranije donetih planova, na bazi tada važećih propisa u SAD.

Čelnik PSA grupe Karlos Tavarez je izjavio povodom ranijih najava u desetogodišnjem planu, o povratku na američko tržište, da je ta mogućnost sada dovedena u pitanje.

Karlos Tavarez: “Povratak na američko tržište je doveden u pitanje.”

Tarife “će imati uticaj na organizaciju našeg nastupa na tom tržištu, jer smo već bili razradili – korak po korak pristup,” rekao je on. “U početku, automobili koje bi dopremali na američko trižište su trebali da budu iz uvoza. Ovo iz razloga što je za sam start operacije na američkom tržištu planiran plasman malog broja vozila. Ukoliko carinske stope zaista stupe na snagu, morali bi da ponovo sagledamo ispravnost naše strategije.”

Tarife bi, takođe mogle da utiču i na odluku Volkswagena da svoje električno vozilo I.D. proizvodi u Čatanuga postrojenjima, rekao je prvi čovek VW grupe za Severnu Ameriku, Hinrič Vebken.

On je naveo da će “tarife definitivno biti dodatni teret “, s obzirom na to da VW već uvozi određene količine čelika i aluminijuma u sopstvenoj režiji. Sledstveno, doći će do prelivanja uvećanih troškova sa dobavljača ovih sirovina na VW. “Proizvodnja modela I.D. za severnoameričko tržište još uvek nije potvrđena,” kaže Vebken. “Imamo više opcija.”

Hyundai Motor Co. je upozorila američke vlasti da će preispitati da li je u ovim okolnostima mudro proizvoditi aktuelan broj vozila u SAD.

“Izmene postojećeg carinskog sistema bi mogle negativno da se odraze na proizvodnju u našim američkim pogonima, i mogle bi da ugroze naš dalji rast,” izjavio je portparol kompanije Džim Trejnor. “Uvođenje carina na čelik bi moglo da uveća cenu koštanja proizvoda, a što bi nužno značilo i povećanje cena za američke kupce. Ovo bi opet, zasigurno dovelo i do smanjene tražnje.”

Otvaranje radnih mesta

Rukovodioci iz automobilske industrije naglašavaju da je upravo aktuelna carinska politika, zaslužna za veliki broj evropskih i azijskih preduzeća koja su investirala u američku ekonomiju. Među njima, veliki je broj angažovan i u proizvodnji automobila sa visokim stepenom učešča američkih dobavljača, pride.

Samuelson kaže: “Zahvaljujući slobodnoj trgovini, mnogo je radnih mesta otvoreno u Južnoj Karolini, gde Volvo gradi proizvodni pogon. “Čak polovinu automobila koji će biti proizvedeni u toj fabrici, namenjeni su izvozu.”

“Ukoliko bi pravila igre bila postavljena tako da se za svako tržište otvara lokalna fabrika, to bi onda bilo visoko neefikasno i nelogično,” nastavio je on. “Ako bi to morali tako da organizujemo u Evropi, pa to bi bila katastrofa.”

Uz uvođenje ovakvih carina, rekao je dalje on, “Ceo sistem bi bio manje efikasan, odnosno manje novca bi mogli da izdvajamo za unapređenja kvaliteta i razvoj proizvoda.”

“Koja god država pokuša da protekcionistički zaštiti svoju industriju, nužno dovede kupce, odnosno svoje stanovnike do toga da moraju da se pomire sa nižim kvalitetom robe koju kupuju,” nastavio je šef Volvoa. “Brazil je očiti primer za moju tvrdnju, u kome ovakvo stanje egzistira već mnogo godina.”

Klaus Celmer, prvi čovek kompanije Porsche Cars North America, navodi, “Pokušaj da se izolujete od drugih, potpuno je van smera kretanja, toka istorije i aktuelnih trendova. Taj smer nikada nije dobar…”

Priredio: Zvezdan Božinović

 

(150)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar