VW POLO 1.0 TSI Comfortline – Može biti samo jedan

Tri cilindra i pet stepeni prenosa ne obećava ništa dobro. Ali, koliko puta nam se u životu desilo da nevoljno odemo na neki sastanak, skup ili putovanje, a vratimo se ushićeni. Neki od nas su se, kao splet sličnih zgoda, i oženili. Dakle, već sada je jasno šta se dešavalo između naše test ekipe i dugo očekivane šeste generacije, pa može se slobodno reći, kultnog modela Volkswagen Polo.

Tokom prethodnih decenija, ekipa iz Volfsburga nas je naučila šta tačno možemo da očekujemo da izađe kao rezultat njihovog rada, nakon smene generacija vozila unutar, nikad šire game. Tako je (Bogu hvala) i ovog puta. Jednim površnim pogledom, već znamo o kojem modelu se radi. Doduše, nikada krupniji nije bio, duži za 8,1, širi za 6,9 i sa međuosovinskim rastojanjem, opet u plusu za 9,4 centimetara. A to što je nešto malo niži, daje mu dinamičniji izgled. Pored očiglednog prirasta u dimenzijama, vidljivo je da su, u odnosu na prethodnu generaciju, točkovi izmešteni više ka uglovima vozila, skraćujući time prepuste, a prepoznaju se i bočne linije koje ovaj model čine atraktivnijim od nasleđenog. Međutim, sveukupna promena izgleda je ipak diskretna, odnosno, mnogo radikalnija promena se desila prilikom prethodne smene generacija. Predstavnike svih pomenutih pokolenja, imali smo prilike da vozimo u nekom prošlom dobu, pa jasno možemo da propratimo i evoluciju na ostalim poljima ocenjivanja.

Funkcionalnost i dizajn

Za razliku od spoljne pojave, novi Polo je doživeo sistematičniju recenziju putničkog prostora, zadržavši pritom one temeljne vrednosti, koje gaji još od svojih početaka. Ulazak u vozilo, ipak, ne budi nikakve posebne emocije. Razlog tome je svakako, u prvom redu, kvalitet upotrebljenih materijala, koji je od iznad do ispod prosečnog nivoa. Širinom celog centralnog grebena, a iznad instrumentacije, proteže se prijatno meka gumirana plastika, kao reprezent onog plemenitijeg momenta, dok se u panelima (posebno zadnjih) vrata, nalazi plastika dostojna primene u kineskoj industriji dečijih igračaka. Oči bode još horizontalni, par centimetara širok trim, koji treba da asocira na hrom. Prilično jeftino. Svi ostali detalji su u proseku klase. Završna obrada je u skladu sa VW imidžom.

Sedišta su udobna, umereno tvrda sa prikladnom bočnom podrškom. Test deonica provedena na zadnjoj klupi je za prvi utisak imala minimalan prostor iznad glave vozača, kolege visokog 184 centimetra. Ovako alarmantna situacija za naše ispitivačke oči, dovela je do toga, da se na prvom podesnom i bezbednom mestu parkiramo i proverimo poziciju sedišta po visini. Dobro je, bilo je u najvišem mogućem položaju. Sve vraćeno na mesto, nastavljamo.

Nazad je situacija odlična, dovoljno je mesta za dva putnika za duža putovanja. Treći? U B segmentu smo, ne treba preterivati sa očekivanjima.

Povratak na vozačku poziciju, doneo je opet jednu blagu nelagodnost, ali ovoga puta rešenje nismo mogli da pronađemo ni u kakvim podešavanjima. Naime, konstantan je blagi utisak da je staklo vetrobrana trebalo da ide u visinu još dva centimetra, na teret površine krova, odnosno nikako da se otmemo utisku da nam je vidno polje prisilno uskraćeno. Za malo, doduše, ali svejedno, taj detalj je morao malo bolje. Preglednost je inače, u ostalom, dobra.

Funkcionalnost je na odličnom nivou, prtljažnik je značajno izdašnije zapremine nego ranije, veoma iskoristiv i deljiv policom, ostava za sitnice ima dovoljno. Ipak, izuzev blagodeti u vezi sa većom zapreminom prtljažnika, nikako nismo uspeli da doživimo kao uvećan nivo komfora, prirast centimetara među osovinama u odnosu na Polo pete generacije. Ovo, zaista shvatite kao odu odlazećem modelu, pre nego kao kritiku noviteta.

Što se vozača tiče, osećaće se potpuno spokojno za volanom ovog automobila jer sve je pregledno, lako upotebljivo i nadohvat ruke, čak i info-zabavni sistem, koji ima stakleni ekran i osetljiv je na dodir. Ikone i tasteri su dovoljno veliki, da ne odvlače previše pažnje sa saobraćajnih dešavanja, a brzina odziva i rezolucija su takođe, dobri. Instrument tabla pregledna, volan je multifunkcionalan, komande klima uređaja su prilično nisko, ali takođe na prikladnom mestu. Pročitavši još jednom prethodne rečenice, pa potpuno je jasno, novi Polo je nasledio (ali i unapredio) konceptualnu postavku prethodnih generacija viših segmenata VW game, pa čak i Passata.

Dizajn nikad nije bio jača strana, vozna dinamika – uvek

Polo (tako dobro) leži na modularnoj MQB A0 modernizovanoj platformi, prilagodljivoj za više vozila iz game.

Startovanje motora (klasičnim ključem), kao i njegovo funkcionisanje, dok je hladan, ne otkrivaju nikako da instalirani agregat ima samo tri cilindra. Urođene vibracije su izvanredno pripitomljene. Brzog i veselog odziva na pritisak papučice gasa, uz zavidan nivo elastičnosti, ostavlja izvanredan utisak u vožnji.

Naviknuti na automatske transmisije, koje sve više dominiraju u današnjim automobilima, desilo nam se na autoputu, da nam menjač ostane u trećoj brzini. Negde oko 120 km/h, pogledam instrument tablu, piše 5.000 obrtaja. Pogled na menjač, ma u petoj brzini je naš Polo. Pritisak na gas, obrtaji se penju, a automobil ubrzava. Po više osnova, neverica: prvo, kako je moguće da je izolacija toliko dobra da sakrije ovako visoke obrtaje, potom kako radosno motor prima gas na tako visokim (za turbo agregate) obrtajima, a potom i neverica na temu kako nije predviđen šesti stepen prenosa, kad ovoliko rezerve (i potrebe) za tako nešto ima. A onda, krajičkom oka na instrument tabli zapažam sugestiju putnog računara da iz trećeg stepena prenosa prebacim u peti. Slušam, naravno, obrtaji padaju pri maksimalno dozvoljenoj brzini, na nešto ispod 3 hiljade.

Dakle, ovako podešen pogonski sklop ima ekstremno širok raspon tolerancije prema vozačkim greškama. Ipak, pri nižim brzinama, u gradskoj i vožnji po magistralama, pokazuje najbolje lice. Odlično sarađuje sa preciznom i efikasnom transmisijom, a međuubrzanja su izvanredna, na brzinama podesnim za ovaj tip eksploatacije.

Na sve ovo, nadovezuje se izvanredno podešeno oslanjanje, koje neravnine prevaspitava u maniru limuzina iz D segmenta, uz izvanredno ležanje u krivinama koje u značajnoj meri prevazilazi namenu automobila, pa i konkurenciju (izuzev jednog modela, ali o tome malo kasnije). Upravljanje je tako dobro izbalansirano, osećaj na volanu je potpuno prirodan, progresivan je i tačno odmeren prema svim ostalim voznim osobinama. Značajno doprinosi sveukupnom voznom doživljaju. Kočnice su, tradicionalno, na vozilima sa VW oznakama izvanredne, pa ni ovaj Polo nije izuzetak.

Potrošnja test automobila je veoma relativna kategorija, skoro kao da analiziramo ovaj parametar kod sportskih primeraka. Može biti i ekstremno niska, ali zato, lagano i udvostručena. Drugim rečima, veoma je zavisna od stila vožnje, i tokom našeg testa je varirala od 5,3 do 9 litara na sto kilometara, u situacijama koje su se odnosila na pronalaženje limita ovog vozila.

Još nešto vrlo važno: Polo sa ovakvim pogonskim sklopom je apsolutno idealan izbor. Manje od toga, potencijali koje pruža revidirana platforma ostali bi neiskorišćeni, preko toga, mogli biste brže da jurite po deonicama pravog puta, ali složićete se da u tome nije poenta, posebno u B segmentu. Izbor dizel agregata, koji će uskoro biti dostupan, takođe smatramo promašajem koji bi samo doneo teži nos, inače odlično izbalansiranom vozilu.

Naš Polo poseduje Comfortline paket opreme, odnosno sredinu ponude, i sadrži brojne sisteme asistencije od kojih bi posebno izdvojim, za ovu klasu netipični sistem rekuperacije kočione energije, sistem za prevenciju sudara u gradskoj vožnji i adaptivni tempomat. Sa druge strane, malo je čudno da navigacioni uređaj i kamera za vožnju unazad nisu sastavni delovi paketa. Ne slažete se? Sačekajte da čujete cenu vozila.

Polo i istaknuti (testirani) izazivači, ukratko

VW Polo je oduvek bio među liderima po pitanju funkcionalnosti, završne obrade i ergonomije. Tako je i ovaj put. Sveukupna vozna dinamika novog Pola, ubedljivo je najbolja u celoj klasi. Mazda2 pruža osećaj koji je više sportski, direktnija je, upravljivija, trpi dostojanstveno brže prolaske kroz krivine i donosi za ocenu više radosti vozaču, ali Mazda2 je za dve ocene lošija u pogledu filtriranja neravnina, što posebno pogađa putnike na zadnjoj klupi. Citroen C3 donosi nešto mekše oslanjanje i nežniju vožnju, možda za pola broja, ali zato po svim ostalim parametrima (direktnost upravljanja, ležanje u krivinama, menjač) zaostaje za broj i po. Agregati u svim vozilima su približno izjednačenih karakteristika.

Zaključak

Da, može biti samo jedan, i taj jedan je baš VW Polo – najbolji od najboljih. Ali ne mislimo samo među predstavnicima B segmenta, već na celokupnu gamu Volkswagen brenda. A sa takvim stavom, naša ogorčenost na cenu test primerka od 20.484 evra je ogromna. Ne da zadire u segment iznad, već se poneki odlazeći primerci D segmenta mogu kupiti za taj novac. Pride, ispada da kupci (taj sam) i ljubitelji VW modela, ne samo da su ostali prevareni i uskraćeni oko dizel skandala, nego sada, kroz ovakvu politiku cena još i plaćaju odštete američkim federalnim vlastima i kupcima sa tog povlašćenog kontinenta. U prilog ovoj tezi, evo još par činjenica:

• Mazda2 1,5, sa značajno bogatijim paketom opreme, i najmanje jednako dobrim kvalitetom izrade, u pojedinim segmentima i značajno bolje (enterijer), se prodaje za cenu od 14.500 evra, koja u sebi sadrži 12,5% carine,
• VW Polo Comfortline prethodne generacije, sa agregatom od 1,4 litra, plaćen je Autokomercu manje od 13.000 evra, početkom 2011. godine, ,
• Cena testiranog Arteona od 150 ks, približna je ceni slično opremljenog BMW 330i xDrive. O utiscima iz vožnje ova dva modela, verujem da ne moram posebno da elaboriram.

Zato jedna velika molba za proizvođača: učinite ovaj predivan auto konkurentim. Cena je ekstremno važan deo identiteta svakog proizvoda. Šteta bi bilo da ga nema u mogućem broju na svetskim drumovima.

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	Opšta upotrebna vrednost, vozna dinamika, funkcionalnost, ergonomija
	Loše strane:
	Cena, pojedini materijali u enterijeru

(25145)