Zanimljivost dana: Kako je Packard mogao biti spašen – Predictor koncept

Cadillac se smatra standardnom među američkim premijum proizvođačima, ali sve do ranih pedesetih godina prošlog veka, najpopularniji luksuzni automobil u SAD nije bio Cadillac, pa ni Lincoln, već Packard. Sa prelepim dizajnom, posvećenom pažnjom završoj izradi i moćnim agregatima, Packard je dugo godina vladao klasom, pre nego što je agresivna taktika Cadillaca i Lincolna bacila kompaniju u finansijske probleme.

Dok je konkurencija bila u stanju da osveži dizajn svakih nekoliko godina i ponudi više modela, manji proizvođači kao što je Packard nikako nisu mogli da pariraju. Međutim, tokom 1956. godine je predstavljen prototip model Predictor sa kojim je ovaj proizvođač pokazao da je još uvek u stanju da dizajnira fantastične automobile.

Predstavljen na Salonu automobila u Čikagu, Predictor je imao sve one karakteristike fantastičnih pedesetih godina – dugačke linije, malu visinu, dosta hroma i ogroman rep koji je postao zaštitni znak.

Na ideju za njegov razvoj je došao Vilijam Šmidt, direktor za dizajn Studebaker-Packard korporacije, koji je znao da je kraj blizu, ali se nadao nekom čudu koji bi preokrenuo situaciju. Posao je dodeljen legendarnom Ričardu Tigu, koji je 1951. godine sa limitiranim budžetom uspeo da osveži Packard i koliko-toliko produži njegov život.

Sa dužinom od 5.639 milimetara, Predictor je bio ogroman čak i za američke standarde, ali pravi šok sledi kada kažemo da je imao samo dvoje vrata. Iako je Packard imao moćni V8 agregat zapremine 6,1 litre sa preko 300 konjskih snaga, pod haubom prototipa se našao V8 prethodne generacije, zapremine 5,8 litara i oko 260 “konja“. Zatim dolazimo do još nekoliko futurističkih detalja, kao što je vozačevo sedište koje se okretalo oko svoje ose, odnosno celih 360 stepeni, ili do staklenog krova.

Pod nečuvenim uglovima su bila i razna stakla, posebno ono zadnje. U vreme kada su dugmići postali popularni u kućnim aparatima, Packard je želeo da vidi sličan stil i na automobilima. Vrata su se otvarala preko dugmića, a sve komande menjača su takođe bile na dugme.

Sa dizajnerske strane, Predictor je imao tradicionalne američke linije, ali sa minimalno hroma. Razlog verovatno leži u tome što je prototip zapravo razvila čuvena italijanska kuća Ghia. Automobil je postao veliki hit gde god da se pojavio, ali je stigao prekasno da napravi veću razliku.

Naime, sredinom juna 1956. godine Packard je stopirao proizvodnju kada više nije mogao da plati račune dobavljačima, a dva meseca kasnije bio primoran da proglasi bankrot. Neki detalji, kao što su krov i maska hladnjaka, su kasnije viđeni u serijskoj proizvodnji na nekim Mercury i Edsel modelima.

Predictor je zatim postao vlasništvo Studebakera (koji je zapravo bio vlasnik Packarda u to vreme), ali kada je i ova firma bankrotirala 1966. godine, poklonjen je zvaničnom muzeju firme u američkoj saveznoj državi Indijani.

Sredinom osamdesetih godina je restauriran, a ceo proces je trajao godinama, uz neke moderne detalje nego što je vazdušno ogibljenje (što je bio težak proces pošto je Predictor težak preko tri tone). Zatim je vraćen muzeju, a danas je čest gost na skupovima klasičnih vozila.

Zoran Tomasović

(440)