Početna Prezentacije Buick na Salonu automobila u Njujorku
Buick na Salonu automobila u Njujorku
0

Buick na Salonu automobila u Njujorku

145
0

Izlazak iz Buick klase

 

Ako pitate tipičnog ljubitelja automobila koja je najveća greška američke automobilske industrije, mnogi će izabrati gašenje Pontiaca umesto Buicka pre desetak godina, kada je vlasnik General Motors prolazio kroz veliku krizu. Pontiac je uvek pružao sportski imidž (čak i kada bi bio prepakovani Chevrolet) i prodavao se u solidnim brojkama, ali u isto vreme kompanija nije znala za profit već duže vreme. Sa druge strane, Buick je do 1990-ih godina pao na najniže grane i postao omiljeni izbor penzionera. Velik, siguran, prostran i tih, Buick je dugo godina privlačio uglavnom starije kupce i u jedno vreme imao prosek od 72 godine, što je bio rekord na američkom tržištu. Pa šta se onda desilo i zašto je Buick preživeo?

Kina

Kada je 2009. godine pala odluka da Buick ostane u proizvodnji, kompanija je prodala svega 102.306 vozila, što je bio najslabiji rezultat još od Drugog svetskog rata. Pontiac je bio daleko uspešniji sa 267.348 zadovoljnih kupaca, ali nije bilo retkost da kompanija pređe i cifru od preko 600.000 samo nekoliko godina ranije. Razlog zbog koga je Buick preživeo leži u kineskom tržištu, gde je ovaj brend uvek bio izuzetno popularan i do današnjeg dana važi za jedan od najprodavanijih brendova.

Čak i tokom krizne 2009. godine kompanija je u Kini prodala preko 440.000 vozila, a taj broj će da skoči na čak 1,23 miliona prošle godine. Većina Buickovih proizvoda u Kini su bili zasnovani na Daewoo (ime je kasnije promenjeno u GM Korea), ali da bi Buick ponovo mogao da pruža onaj svoj prestiž i reputaciju iz prošlosti, on je morao da uradi mnogo više. Sredinom 1999. godine je donešena istorijska odluka da svaki naredni Buick bude baziran na Opelu, čiji je GM takođe bio vlasnik, i da u roku od nekoliko godina takvi proizvodi u potpunosti zamene one zasnovane na Daewoou.

 

Opel u SAD

Opel je bio prisutan na američkom tržištu još od kasnih 1950-ih godina. Prvi takav model je bio Olympia Rekord, koji je stigao 1958. godine kao odgovor na recesiju i prodavao se preko Buickovih salona. Kasnije je debitovao i Kadett, a on je privlačio preko 80.000 kupaca na godišnjem nivou što ga je učinilo drugim najprodavanijim uvoznim automobilom. Kadett će kasnije da služi kao baza za novi GM subkompakt (u Americi poznat kao Chevrolet Chevette i Pontiac Acadian/T1000), a takođe će se prodavati i kao Pontiac LeMans tokom kasnih 1980-ih godina.

Dok je Opel bio relativno uspešan do navedenog perioda, kasniji pokušaj da se on pomeri u višu klasu nije doneo preterano dobre rezultate. Naime, do ranih 2000-ih godina GM-ov brand Oldsmobile je bio ugašen pa je kompanija počela da razmišlja o nasledniku. Paralelno sa navedenom situacijom GM je imao još jedan brend, Saturn, koji je debitovao tokom kasnih 1980-ih godina i predstavljao je osnovni nivo GM ponude. U takvoj strategiji, Saturn je bio relativno uspešan, ali nakon gašenja Oldsmobilea je donešena odluka da Saturn popuni njegovu nekadašnju poziciju. Da bi uspeo u tome, Saturn je morao da prodaje Opele. Prvi zajednički projekat je bio sportski Sky (u Evropi poznat kao Opel GT), ali su u kasnije debitovali i Astra, Aura/Vectra i Vue/Antara. Nijedan od njih nije bio uspešan, a kao poseban promašaj se pokazala Astra, koja je prodato tek nešto više od 18.000 primeraka tokom tri godine proizvodnje. Saturn je ugašen posle 2009. godine i činilo se da je to kraj za Opel u SAD.

 

Buick = Opel

Kada se zna da Opel nije imao baš najsjajniju istoriju kao Saturn, mnogi su bili iznenađeni kada je pala odluka da ovaj nemački brend dobije drugu šansu kao Buick. Prvi Opel kao Buick je bio druga generacija modela LaCrosse, a on je delio nemačku platformu i pružao sportski dizajn (barem u poređenju sa tradicionalnim Buick modelima pre tog vremena).

„Nemački“ LaCrosse je zabeležio veliki rast prodaje u svojoj debi godini sa preko 60.000 prodatih primeraka, što je kompaniji dalo odrešene ruke da „sportski“ Buick ipak može da bude uspešan. Usledio je Verano (sedan verzija Astre), a zatim je ponuda proširena i sa dva identična Opelova modela – Insignia i Mokka.

Naime, Buick je shvatio da nema neke potrebe za većim dizajnerskim promenama pa samim tim spomenuta dva modela su identična Nemačkoj braći sa izuzetkom maske hladnjaka. Encore (Mokka) je takođe osnovao klasu subkompaktnih krosovera koja pre nije postojala, a taj potez se pokazao kao veoma uspešan. U 2016. godini je prodato 78.565 Encorea što ne samo što je najveći broj u klasi već i ga čini i najprodavanijim Buickom. Sa druge strane, Regal (Insignia) se može pohvaliti istim uspesima. Nakon odlične debi godine u kojoj je prodato preko 40.000 vozila, Regal je zabeležio pad od preko 50% narednih godina, što je bio dovoljan znak da je vreme za zamenu. Sa novim modelom publika je imala prilike da se upozna na nedavno završenom sajmu automobila u Njujorku.

 

Staro ime, novi stil

Regal je jedan od najstarijih Buickovih modela i u prodaji je još od ranih 1970-ih godina. On je imao najveće trenutke slave tokom sredine 1980-ih godina kada je njegova verzija Grand National GNX bila najmoćniji američki automobil, a takođe je nakratko bio i najprodavaniji automobil na ovom tržištu.

Regal se kroz istoriju mogao dobiti kao sedan i kupe, ali su tu sada dva potpuno nova stila – heč pod Sportback oznakom i karavan pod TourX oznakom. Glavni ljudi kompanije kažu da njihov cilj više nije napad na nešto jeftinije Lincoln MKZ i Acuru TLX već želi da konkuriše ekskluzivnijim liderima u klasi – pre svega Audiju A4 pre nego što napad bude usmeren i na Mercedes C klase i BMW serije 3. Tehnički gledano, Regal nije sedan kao A4. Pošto su vrata gepeka i zadnje staklo u jednom delu, Regal se smatra za heč automobil što znači da je njegova konkurencija Audi A5 Sportback – automobil koji će imati svoj debi na američkom tržištu tek krajem ove godine. Ono šta je veliko iznenađenje je podatak da Regal neće biti dostupan kao tradicionalni sedan, iako je ovaj stil ubedljivo najpopularniji na američkom tržištu.

 

Veće je bolje

Novi Regal je nešto veći u poređenju sa modelom koji zamenjuje po pitanju međuosovinskog rastojanja, a najveće beneficije ima prostraniji enterijer. Jedna od najvećih mana prethodnika je bio prostor za noge na zadnjim sedištima, a iako ni novi model ne dominira po tom pitanju, on definitivno donosi napredak. Zadnja sedišta se takođe mogu spustiti 60/40, mada je u opciji i 60/20/40 za one koji žele veću fleksibilnost. Sa spuštenim sedištima Regal pruža 1.727 litara prostora, što ga čini liderom u klasi, dok sa negativne strane spuštena sedišta ne pružaju ravan pod pa utovar robe može da bude problematičan.

 

 

Kvalitet na delu

Mnogi će reći da Opel ne može da parira Audiju po pitanju kvaliteta enterijera, ali će svi sigurno biti oduševljeni koliko je kompanija napredovala po ovoj karakteristici. Sam kvalitet i izbor opreme su veći nego ikada pre, pa bi tako standardnom IntelliLink monitoru od sedam inča pozavideli i najluksuzniji Cadillaci. Preglednost je odlična u većini slučajeva, ali takođe poseduje i nekoliko mana, pa se tako dugme za paljenje automobila nalazi daleko iza volana, dok su komande za klimu previše niske. Iako izuzetno kvalitetan, dizajn enterijera je za sada dobio promenjive ocene, pa on tako ne deluje moderan kao kod Audija ili elegantan kao kod Mercedesa. S druge strane, Regal se može pohvaliti sa visokim izborom sigurnosne opreme kao što je automatski kočenje u slučaju opasnosti i asistent koji upozorava vozača ukoliko pređe žutu liniju.

 

Tehničke karakteristike

Regal nije jedini Opelov sedan u Severnoj Americi, a oba automobila dele platformu sa Chevrolet Malibuom (iako Chevrolet ne deli baš nikakve dizajnerske linije). Novi Malibu je debitovao prošle godine sa daleko nižom masom, pa je Buick odlučio da krene istim putem. Težina će da iznosi oko 1.690 kilograma, što je oko 90 kilograma manje nego u prošlosti, ali se Malibu i Regal razlikuju po jednoj bitnoj stavci – dok se Malibu može naručiti samo sa pogonom na prednje točkove, Regal u opciji ima i pogon na sva četiri točka koji je dostupan samo na tri najviša nivoa opreme (Preferred, Preferred II i Essence). Spomenuti pogon na sva četiri točka je veoma sličan onom koji se može naći u Ford Focusu RS, Lincolnu MKZ i raznim Land Rover proizvodima, a cilj je da se spoje performanse sa vožnjom u teškim vremenskim uslovima.

 

Samo jedan motor je opcija i to 2.0 l turbo sa 250 ks, koji pruža minimalnu prednost od 2 ks nad Audijem A4/A5, ali nemački predstavnik ima veliku prednost po pitanju obrtnog momenta (400 Nm prema 353 Nm). Modeli sa pogonom na prednje točkove pružaju devetostepeni automatski menjač, dok modeli sa pogonom na sva četiri točka imaju jednu brzinu manje. Buick je u prošlosti nudio spomenuti motor u još dve verzije (sa 220 ks i 270 ks), kao i hibrid, ali u vreme pisanja ove priče nema informacija da li će oni ponovo biti u ponudi.

 

Karavan

Buick je poslednji put imao karavan u ponudi još davne 1996. godine (Roadmaster), a kada se zna koliko loše se takva vozila prodaju u Severnoj Americi ovaj potez je stigao kao veliko iznenađenje. TourX karavan je dugačak 4.986 mm što ga čini za 170 milimetara dužim nego Subaru Outback i za čak 400 milimetara dužim nego Volkswagen Golf Alltrack, ali Buick bi više voleo kada bi publika gledala na njegovog predstavnika kao konkurent premijum proizvođačima. Takvih vozila u ovom momentu ima samo dva i to Audi A4 Allroad i Volvo V60 Cross Country, a oba su značajno manja nego TourX. Najveća prednost karavana nad hečom je njegov prostor, pa tako TourX pruža 934 litre sa podignutim sedištima i 2.095 litara sa spuštenim sedištima – dovoljno velik broj da osramoti veliki broj krosovera.

 

Enclave

U Njujorku, Buick je predstavio i novu generaciju modela Enclave, jednim od retkih svojih proizvoda koji nemaju nikakvu vezu sa Opelom. Enclave je debitovao 2007. godine još pre GM bankrota, a od tada je prodato oko 525.000 primeraka.

Kao i u prošlosti, Enclave deli platformu sa još nekoliko GM modela (Chevrolet Traverse i GMC Acadia, u prošlosti i Saturn Outlook), ali je sada razlika između njih veća nego ikada pre. Dok je Acadia izgubila na dimenzijama, Traverse i Enclave su dobili, a u slučaju Buicka dužina je veća za 50 milimetara na maksimalnih 5.182 mm. To čini ovaj krosover najvećim u klasi čak i u poređenju sa dosadašnjim liderima kao što su Mazda CX-9 i Volkswagen Atlas, a radi poređenja prethodnik je bio sličnih dimenzija kao Honda Pilot i Toyota Highladner, koji su među najmanjim predstavnicima u klasi.

 

Mehanika

I pored značajne razlike u dimenzijama, svi spomenuti GM krosoveri i dalje pružaju identičnu mehaniku. Kao i u prošlosti, samo jedan motor je opcija i to V6 zapremine 3.6 l sa 302 ks (u prošlosti 288 ks) dok se snaga prenosi na standardne prednje točkove ili opciona sva četiri točka preko novog devetostepenog automatskog menjača (pre šest brzina). Na taj način novi Enclave bi trebao da bude i ekonomičniji od prethodnika dok bi i maksimalna vuča trebala biti povećana.

 

Avenir

Enclave je prvi Buickov model u Severnoj Americi koji stiže sa novim Avenir paketom opreme. Tačnije, Avenir je podbrand i samo najbolji modeli Buicka će biti dostupni sa ovom opcijom u sličkoj meri kao što je veoma uspešni Denali za GMC. I slučaju Enclavea, Avenir dodaje posebnu masku hladnjaka, 20-inčne felne, dvobojni enterijer sa više opreme, kvalitetnije materijale (posebno drvo) i nekoliko novih oznaka. Svi Avenir modeli dolaze sa standardnim navigacionim sistemom, grejačima i hlađenju u prva dva reda sedišta, panorama šiberom i kameru za svaki deo vozila. Dok će osnovni model i dalje koštati oko 40.000 dolara, za Avenir kupci će morati da izdvoje približno 55.000 dolara. Ali Buick nije zabrinut, pa kaže da i u prošlosti najpopularnije verzije Enclavea su bile one najskuplje pa samim tim Avenir bi trebalo da nastavi sa uspesima.

 

Šta budućnost donosi

Regal je predstavljen u gotovo identično vreme kada je GM objavio vest da je Opel prodat francuskoj PSA (Peugeot-Citroen) grupi. Mnogi su se zapitali šta će se desiti sa Buickom, ali je GM smirio strasti i najavio da će Opel biti baza najmanje narednih desetak godina, pošto su upravo Amerikanci finansirali ceo proces.

 

U 2016. Buick je na američkom tržištu isporučio 229.631 vozilo, što ga stavlja ispred Audija (210.213), Acure (161.360) i Lincolna (111.724), ali prodaja je jedno, a imidž i prestiž nešto sasvim drugo. U vreme pisanja ove priče, Buick svakako nije brend koji može da privlači kupce sa dubokim džepom kao što je slučaj sa Audijem i Acurom, ali možda baš Regal bude automobil koji će to promeniti.

 

Zoran Tomasović

 

 

(145)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar