Luksuzne marke čine sve da stabilizuju prodaju limuzina D segmenta

Evropski proizvođači premijum vozila diversifikuju paletu pogonskih sklopova i oblika karoserije u okviru segmenta vozila srednje veličine, kako bi održali zainteresovanost kupaca u doba stagnacije tražnje.

Segment luksuznih automobila srednje veličine, ostaje ključan za dominantne nemačke marke Mercedes-Benz, BMW i Audi. Ali prošlogodišnji broj prodatih primeraka u Evropi, koji je iznosio tek nešto malo manje od 600.000, neće biti uvećan u narednih šest godina. Tako predviđaju analitičari iz kompanije LMC Automotive, koja očekuje nastavak ekspanzije tražnje za SUV modelima.

Jedini model od koga se očekuje da malo popravi sliku, jeste BMW serije 3, čija se premijera očekuje na Salonu automobila u Parizu, a početak prodaje u 2019. godini. Ali, i ovo očekivano povećanje broja prodatih primeraka, biće eventualno dovoljno, samo da bi nadomestilo pad koji se očekuje kod modela Audi A4 i Mercedes-Benz C klase, kaže Dejvid Oukli, analitičar zadužen za Evropu, Srednji istok i Afriku, zaposlen u LMC Automotive.

„Sledeći pravi prirast prodaje u ovom segmentu, desiće se verovatno, tamo negde 2021. ili 2022. godine. Tada će se na tržištu pojaviti nova generacija C klase“, navodi Oukli. LMC predviđa da će prodaja luksuznih sedana iz D segmenta, u 2022. godini iznositi 662.000 primeraka.

Lansiranje nove C klase će biti značajno, jer je to bio najprodavaniji model iz segmenta premijum limuzina D segmenta, prošle godine. Preuzimanju liderske pozicije, značajno je doprineo pad prodaje dotašnjeg “kralja segmenta po prodajnim rezultatima”, modela Audi A4. BMW serije 3 zauzeo je treće mesto na ovoj mini rang listi, a što znači samo jedno: na samom kraju tržišnog života je aktuelna generacija.

Ali, ako u prodajne statistike uključimo i ostale karoserijske varijante, odnosno derivate limuzina iz premijum D segmenta, stvari deluju drastično vedrije. Kada se na prodajne brojke modela Audi A4, dodaju rezultati koje su ostvarili: Audi A5 Sportback sa petoro vrata, A5 kupe i A5 kabriolet, prodaja marke Audi raste na više od 200.000 komada, što je dovoljno za čistu pobedu nad preostala dva nemačka rivala. Ovako barem pokazuju statistički podaci kojima raspolaže renomirani JATO Dynamics.

Analogno tome, kada na prodajne brojke serije 3, dodamo i one koje su ostvarili derivati iz serije 4, i BMW izbija na drugo mesto. Mercedes-Benz ostaje treći, a razlog je nedostatak diverzifikovanije palete derivata iz D segmenta.

Dominacija nemačkog “Svetog trojstva” je osigurana snagom brenda, ali i zbog nedostatka adekvatne, odnosno dovoljno široke ponude od strane konkurencije. Evo konkretnog primera. Posedovanje karavanske verzije u gami ovog segmenta, ključan je faktor za tržišni uspeh. Čak 40% prodaje se odnosilo na karavane, dok je 32% bilo sedana. Samo 14% se odnosilo na predstavnike hedžbek modela, premijum D segmenta. Ostatak se odnosi na kupe modele, kao i kabriolet varijante (ukupno 16%).

Volvo kao najozbiljniji izazivač

Najozbiljniji izazivač nemačkih premijum marki, svakako je švedski Volvo, koji je ove godine predstavio novi karavan V60.

Volvo je preselio svog predstavnika iz D segmenta na modularnu arhitekturu kompanije (Scalable Product Architecture – SPA), a u kasnijem delu godine, desiće se premijera i sedan verzije, sa S60 oznakama. Karavan će, ipak ostati najveća pretnja nemačkim konkurentima na evropskom tržištu.

IHS Automotive predviđa da će prodaja modela Volvo V60, do 2019. godine dostići brojku od 42.700 primeraka. Poređenja radi, lane je prodato 37.886 primeraka ovog vozila.

Volvo je takođe objavio da će ponuditi dva pogonska sklopa za svoj model V60, a koja koriste plug-in hibridnu tehnologiju. Ne samo da će ovakvo rešenje popraviti ekonomičnost, već će doprineti i znatno boljim performansama, posebno znajući da će sklop u T8 verziji, isporučivati 386 konjskih snaga. Dalje, primena ove tehnologije će pomoći kompaniji Volvo, da na ozbiljniji izazov baci nemačke rivale sa šestocilindarskim i osmocilindarskim agregatima u ponudi, uprkos korišćenju motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji poseduje samo četiri cilindra.

Posebno interesantan je podatak da ovim segmentom vladaju četvorocilindarski agregati, odnosno da čine 83% od ukupne prodaje vozila koja koriste sve verzije motora. Opet se i ovde pozivamo na podatke iz baze JATO Dynamics. Učešće agregata sa šest cilindara, u prodajnim brojkama premijum D segmenta, iznosi 12%, a rezultat je porasta u odnosu na prethodnu godinu, od 14%.

BMW nudi mogućnost naručivanja serija 3 i 4, čak i sa trocilindarskim motorom (u osnovnoj ponudi), ali kupci ne pokazuju poseban entuzijazam za takve ponude. Samo nešto malo preko 6.000 takvih modela je prodato prethodne godine.

Volvo ima za cilj da poveća prodaju modela V60, koji koristi plug-in hibridnu tehnologiju na oko 25% od ukupne prodaje svih V60 verzija. Sadašnje učešće u prodaji Volvo game, modela sa plug-in hibridnom tehnologijom iznosi, u proseku 15%. Ali, tražnja za pogonskim sklopovima ovog tipa, veoma je slaba.

Evo veoma ilustrativnih podataka. Uprkos tome što su C klasa i serija 3, dostupne sa alternativnim pogonskim sklopovima (hibridnim i plug-in hibridnim), njihova prodaja čini svega 4% od ukupne prodaje, uključujući sve, dakle i konvencionalne pogonske sklopove. Još porazniji podatak je da je tražnja za alternativnim pogonskim sklopovima, umesto rasta, pala za 15% prethodne, u poređenju sa lanjskom godinom.

Velika hajka i pad prodaje, ali dizel dominira i dalje

Dizel tehnologiju je izabralo čak 66% kupaca vozila iz ovog segmenta. Ipak, kupci se ubrzano okreću benzinskim agregatima, kao i u mnoštvu drugih automobilskih segmenata. Prošle godine je prodaja dizela u segmentu opala za 14%, dok je prodaja benzinskih agregata porasla za 32%, dostižući na taj način udeo od 30% (sa prošlogodišnjih 22%).

Najozbiljniji izazivač u segmentu, u smislu najvećeg rasta prodaje, bio je italijanski Alfa Romeo. Prodaja sedana Giulia je porasla za 129%, čime je ovaj model pretekao britanski Jaguar XE, čija je prodaja pala za 23%. Nijedan od ova dva proizvođača, ne nudi bilo koju drugu verziju svojih predstavnika u segmentu, izuzev limuzinsku.

Šef odeljenja dizajna marke Jaguar Jan Kalum je nedavno izjavio da ne vidi svrhu proizvodnje karvanske verzije, kada je najveće tržište za ovu varijantu upravo nemačko, to jest matično tržište najjačih brendova u segmentu. Tokom prethodne godine, prodaja karavana je činila 56% od ukupne prodaje vozila iz segmenta, dok je tržišno učešće sedana iznosilo 17%. Ovi podaci se, naravno odnose na nemačko tržište.

Za razliku od nemačkog, drugo po veličini tržište za premijum modele iz D segmenta, veoma je drugačije. Kupci iz Velike Britanije očigledno preferiraju sedane, čije je tržišno učešće u 2017. godini iznosilo 47%, za razliku od karavana koji su zabeležili skor od 19% od ukupne prodaje modela iz segmenta.

Interesanto je da su i nemački i britanski kupci, jednake simpatije iskazali prema hedžbek modelima sa procentima tržišnog učešća od 13 i 12, redom. Evropska prodaja novopredstavljenog modela Audi A5 Sportback sa petoro vrata, uvećana je za 46%, što je bilo dovoljno da se plasira tik iza ekvivalentnog modela BMW serija 4 Gran Coupe.

Da ovaj sveobuhvatni pregled tržišnih kretanja završimo podacima o rastu prodaje modela sa pogonom na sve točkove, koji je bio značajan. Tržišno učešće je poraslo za 8,8%, pa je na taj način dostiglo 27% prodaje od svih modela iz segmenta. Prema podacima kojima barata JATO Dynamics, najveći procenat rasta se odnosi na Mercedesov 4Matic, a onda i na sistem Quattro koji koristi Audi.

Priredio Zvezdan Božinović 

(714)