Audi A5 Sportback 2.0 TDI 130 kW (2013.) – Posle 202.000 km bez tragova korišćenja

Na krilima uspeha koje je Daimler ostvario sa, slobodno se može reći, legendarnim kupeom sa četvoro vrata modelom CLS, VW grupa je rešila da predstavi svoju ponudu automobila, konceptualno iste forme.

Audi A5 se prvobitno pojavio na tržištu kao klasičan kupe automobil, odnosno sa parom vrata, dok je Passat CC bio praktično prvi predstavnik kupea sa četvoro, ili u konkretnom slučaju bolje reći, petoro vrata. Nedugo potom, na tržištu se pojavio i premijum predstavnik kompanijske ponude – Audi A5 Sportback.

Priliku da vozimo primerak iz 2013. godine, nismo hteli da propustimo. A5 sa dvolitarskim TDI motorom od 177 konjskih snaga, koji je prvih 180.000 kilometara, jezdio belgijskim, odnosno flamanskim drumovima, a onda je nakon četiri godine doživeo balkansku sudbinu. I nismo se pokajali, jer automobil je divan. Veoma je prijatan estetski doživaljaj, u vožnji se ponaša odlično, a potrošnja mu je zaista skromna.

Idemo redom

Same dimenzije A5 su idealne. Dovoljno je i dugačak i širok, kako bi mogao da posluži kao porodični automobil, ali ne toliko da bi se pretvorio u drumsku lađu, kakve su primerci sa više od 4,8 uzdužnih metara. Dakle, predispozicije u dimenzijama su izvanredne i za više sportski doživljaj u vožnji. To u praksi znači, da se četiri osobe voze u punom komforu, uz prtljažnik zapremine 480 litara. Padajuća linija krova, ostavlja dovoljno mesta za glave putnika prosečne visine, koji se zadese na zadnjoj klupi, a možda jedina malo ozbiljnija zamerka može da se uputi na nešto vertikalniji naslon zadnje klupe. Nasuprot tome, prednja sedišta su odlično profilisana, i tvrđa nego što bi pristajala limuzini. Otprilike taman za kupe. Ko god je vozio primerak iz VW kuće, u ovom segmentu (srednja klasa), osećaće se kao kod svoje kuće, koja je ovom prilikom posebno ukusno sređena.

Ergonomija je u svemu odlična, izuzev malo ugrožene preglednosti ka nazad, a što nemamo srce da zamerimo, s obzirom na veoma skladnu kupe liniju. Materijali koji su korišćeni deluju trajno, plemenito (spram klase), a završna obrada je u svakom Audiju odlična. Ovde nismo zatekli nijedan detalj koji bi degradirao premijum imidž brenda, za razliku od, na primer modela Q2, kod kojeg je plastika na zadnjim vratima nedostojna kohabitacije sa omiljenom oznakom mnogih vozača, na haubi.

Iz perspektive današnjih automobila, a samo pet godina je prošlo od kada je ovaj lepotan izašao iz fabrike, o mogućnostima info-zabavnog, kao i sistema asistencije vozaču je, pomalo deplasirano pričati. Ipak, sve što je potrebno za prijatnu vožnju je tu. Čak i navigacioni uređaj. Pre samo pet godina, u automobilima se nisu mogle naći ni indicije ka tehnologiji autonomne vožnje.

Još i bolje, mi volimo da vozimo

Motor se pali pritiskom ključa, koji se prethodno postavi u kućište koje ni ne sliči bravi. Dovoljno futuristički a da se ipak ne prekine ona nostalgična nota sa manirom startovanja putem klasičnog ključa. Odmah po startu agregata, jasno je da je dizel motor u pitanju, a zvučna izolacija kabine, tu činjenicu neće sakriti od putnika ni u jednom režimu vožnje. Iskreno, tako nam se baš i dopalo, posebno nakon iskustva sa više elektromobila, pa i Audija A8, koji po ovom pitanju umnogome podseća na električna vozila, odnosno vozilo je sa ubedljivo najboljom zvučnom izolacijom koje smo testirali.

Taman smo se bili zabrinuli zašto ne možemo da zakopčamo sigurnosni pojas, kada smo shvatili da je naš drugar, inače sklon narodnim umotvorinama sa ovih prostora, stavio nekakav simulator da je pojas vezan. Prosto je neverovatno koliki trud ljudi ulažu ne bi li sebe doveli u opasnost, potpuno bez razloga.

Elem, rešeno je i to, krećemo. Motor je dobro poznat, i o njemu je puno pisano. Nekoliko godina pre proizvodnje ovog primerka, VW se (Bogu hvala) odrekao neotesanog sistema pumpa-brizgaljka, pa se za ovaj agregat sada može reći da je kultivisan. Jeste i elastičan, ali je ipak njegova glavna vrlina izuzetno skromna potrošnja, koju ćete na 10 litara na 100 kilometara, da navučete jedino ako vozite u kontinuitetu, brzinama preko 170 km/h. U kombinovanom režimu, sa lakoćom održavate 3 litra manju potrošnju. Ne bih da stajem na muku Audiju sa „diesel issue“, ali ne mogu da se ne nasmešim, slatko koliko je i Bitter Lemon sladak, na pres materijale, deklarisane snižene emisije ugljen-dioksida za čak 22%, uz najavu prvog V6 dizela koji ispunjava Evro 6 standard, a koji je ugrađivan u A5.

Konkretan primerak poseduje manuelni šestostepeni menjač, koji iako veoma solidan, ipak nije tako dobar izbor kao sedmostepeni automatski sa dvostrukom spojnicom. Prenosni odnosi su ravnomerno raspoređeni, dok je šesti dovoljno dugačak da može da se koristi, na ravnim deonicama, čak i pri brzinama od oko 80 km/h.

U ovoj verziji, koja je godinu pre proizvodnje testiranog primerka, doživela restilizaciju, instalirano je elektromehaničko potpomognuto upravljanje. Odlično je odmereno, nešto između limuzinskog komfora i sportski podešenih direktnijih sistema. U odnosu na sve ostale karakteristike, taman kako treba. Međutim, ono što baš i nije usklađeno sa opštom naravi A5 je isuviše kruto oslanjanje, koje neravnine i rupe ne oprašta. Ovakvo kakvo je, verovatno je prikladnije za performantnije verzije S ili RS, kako ih proizvođač označava. Opcija kojom biste birali osetljivost amortizera, u ovoj verziji nije bila dostupna, a bila bi tako dobrodošla.

Prednost koja proizilazi iz ovako tvrdo podešenog ogibljenja se odnosi na ležanje u krivinama. Ono je odlično, uprkos težem prednjem delu automobila i pogonu na prednje točkove, što apsolutno nijedan sistem oslanjanja nije u stanju da sakrije (izuzev donekle, najboljeg Hondinog). Jednostavno je, A5 ranije kreće da beži, i to nosom, za razliku od modela koje proizvođač smatra konkurencijom.

Kao što smo napomenuli, naš primerak nije opremljen naširoko hvaljenim Quattro sistemom, koji bi verovatno znatno unapredio ponašanje na krivudavim drumovima. Svejedno, sve nabrojano mogu da primete vozači koji češće izlaze iz zone uravnotežene vožnje, i nijedni drugi. Za potrebe redovne eksploatacije, po ovom pitanju 90% vozača će, sa pravom, biti veoma zadovoljno.

Kočioni sistem apsolutno svakog modela iz VW grupe koji smo testirali, funkcionisao je besprekorno i može da posluži kao primer izvanredne prakse u celoj automobilskoj industriji. Ovo se čak odnosi i na vozila nižih klasa, koja su imala „doboše“ na zadnjim točkovima.

Najveća mana

A5 je po snegu dubljem od tri centimetra, skoro pa potpuno paralizovano prevozno sredstvo. Nestvarno je koliko se lako izgubi trakcija, čak i sa zimskim pneumaticima. Gume višeg profila, teško da je moguće koristiti u A5, a situacija se popravila, za trunku doduše, prelaskom sa 18-ica na broj manje sa, za nijansu višim profilom.

Mercedes-Benz C200d, sa takođe zimskim gumama od 17 inča, iako daleko od idealnog za snežne predele, osetno je mobilniji od Audija A5. Da, Mercedes ima pogon na zadnje točkove.

Ukoliko, i kada planirate putovanja u zimske centre, a zbog prevencije sekiracije i smrzavanja, obavezno ponesite lance za sneg, i poštedite se potencijalnih ozbiljnih problema. Rešenje doduše mogu da budu i čarape za sneg. Ili da na putovanje krenete jednostavno Polom, ili bilo kojim drugim manjim automobilom sa VW oznakama.

Najveća vrlina

Nećete verovati koliko enterijer izgleda očuvano, pa i ceo automobil. Da bi ovako izgledalo bilo koje vozilo posle više od 200 hiljada pređenih kilometara, kvalitet izrade zaista mora da bude vrhunski. Zato, kada kupujete Audi, imajte ovo na umu. Ogromne kilometraže nećete prepoznati po amortizovanim materijalima u kabini.

Cena po kojoj je ovaj, tada četiri godine star A5 plaćen, bila je 21.000 evra. Servisna i bilo koja druga istorija, nepoznata.

Za kraj

Izuzev očiglednih vizuelnih razlika, i verovatno nekih tehnoloških, koje ljudska čula nisu dovoljno izoštrena da registruju u vožnji, ovaj model je identičan sa Passatom CC, koji je istine radi, imao opciju izbora tvrdoće amortizera, dok je konkretan A5 ostao “zaključan” na najtvrđem režimu oslanjanja.

A to znači da je Audi A5 Sportback, izvanredan automobil, koji može da se preporuči.

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	Trajnost karoserije i enterijera, potrošnja, očuvanost, mali pad vrednosti, praktičnost
	Loše strane:
	Tvrd trim ogibljenja, vožnja po klizavoj podlozi

(48666)