Globalna automobilska industrija ulazi u jedan od najtežih perioda još od naftnih kriza iz sedamdesetih godina prošlog veka. Zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana (zapravo napada na Iran) izazvalo je ozbiljne poremećaje u snabdevanju energentima, a posledice se već osećaju širom sveta. Kroz ovaj strateški prolaz inače prolazi više od 20% svetskog izvoza nafte, zbog čega svako duže zatvaranje direktno utiče na cene goriva, transport i kompletnu privredu.
Majk Virt, direktor Chevrona, upozorio je da svet ulazi u fazu fizičkog nedostatka nafte, pri čemu postojeće rezerve više nisu dovoljne da amortizuju tržišni udar. Strateške zalihe mnogih država, po njegovim rečima, ubrzano se troše, dok se višak komercijalnih rezervi praktično istopio tokom prethodnih meseci.
Virt smatra da bi trenutna situacija mogla da izazove poremećaje slične onima iz sedamdesetih godina, kada su nestašice goriva dovele do racionalizacije, ogromnih redova na pumpama i ozbiljne privredne recesije. Više o tome smo ranije i pisali, i to u dva dela koje možete da pročitate ovde a onda i ovde.
Najveći problem za automobilsku industriju nije samo rast cena goriva, već potpuna nestabilnost energetskog tržišta. Cena sirove nafte je tokom prethodnih nedelja premašivala i 110 američkih dolara po barelu, dok su pojedini analitičari upozorili da bi dalja eskalacija mogla da pogura cenu i iznad 120 „zelembaća“. Transport u takvom okruženju postaje dramatično skuplji, a proizvođači automobila suočavaju se sa rastom troškova logistike, proizvodnje i distribucije delova.
Posebno su pogođene avionske kompanije. Rast cena kerozina već je doveo do ozbiljnih problema u sektoru vazdušnog saobraćaja, a kompanija Spirit Airlines postala je jedna od prvih velikih žrtava aktuelne energetske krize. Nagli skok troškova goriva praktično je uništio poslovni model jeftinih avioprevoznika koji zavise od niskih poslovnih troškova.
Posledice se već osećaju i među proizvođačima automobila. Evropske marke, koje su prethodnih godina agresivno ulagale u elektrifikaciju, sada se suočavaju s dodatnim pritiskom zbog rasta cena energije i sirovina potrebnih za proizvodnju baterija. Transport litijuma, nikla i drugih ključnih materijala postao je skuplji i sporiji, dok globalni lanci snabdevanja ponovo ulaze u fazu ozbiljne nestabilnosti.
Situacija je posebno komplikovana za tržišta poput Evrope i Azije, koja u velikoj meri zavise od uvozne nafte sa Bliskog istoka. Direktor Chevrona smatra da će upravo azijske privrede prve osetiti ozbiljne posledice smanjenog snabdevanja, dok će Evropa vrlo brzo slediti isti scenario. Sjedinjene Američke Države trenutno imaju nešto bolju poziciju zahvaljujući domaćoj proizvodnji, ali rast cena goriva već pogađa američke vozače i transportni sektor.
Američki predsednik Donald Tramp našao se pod snažnim pritiskom zbog razvoja događaja na Bliskom istoku. Administracija pokušava da stabilizuje transport kroz Persijski zaliv i da obnovi bezbedan prolaz tankera, ali tržišta za sada ne veruju da će kriza biti brzo rešena. Investitori i energetske kompanije već pripremaju scenarije za dugotrajnu nestabilnost, dok pojedini stručnjaci upozoravaju da bi globalna privreda mogla da uđe u novu recesiju ukoliko Ormuski moreuz ostane blokiran tokom većeg dela godine.
Za vozače širom sveta to znači samo jedno: skuplje gorivo, skuplje automobile i veće troškove svakodnevnog života. Automobilska industrija, koja je tek počela da se oporavlja od pandemijskih problema i krize poluprovodnika, sada ulazi u novu eru neizvesnosti u kojoj energija ponovo postaje najvažniji faktor opstanka.
AutoRepublika
(123)
Pa normalno malo je sve poskupelo pa ajmo novu krizu…
Važno da Tramp profitira.