Pitanje da li pristupačni električni automobili mogu da dosegnu masovno tržište već godinama zaokuplja evropsku automobilsku industriju. Dok konkurenti poput Citroëna i BYD-a već nude modele ispod 25.000 evra, grupa Volkswagen sada uzvraća sa čak četiri nova modela na zajedničkoj platformi. U centru pažnje je i Cupra Raval, prvi potpuno električni model iz modernizovane fabrike u Martorelju. Markus Haupt, šef marki Cupra i Seat, u razgovoru za magazin Electrified objašnjava zašto Raval vidi kao ključni pokretač elektrifikacije i zašto se ne plaši konkurencije.
Haupt od samog početka naglašava da konkurenciju ne doživljava kao pretnju, već kao podsticaj. „Mi smo Cupra i nudimo nešto što drugi nemaju“, kaže, osvrćući se na povoljnije alternative poput modela BYD Dolphin Surf i Citroën ë-C3. Iako Raval startuje od 26.000 evra i time je skuplji od nekih rivala, nudi opremu i kvalitet „koji se inače sreću u višim segmentima“. Sportske performanse, inspiracija iz Formule E u zvuku enterijera i blokada diferencijala na prednjoj osovini u verziji VZ trebalo bi da naprave razliku. Cupra govori o „omasovljenju elektrifikacije“ i cilja na kupce koji su do sada bili skeptični prema ovoj tehnologiji.
Tehnički, Raval dolazi sa dve baterijske opcije različite hemije. Osnovna verzija koristi bateriju tipa LFP kapaciteta 37 kWh sa autonomijom od oko 300 kilometara, namenjenu pre svega gradskoj vožnji i svakodnevnim relacijama. Za one koji traže veći domet i više dinamike tu je NMC od 52 kWh, sa autonomijom do 450 kilometara te se po prvi put koristi takozvana jedinstvena ćelija grupe Volkswagen. Ponuda snage kreće se od 85 kW pa sve do 166 kW u sportskoj verziji VZ, koja ubrzava do 100 km/h za manje od sedam sekundi.
Vremenski okvir za lansiranje Haupt ostavlja namerno fleksibilnim. Prvi automobili trebalo bi da stignu na tržište tokom leta, dok je onlajn konfigurator dostupan od svetske premijere 9. aprila. Fabrika u Martorelju još je u fazi pokretanja proizvodnje pa će 2026. godina biti svojevrsna „trening godina“ za procese, kaže Haupt. Ipak, kapaciteti su značajni: do 300.000 baterijskih sistema godišnje, odnosno isto toliko vozila. Ukupno je Volkswagen zajedno sa partnerima uložio deset milijardi evra u lokaciju u Španiji.
Kada je reč o razvoju tržišta, prvi čovek Cupre ostaje ambiciozan, ali realan. Udeo električnih vozila u Evropi 2026. vidi na najmanje 25 procenata, dok za Nemačku očekuje više od 30 procenata zahvaljujući državnim subvencijama. Po njegovom mišljenju, takva podrška i dalje je neophodna: „Električni automobili su i dalje znatno skuplji od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, zato je kupcima potrebna pomoć“. Takođe brani subvencionisanje plag-in hibrida kao razuman prelazni korak, u zemljama sa slabije razvijenom infrastrukturom za punjenje oni su za neke kupce jedina praktična opcija. Ipak, naglašava: „Budućnost pripada elektromobilnosti“.
Jedna od tema koja mu je posebno važna jeste fer konkurencija. Cupra, kako kaže, neće učestvovati u cenovnom ratu koji pojedini proizvođači podstiču velikim proizvođačkim popustima, ponekad većim od 10.000 evra. „To nije održiv biznis“, poručuje, ukazujući na značaj industrijske proizvodnje u Evropi. Postoje dva načina poslovanja: „Možete ovde prodavati, a stvarati vrednost negde drugde. Ili možete investirati, proizvoditi i razvijati u Evropi“. Cupra se opredelila za ovu drugu strategiju.
Situacija se u međuvremenu stabilizovala i kada je reč o modelu Tavascan. Nakon dogovora Volkswagen grupe sa EU, ukinute su kaznene carine za ovaj model proizveden u Kini. Prošle godine Cupra je globalno prodala 36.000 primeraka modela Tavascan i 43.000 modela Born, što su rezultati kojima je Haupt zadovoljan. Da li bi proizvodnja Tavascana mogla da se preseli u Evropu, ostavlja otvorenim pitanjem i upućuje na strategiju koncerna. Kada je reč o ulozi marke Seat, ističe da on dopunjuje Cupru, ciljajući drugačiju grupu kupaca, dok modeli poput Ibize i dalje beleže dobre rezultate na mnogim tržištima.
Iza konkretnih planova proizvoda stoji i regulatorni izazov koji Haupt jasno ističe. Ublažavanje pravila o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. vidi pragmatično, u masovnom segmentu čak i predloženi kompenzacioni mehanizam od deset procenata praktično znači „stoprocentnu elektrifikaciju“. Ipak, važnija mu je fleksibilnost ciljeva za 2030. godinu: Cupra se zalaže za period prilagođavanja od 2028. do 2032. kako bi se izbegle potencijalne kazne. „Taj novac je bolje uložiti u transformacione projekte“, zaključuje Haupt, pokazujući na fabriku iza sebe, „kao ovde u Martorelju“.
AutoRepublika
(49)
