Posedovati jedan Bugatti Tourbillon, u svetu u kome hiperautomobili dostižu cene od nekoliko miliona dolara, deluje kao privilegija rezervisana za uzak krug najbogatijih kolekcionara. Ipak, ideja da se u garaži nađe vozilo sa potpisom Bugattija sada dobija jednu neočekivanu, gotovo ironičnu alternativu, po ceni koja se približava osnovnim verzijama Honde Civic. Naravno, uz jedan ključni uslov: umesto šesnaest cilindara, pogon dolazi iz ljudskih nogu.
Reč je o modelu Bugatti Factor One, ekskluzivnom biciklu čija cena iznosi 23.599 američkih dolara.
Ovaj dvotočkaš, nastao u saradnji sa britanskim stručnjacima za biciklizam, predstavlja pokušaj da se filozofija hiperautomobila prenese u svet vrhunskog inženjeringa bez agregata. Rezultat je izuzetno lagana i rigidna konstrukcija od ugljeničnih vlakana, gde sam set točkova teži manje od 1,3 kilograma. Planirana serija ograničena je na svega 250 primeraka, čime se dodatno naglašava ekskluzivnost.
Ulazak luksuznih automobilskih brendova u svet biciklizma nije nov fenomen. Naprotiv, proizvođači poput Alfe Romea, Porschea i Lamborghinija već su koristili ovu formu kao način da demonstriraju svoje inženjerske sposobnosti u ogoljenijem, čistijem obliku. Bicikl, lišen kompleksnosti savremenog automobila, postaje svojevrsni laboratorijski eksponat, fokusiran isključivo na masu, aerodinamiku i efikasnost.
Zanimljivo je da, uprkos čestom sukobu između vozača automobila i biciklista na javnim putevima, među entuzijastima postoji značajno preklapanje. Nije retkost videti vrhunske bicikle montirane na krovove sportskih automobila ili terenskih vozila.
Sam Factor One koncipiran je po uzoru na najbrže drumske bicikle koji zadovoljavaju pravila glavne biciklističke organizacije Union Cycliste Internationale, ali ih u određenim segmentima i namerno prevazilazi. Šira viljuška i optimizovana aerodinamika smanjuju otpor vazduha, ali istovremeno znače da bicikl ne bi bio dozvoljen u profesionalnim trkama. Ipak, u rukama vrhunskog vozača, potencijalne performanse ovog modela verovatno bi nadmašile većinu konkurencije.
Vizuelno, bicikl ostaje veran DNK-u brenda: prepoznatljiva Bugattijeva plava boja, izloženi ugljenični slojevi i čuveni motiv „plesajućeg slona“ jasno ukazuju na poreklo. Komponente poput ugljenično-titanijumskih kočnica, italijanskog sedišta i posebno razvijenih pneumatika dodatno potvrđuju da je svaki detalj podređen ekskluzivnosti.
Ipak, kao i kod samih automobila ovog proizvođača, postavlja se pitanje stvarne upotrebljivosti. Bez fizičke spreme kakvu poseduju šampioni poput Jonas Vingegard ili Tadej Pogačar, većina vlasnika teško da će izvući maksimum iz ovog bicikla. Realniji scenario jeste da će mnogi od tih 250 primeraka završiti kao eksponati, pažljivo izloženi na zidovima, više kao umetnički objekti nego kao sredstvo za vožnju.
U tom smislu, Bugatti Factor One savršeno oslikava filozofiju marke. Kao i njihovi hiperautomobili, on predstavlja vrhunac inženjerskog umeća i simbol prestiža, ali i podsećanje da je granica između performansi i njihove stvarne primene, često vrlo tanka. Razlika je jedino u tome što ovaj put, umesto brzine, vlasnik dobija nešto daleko opipljivije: priliku za ozbiljan fizički napor.
AutoRepublika
(111)
“ … po ceni koja se približava osnovnim verzijama Honde Civic … Reč je o modelu Bugatti Factor One, ekskluzivnom biciklu čija cena iznosi 23.599 američkih dolara.“
Za te novce u Srbiji ne možete da kupite ni 7-8 godina star Civic 1,5T prethodne generacije 😊
Ja bi samo da čujem proizvodnu cenu ove bicikle, jer sam siguran da je zarada višetruka. Skoro mi priča tip koji radi za inostranu firmu, da za veoma zvučno ime proizvode delove, i da im naplačuju izradu alata 30 000eur, a da taj isti alat poručuju iz kine za 2500eur.Ali stave svoj brend na alatu.
Tako i Bugatti, dobije je za trećinu para, a ostatak je brend…
Zemlja porekla je Kina.