U zlatnoj eri američkog automobilizma, tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, ime Duesenberg bilo je sinonim za apsolutnu dominaciju. Braća Fred i Ogi Djuzenberg nisu pravila kompromise, i njihova filozofija bila je jednostavna: stvoriti najbolji automobil na svetu, bez obzira na cenu. Model J, kruna njihove vizije, bio je brži, snažniji i skuplji od svega što je tada postojalo na putevima, izbor filmskih zvezda, industrijalaca i evropskog plemstva.
U vremenu kada su luksuzni modeli poput onih iz Cadillaca ili Packarda koštali oko 3 hiljade američkih dolara (oko 71.550 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), samo šasija Duesenberga vredela je tri puta više.
Cena je, sa unikatnom karoserijom, često prevazilazila 15 hiljada dolara (današnjih 357.800 dolara) – suma koja je tokom ekonomske krize nazvane Velika depresija postala neodrživa čak i za najbogatije. Upravo taj nesklad između ambicije i realnosti doveo je 1937. godine do gašenja kompanije, zajedno s ostatkom imperije Ereta Lobana Korda, u kojoj su se nalazili i brendovi Auburn i Cord.
Ipak, legenda nije nestala. Pokušaj vaskrsenja stigao je, tri decenije kasnije, u formi automobila koji danas ima gotovo mitski status – Duesenberg Model D. Ovaj jedinstveni prototip bio je ambiciozni pokušaj da se oživi duh prošlosti u modernom ruhu.
Projekat je započeo 1964. godine, kada je Fred Djuzenberg Mlađi, poznat i kao Fric, odlučio da vrati porodično ime na vrh automobilske industrije. Osnovana je nova kompanija u Indijanapolisu, uz podršku promotera Mila Rekorda i investitora Freda Mekmanisa, sa jasnim ciljem: stvoriti automobil koji će i najskuplji Cadillac učiniti običnim.
Za dizajn je angažovan legendarni Virgil Eksner, koji je nakon odlaska iz Chryslera želeo da redefiniše luksuz kroz takozvani „neo-klasični“ stil. Rezultat je bio automobil monumentalnih proporcija, sa uspravnom maskom hladnjaka i karakterističnim blatobranima (clamshell) koji su budili uspomene na tridesete godine, ali uz moderne detalje poput skrivenih farova i oštrih linija krova.
Karoseriju je ručno izradila italijanska kuća Ghia, poznata po vrhunskom zanatstvu. Automobil je bio ogroman. Međuosovinsko rastojanje od gotovo 3,5 metra i ukupna dužina preko šest metara činili su ga većim čak i od limuzina poput Cadillaca Fleetwooda. Uprkos masi koja premašuje 2,5 tone, zahvaljujući proporcijama i dizajnu delovao je elegantno i skladno.
Enterijer je bio oličenje luksuza bez ograničenja. Kašmir, koža i mahagoni dominirali su kabinom, dok su putnici pozadi imali sopstvene instrumente, sklopive stolove za pisanje, pa čak i mini-bar. Među detaljima su se nalazili i hronometar marke Jaeger, kao i altimetar, kao detalj koji više priliči avionu nego automobilu.
Ispod beskonačno dugog poklopca motora nalazio se agregat V8 zapremine 413 kubnih inča (7,1 litar) iz Chryslerove ponude, povezan sa TorqueFliteovim trostepenim automatskim menjačem. Automobil je bio opremljen naprednim rešenjima za svoje vreme: disk kočnicama na sva četiri točka, torzionim oslanjanjem i dvostrukim rezervoarima za gorivo, koji su omogućavali duga putovanja bez čestih zaustavljanja.
Najavljena cena iznosila je 19.500 dolara (današnjih 202.295 dolara), što je bilo dvostruko više od najskupljeg Cadillaca tog doba. Ipak, interesovanje nije izostalo. Među potencijalnim kupcima pominjala su se imena poput Elvisa Prislija i Džerija Luisa, a plan je bio ambiciozan: godišnja proizvodnja od hiljadu automobila.
Ali, kao i mnogo puta ranije u istoriji Duesenberga, stvarnost je bila nemilosrdna. Glavni investitor povukao se krajem 1966. godine, ostavljajući projekat bez neophodnih sredstava. Fabrika nikada nije otvorena, a Model D ostao je jedini primerak kao usamljeni svedok jedne velike ambicije.
Kasnije je ovaj jedinstveni automobil promenio nekoliko vlasnika i decenijama bio izložen u muzeju Auburn Cord Duesenberg, da bi na kraju završio u prestižnoj kolekciji. Danas, sa manje od 800 pređenih milja (1.280 km), i dalje predstavlja savršeno očuvanu viziju onoga što je moglo biti.
Duesenberg Model D ostaje poslednji „pravi“ Duesenberg u očima mnogih – ne zato što je stigao na puteve, već zato što nosi direktnu porodičnu i ideološku vezu sa originalnim brendom. Njegov uticaj na dizajn luksuznih automobila sedamdesetih godina bio je neosporan, iako su kasniji pokušaji imitacije delovali kao blede senke u poređenju sa ovim remek-delom.
U konačnici, Model D nije samo automobil. On je simbol jedne neostvarene budućnosti – podsetnik na vreme kada su snovi bili veći od tržišta, a luksuz nije poznavao granice.
Uživajte u video snimku.
AutoRepublika
(94)
Kasniji Stutz Blackhawk iz 1970-ih godina je u velikoj meri podsecao na ovaj neuspeli projekat Duesenberga.
Po tehnici, opremi i kvalitetu jasno je da je to bio auto vrhunske klase.
Medjutim meni deluje odbojno, kao da se neki skorojevic okitio tudjim perjem!
U dizajnu eksterijera postoji teska disharmonija.