Radnički savet u Volkswagenu: Danijela Kavalo gubi glasove, ali ne i moć

U čak jedanaest pogona kompanije Volkswagen sredinom marta održani su izbori za nove radničke savete. Rezultat je bio jasan: 304 od ukupno 359 mesta pripalo je sindikatu IG Metall, što predstavlja udeo od 84,7%. Najavljivani zaokret udesno u pojedinim fabrikama uglavnom se nije dogodio. Predizbornu kampanju obeležili su planirani rezovi ovog automobilskog giganta, koji do 2030. planira ukidanje ukupno 35.000 radnih mesta. Neposredno pred glasanje, dodatnu pažnju izazvala je i rasprava o bonusima nakon neočekivano visokog novčanog toka u 2025. godini.

U matičnoj fabrici u Volfsburgu, sindikat IG Metall predvođen glavnom kandidatkinjom Danijelom Kavalo, aktuelnom predsednicom centralnog radničkog saveta, osvojio je 52 od 67 mesta. To je oko 74,8% glasova, što je primetan pad u odnosu na 2022. godinu, kada je sindikat imao 85,5%. Time je Volfsburg postao lokacija sa najslabijim rezultatom za IG Metall. Izlaznost je blago pala na 59,1% (ranije 59,3%). Razlog leži i u smanjenju broja zaposlenih, sa oko 68.000 na približno 61.000, zbog čega se sada biralo 67 umesto ranijih 73 predstavnika.

Nakon objave rezultata, Kavalo je izjavila da zahvaljuje svim zaposlenima koji su iskoristili pravo glasa i naglasila da novu predstavničku strukturu do 2030. očekuju brojni važni zadaci, posebno u centrali koncerna. Drugo mesto u Volfsburgu osvojila je „Druga lista“ Franka Patea sa 14,1% glasova. Pate, nekadašnji sindikalni lider u Volfsburgu i blizak saradnik bivšeg predsednika radničkog saveta Bernda Osterloha, kritikovao je „zakulisnu politiku“ aktuelnog rukovodstva i usprotivio se premeštanju proizvodnje Golfa u Meksiko. Pored IG Metalla, u savet su ušle još četiri liste.

Posebna pažnja bila je usmerena na fabrike u Saksoniji. U fabrici motora u Hemnicu, lista IG Metalla „Zukunft“ osvojila je 13 od 17 mandata, dok je sa AfD-om povezan savez „Bündnis freie Betriebsräte“ (BFB) dobio četiri mesta. U poređenju sa 2022, ova grupa nije povećala broj mandata, a procenat glasova joj je čak opao. Pokrajinska služba za zaštitu ustavnog poretka ocenila je da ovu organizaciju uglavnom čine poznati desni ekstremisti, a uoči izbora otkrivene su i veze sa udruženjem „Zentrum“.

Slična situacija zabeležena je i u pogonu u Cvikauu, gde su izbori održani ranije, početkom 2025. godine. I tu je BFB zadržao četiri mesta, iako se očekivao značajan rast. Ova fabrika nalazi se pod posebnim pritiskom: kao prvi Volkswagenov pogon potpuno preusmeren na električna vozila, Cvikau se suočava sa nedovoljnom iskorišćenošću kapaciteta. Umesto tri, radi se u dve smene, a već je ukinuto oko 1.200 radnih mesta. Od 2028. planirano je dodatno smanjenje obima proizvodnje sa dve na jednu montažnu liniju, uz premeštanje modela ID.3 u Volfsburg. Mike Rosler iz IG Metalla naglasio je da su zaposleni jasno pokazali da žele snažno sindikalno zastupanje.

Novina je zabeležena u fabrici u Braunšvajgu, gde je sa AfD-om povezano udruženje „Zentrum“ prvi put ušlo u radnički savet sa dva mesta (6,5 odsto glasova), iako je nastupilo sa samo dva kandidata. Organizaciju je 2009. osnovao Oliver Hilburger u Mercedesovoj fabrici u Štutgartu. On je ranije bio član Hrišćanskog sindikata metalaca, ali je isključen zbog veza sa neonacističkim krugovima i desničarskom terorističkom organizacijom. Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka ovu organizaciju klasifikuje kao desno ekstremističku.

Izvan Volfsburga, Hemnica i Braunšvajga, IG Metall je na svim lokacijama ostvario više od 80 odsto glasova. U Drezdenu, Osnabriku i u sektoru Volkswagen Financial Services, podrška je čak prelazila 90%. Na najmanjoj lokaciji kompanije, takozvanoj „Staklenoj fabrici“ u Drezdenu sa oko 300 zaposlenih, sindikat je osvojio 95,75 glasova. Proizvodnja putničkih automobila tamo je obustavljena krajem godine, a u saradnji sa Tehničkim univerzitetom u Drezdenu planira se osnivanje inovacionog kampusa.

AutoRepublika

(59)