Obim izvoza automobila iz Nemačke u Kinu prošle godine naglo smanjen

Ekonomski odnosi između Nemačke i Kine su se tokom protekle godine primetno promenili. Dok je uvoz iz Narodne Republike nastavio da raste, nemački izvoz se našao pod pritiskom. Prema proračunima ekonomskog institut zvanično nazvanog Institut der deutschen Wirtschaft u Kelnu, obim izvoza nemačkih preduzeća u Kinu je 2025. opao za deset odsto, dok je obim uvoza istovremeno porastao za devet procenata. Deficit trgovinskog bilansa dostigao je oko 90 milijardi evra. Ovaj razvoj događaja bio je praćen političkim razgovorima na najvišem nivou: savezni kancelar Fridrih Merc otputovao je u Peking u pratnji vodećih menadžera velikih koncerna.

Posebno je izražen pomak u automobilskom sektoru. Kineski proizvođači povećali su isporuke automobila i auto-delova u Nemačku za devet procenata. S druge strane, izvoz nemačkih proizvođača u Kinu doživeo je snažan pad. U Narodnoj Republici je tokom 2025. prodato za trećinu manje automobila i komponenti. IW u tom kontekstu govori o „imploziji u roku od samo jedne godine“.

Dugoročniji pogled naglašava razmere promene. U roku od tri godine izvoz nemačke automobilske industrije u Kinu smanjen je za više od 54 procenta. Dok je 2022. obim iznosio gotovo 30 milijardi evra, 2025. je smanjen na 13,6 milijardi evra. Paralelno s tim, udeo automobilskog sektora u ukupnom nemačkom izvozu u Kinu smanjen je sa 28 na 16,8 procenata. Prema podacima IW-a, više od tri četvrtine ukupnog pada izvoza otpada upravo na ovu oblast.

Uzroci su višeslojni. S jedne strane, institut ukazuje na strukturne konkurentske nedostatke. Državni programi subvencija u Kini, kao i, prema mišljenju ekonomista iz Kelna, potcenjena valuta, doveli su do „masovnih narušavanja konkurencije“. S druge strane, IW priznaje da su kineske kompanije tehnološki napredak delom ostvarile sopstvenim snagama. Jirgen Matez, rukovodilac sektora za ekonomsku politiku u institutu, naglašava u vezi s proizvodnjom baterija za električne automobile: „Deo prednosti, ako se pogleda, na primer, proizvodnja baterija za električne automobile, takođe je sopstvenim radom stečen“.

Time su nemački proizvođači i dobavljači pod dvostrukim pritiskom. Na kineskom tržištu gube pozicije, dok se istovremeno konkurencija na domaćem tržištu pojačava. Vozila i komponente iz Kine osvajaju tržišne udele u Evropi. U januaru su kineski brendovi, prema podacima iz branše, dostigli 7,4 odsto evropskog tržišta. To predstavlja udvostručenje u odnosu na prethodnu godinu, iako se ukupno tržište opisuje kao slabo.

Neki proizvođači reaguju sniženjima cena kako bi stabilizovali potražnju. Takve mere mogu kratkoročno povećati obim prodaje, ali ne utiču nužno pozitivno na prihode. Posmatrači iz industrije ističu da se konkurentnost ne može obezbediti isključivo popustima, već zahteva strukturna prilagođavanja.

Za naredne godine IW daje uzdržanu prognozu. Brzi preokret u izvoznom poslovanju, prema mišljenju istraživača iz Kelna, nije na vidiku. „Sve dok valuta značajno ne ojača i subvencije se ne smanje, sve ukazuje na to da će izvoz i 2026. nastaviti da pada“, kaže Matez. U tom kontekstu, rasprava o industrijskoj politici, tehnološkom suverenitetu i fer uslovima konkurencije verovatno će dobiti na značaju.

AutoRepublika

(57)