Budućnost dizela? – goruće pitanje u automobilskoj industriji na koje ima više odgovora

Izvršni potpredsednik sektora tehničkog razvoja Audija, Horst Glazer, sastao se sa novinarima na konferenciji na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati kompanije. Glazer je predstavio karte koje pokazuju da se kvalitet vazduha u Nemačkoj popravio. „Kvalitet vazduha postaje sve bolji i bolji, ali diskusije na tu temu su sve gore i gore“, rekao je Glazer.

Postoji ogromna frustracija kod nekih proizvođača automobila, na prvom mestu je tu Volkswagen grupa, koji su primorani da implementiraju skupe modifikacije da bi njihovi dizel modeli bili u skladu sa strožom regulativom u Evropi, a uz to moraju da ubede kupce da njihovi motori nisu „prljavi“, jer realno, vodi se opšta kampanja protiv dizel tehnologije.

Najnoviji udarac „naftašima“ je upućen 28. februara, kada je Vrhovni federalni sud u Nemačkoj presudio da gradovi mogu da zabrane učešće dizel automobila u saobraćaju. „Industrija je u velikom problemu“, rekao je Maks Vorbarton, analitičar iz Bernstein Researcha.  „Raspon mogućih ishoda, kada je zabrana dizela u gradovima u pitanju, je širok, ali u gotovo svakom scenariju, proizvođači automobila će biti oštećeni.“

Pad učešća

Potrošači u Nemačkoj okreću leđa dizel tehnologiji ubrzanim tempom. Udeo automobila koji kao pogonsko gorivo koriste naftu je u januaru iznosio 33 odsto, što je značajan pad u odnosu na 45 odsto iz januara prošle godine. Sa par izuzetaka, udeo dizela pada širom Evrope.

Prošle godine, potražnja za dizelima je pala za 7,9 odsto, na 6,77 mililona vozila, rezultirajući učešćem od 43,8 odsto. To je značajno manje od najbolje godine za „naftaše“, 2011., kada je njihov tržišni udeo iznosio 54,9 odsto (podaci JATO Dynamicsa). Analitičari smatraju da će prodaja dizela i dalje da pada.

LMC Automotive predviđa da će, u najgorem slučaju, njihovo učešće skliznuti na 28 odsto do 2019.

Gledajući ukupno evropsko tržište, očekuje se nešto sporiji pad. Prognozirano učešće će pasti na 28 odsto do 2025. u Velikoj Britaniji, drugom po veličini evropskom tržištu posle nemačkog. Tržišni udeo putničkih dizel automobila je u februaru u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosio 35 odsto, što je pad sa 45 odsto tokom istog meseca prethodne godine. Očekuje se da do 2025. on bude 15 odsto, kaže studija britanskog Aston univerziteta.

Gotovo svake sedmice, kupci automobila bivaju bombardovani vestima u vezi sa potencijalnim restrikcijama dizel automobila, nastojanjem evropskih gradova da smanje zagađenje sa naglaskom na azotne okside, koje emituju u najvećoj meri upravo dizel motori. Zvaničnici Milana žele da do 2025. u potpunosti zabrane dizel vozila. Pre toga, Virdžinija Rađi, gradonačelnica Rima, saopštila je u februaru da želi da istera dizele iz grada do 2024.

Pored navedenog, komitet britanskih zakonodavaca je zahtevao prošlog meseca da vlada istupi sa planom za zabranu konvencionalnih motora do 2040., i pozvao je proizvođače automobila da uplaćuju sredstva u fond za čist vazduh.

Čelnici iz automobilske industrije su izjavili da konstantan priliv loših vesti negativno utiče na prodaju. „Svako želi prevoz, ali ono što ljudi  ne znaju je da li će moći da voze svoj automobil u gradovima ukoliko ga kupe sada. Nisu sigurni da li će vozilo zadržati neku vrednost kao polovnjak“, rekao je Tomas Šmid, glavni operativni službenih Hyundai Europe.

„Dizel je mrtav“

Neki veruju da je došao kraj nafti. „Dizel je mrtav“, rekao je visoki funkcioner jednog od glavnih evropskih snabdevača, koji je želeo da ostane anoniman. Jedan veliki snabdevač u okviru dizel tehnologije je već izrazio svoje viđenje: Continental je saopštio da će 2023. godina biti poslednja u kojoj će u Evropi biti lansirana mehanička platforma za motor s unutrašnjim sagorevanjem.

„Veoma je jasno da je dizel na putu ka izlazu ukoliko ste mali proizvođač“, rekao je Ponz Pandikudira, potpredsednik sektora za planiranje proizvoda u Nissan Europe. „Mi imamo tržišni udeo od 4 odsto. Možemo da vidimo put na kojem nema dizela.“ Oni proizvođači kojima dizel tehnologija nije od ključnog značaja mogu da profitiraju u smislu da generišu pozitivan imidž forsirajući alternativne pogone.

Toyota je saopštila da će izbaciti dizel motore iz  putničkih automobila u Evropi  i fokusirati se na benzinsko-hibridne modele. Samo sedam odsto u okviru Toyotine evropske prodaje se odnosilo na dizele prošle godine, što je niži procenat od bilo kojeg drugog proizvođča. Šef Aston Martina i bivši prvi čovek Nissana, Endi Palmer, ne želi prisustvo dizela u prvom SUV modelu marke. „Moje dugogodišnje uverenje je da je život dizela ograničen. Na kraju, on je mrtav“, rekao je Palmer.

Čak i oni koji su značajan deo svog poslovanja zasnivali  na dizel tehnologiji, ubrzano se udaljavaju od nje. Od ukupnog broja vozila koje je Volvo prodao u Evropi 2017., čak 78 odsto se odnosilo na dizele. Međutim,  švedska marka je saopštila da je razvila svoj poslednji dizel motor. Fiat Chrysler Automobiles planira da eliminiše „naftni pogon“ iz putničkih automobila do 2022.

Milijarde u kaznama

Na kraju krajeva, evropska automobilska industrija ne može tek tako da odustane od dizela. Pogonski sistemi koji koriste naftu su 20 do 30 odsto efikasniji u odnosu na benzinske pandane. To dizel čini ključnim u dostizanju cilja koji je naložila EU, a on podrazumeva da prosečna flotna emisija ne bude viša od 95 grama ugljen-dioksida po kilometru. Prošle godine, prosečna emisija CO2 novih automobila prodatih u Evropi, popela se na 118,1 g/km, sa 117,8 g/km 2016., pokazuju podaci JATO Dynamicsa. Ovo je prvi porast emisije ugljen-dioksida u poslednjih deset godina, a prouzrokovan je slabijom prodajom dizel vozila i porastom prodaje SUV modela.

„Jasno je da će pad prodaje dizela dovesti do toga da veliki proizvođači neće moći da ostvare nametnute evropske standarde vezane za emisiju CO2, što će ih koštati milijarde evra u penalima do 2021.“, rekao je Tomas Getle, šef automobilskog odeljenja PA Consulting grupe. Neostvarivanje ciljeva će Volkswagen marku koštati 140 miliona evra dnevno, rekao je šef VW-a, Herbert Dis prošlog meseca, tokom redovne kompanijske konferencije u vezi sa finansijskim rezultatima.

Disov šef prodaje, Jirgen Štakman, nedavno je izjavio za Rojters: „Od nas se zahteva da budemo u skladu sa EU standardima. Značajno niži udeo dizela u čitavom miksu nimalo ne pomaže tome.“

Šef Audija, Rupert Štadler, opisao je zadatak ostvarivanja emisionih normi kao „herkulovski“. Međutim, i Štadler i Dis smatraju da će uspeti. „Penali nisu opcija za nas“, dodao je Štadler. Ukidanje nekih modela sa visokom emisijom CO2 je opcija koju razmatra Ford, saopštio je izvor iz ove kompanije za Rojters.

Volkswagen i Audi su među onima koji se nadaju da će lansirati portfolio elektrifikovanih automobila do 2021., ali njihova prodaja teško da će biti dovoljna da bi se ostvario željeni CO2 balans. Uprkos negativnom ambijentu stvorenom oko dizel tehnologije, tržišni udeo elektrifikovanih automobila je porastao na samo pet odsto ukupne prodaje vozila u Evropi (sa tri odsto iz 2016.). Ovo se u najvećoj meri odnosi na Toyotine hibride, a JATO je porast prodaje čisto električnih modela opisao kao „mršav“.

Proizvođači automobila se i dalje oslanjaju na subvencije vlasti, koje motivišu kupce da se odluče za „plug-in“ modele. Ukidanje ovih prednosti bi moglo da naudi proizvođačima. „Ukoliko vlade ne podrže elektrifikovana vozila, mi ćemo morati da obratimo pažnju na cenovno pozicioniranje, da bismo pokušali da izbalansiramo naše proizvodne game. Ovo će naneti težak udarac našim bilansima“, rekao je Andreas-Krištof Hofman, potpredsednik sektora marketinga i proizvoda u Hyundai Europe.

Još jednu finansijsku glavobolju predstavlja pad vrednosti dizela kao polovnjaka. U Nemačkoj, rezidualna vrednost dizel automobila starog tri godine je pala za 3,4 procentna poena na 52,6 odsto originalne cene na kraju 2017., u odnosu na prethodnu godinu, po DAT Diesel Barometeru, kojeg vodi nemačka automobilska asocijacija VDA.

Proceniteljska agencija, Moody’s, saopštila je prošlog meseca da će pretnja zabranom dizela u nekim nemačkim gradovima dodatno smanjiti vrednost polovnjaka i izazvati povećanja nivoa inventara polovnih vozila. „Pad potražnje za dizel modelima znači da bi rezidualna vrednost mogla značajno da padne, iznad inicijalnih očekivanja“, saopštio je Moody’s. U većini lizing i finansijskih ugovora, banke i prodavci garantuju rezidualnu vrednost korišćenog automobila kada klijent vrati vozilo nakon isteka ugovora. Oko 75 odsto novih registracija u Nemačkoj je podržano finansijskim ugovorima, primetio je Moody’s.

Pad prodaje dizela takođe utiče i na proizvodnju. „Ja sa emocijama brinem zbog pada prodaje jer i sam imam veliku dizel fabriku“, rekao je generalni direktor Ford of Britain, Endi Barat.

Fordova fabrika u Dagenhemu, u Engleskoj, specijalizovana je za proizvodnju dizel motora za laka komercijalna vozila, te se na taj način odbranila od slabije prodaje, ali ova fabrika će uključiti i proizvodnju dizel agregata za Fordova putnička vozila. Najveći industrijski sindikat u zemlji, „Unite“, takođe je zabrinut u vezi sa padom prodaje dizela, tako da je apelovao na Ford da proizvodnju prebaci na električne automobile ili baterije.

Proizvođači automobila su takođe trošili sredstva na rapidno povećanje kapaciteta za proizvodnju benzinskih motora zbog povećane potražnje. „Sve odluke vezane za investicije, da bi se povećali kapaciteti za proizvodnju benzinskih motora, donesene su u poslednjih 18 meseci. Niste znači za to, ali mi smo to uradili“, izjavio je šef PSA grupe, Karlos Tavarez. „Da li je lako? Naprotiv, pakleno je teško. Naši momci u proizvodnji rade dan i noć da bi to postigli.“

Renesansa dizela

Mada je VW grupa bila u centru zbivanja tokom „dizelgejta“, priznavši postojanje manipulativnog softvera, ona je i dalje zagovornik dizel tehnologije. „Doživljavamo pad prodaje trenutno, ali ja očekujem renesansu dizela u sledećih par godina, kao i povećanje obima proizvodnje“, rekao je šef VW grupe, Matijas Miler, na ovogodišnjem Salonu automobila u Ženevi.

VW će lansirati potpuno nov dizel motor sledeće godine, predviđajući da će nafta kao pogonsko gorivo ostati popularna, posebno kada je o većim automobilima reč. „Smatram da ćemo kod težih vozila, kao što su SUV, imati dizel i u budućnosti“, rekao je Matijas Rabe, šef istraživanja i razvoja u Seatu, Volkswagenovoj španskoj filijali. On je istakao Evro 7 standarde, koji će na snagu stupiti 2023., koji će u istu ravan dovesti benzince i dizelaše u smislu dozvoljenih nivoa polutanata. „Ukoliko budemo imali iste standarde za obe tehnologije, zašto ne nastaviti sa dizelom, koji je sa aspekta efikasnosti bolji od benzina?“

VW je u pravu, smatra Krištof Štirmer, vodeći globalni analitičar u PwC Autofacts. „Pad koji je trenutno aktuelan je posledica panike. On neće biti održiv.“ Prodaja će nastaviti da pada, ali ne tim tempom. „Vratiće se na nivo iz poslednje tri godine“, naveo je on.

Neka tržišta nisu doživela pad prodaje dizela. Primera radi, u Italiji je potražnja za dizelima povećana tokom 2017., što je rezultiralo udelom od 57 odsto. Pored toga, proizvođači automobila sa velikim procentom prodaje komercijalnih vozila, kao što su Ford i PSA, moći će to da iskoriste u smislu nastavka aktuelne ili unapređene dizel ponude, bez mnogo dodatnih troškova. U ovom momentu, ne postoji odgovarajuća alternativa dizel pogonu kada je reč o lakim komercijalnim vozilima, što je jasno kako lokalnim, tako i državnim vlastima. Primera radi, odluka Vrhovnog suda Nemačke u vezi sa potencijalnim zabranama za dizel automobile se ne odnosi na komercijalna vozila.

Međutim, jasno je da će četvorotočkaši pogonjeni dizel motorima biti skup luksuz. Audi je već uveo dizel agregate koji su u skladu sa oštrim Evro 6d emisionim normama, koje će na snagu stupiti u septembru, i to za A8, A7 i A6. Ipak, za tako nešto se plaća i odgovarajuća cena. „To je zaista skupa tehnologija, senzori, katalizatori itd, sve to mnogo košta“, rekao je Glazer.

Biće potrebno mnogo mukotrpnog rada da se kupci automobila i evropske birokrate ubede da su moderni dizel motori čisti. Međutim, Al Bedvel iz LMC Automotieva smatra da bi nešto dobro moglo da proistekne iz kriznog doba. „Dizelgejt bi jednog dana mogao da bude prepoznat dao „spasitelj“ dizela, kao okidač da se dizel konačno učini zaista čistim“, rekao je Bedvel. „Vreme će to pokazati.“

Priredio: Pavle Barta

(1150)