Da li je ovo novi Boeing F-47?

Gotovo godinu dana nakon što je predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, svečano objavio rođenje prvog lovca šeste generacije u istoriji, Boeinga F-47, o ovom projektu se i dalje zaprepašćujuće malo zna. Ipak, kratak video koji je prošle nedelje objavila kompanija Pratt & Whitney ponovo je reflektore usmerio ka letelici koja bi u narednim decenijama trebalo da redefiniše vazdušnu nadmoć.

Video se formalno ne bavi samim avionom, već razvojem nove porodice motora nazvanih XA103. Taj pogonski sistem, koji Pratt & Whitney usavršava u okviru programa Next Generation Adaptive Propulsion, direktni je konkurent rešenju XA100 kompanije General Electric. Oba motora namenjena su programu Next Generation Air Dominance (NGAD), ambicioznoj inicijativi američkog ratnog vazduhoplovstva koja će iznedriti F-47 kao naslednika legendarnog Lockheed Martin F-22 Raptora.

Ipak, ono što je istinski uzburkalo javnost nalazi se u poslednjim sekundama snimka. Tu vidimo dva motora u punom radu, ugrađena u digitalno animiranu letelicu koja još uvek ne postoji u fizičkom obliku, ali zapanjujuće podseća na ono što se očekuje od F-47. Reč je o dvomotornom, jednosedu koji klizi kroz oblačno nebo, sa siluetom koja deluje kao neobičan spoj F-22-a i „letećeg krila“ strateškog bombardera. Zadnji deo letelice lišen je klasičnih vertikalnih stabilizatora, što ukazuje na radikalan pristup aerodinamici i steltovoj filozofiji.

Krila trapezastog oblika prate moderne trendove stelta, dok se ispred kabine nalazi kanari, rešenje koje se pojavljivalo i na ranijim zvaničnim renderima američkog vazduhoplovstva. Usisnici motora, prema viziji Pratt & Whitneyija, smešteni su ispod trupa, odmah iza kanara. Iako postoje razlike u odnosu na ranije prikaze, poput oblika nosa i pozicije usisnika, sve upućuje na to da je reč o interpretaciji zasnovanoj na poznatim konceptima, a ne o „procureloj“ fotografiji stvarnog aviona.

Srce budućeg lovca trebalo bi da bude upravo XA103, kao adaptivni motor nove generacije. Iako zvanični podaci još nisu objavljeni, poznato je da će se gabaritima kretati u okvirima postojećih rešenja, ali uz dramatično bolje performanse. Koncept adaptivnog ciklusa omogućavaće avionu da tokom patroliranja koristi režim maksimalne efikasnosti i smanjene potrošnje goriva, a zatim da u deliću sekunde pređe u režim maksimalnog potiska tokom borbenih dejstava.

Prema ranijim procenama za slične motore, očekuje se smanjenje potrošnje goriva i do 25%, bolja termička stabilnost i povećanje potiska od oko 10% u odnosu na aktuelne motore. Krajnji cilj je svrstavanje F-47 u klasu brzina oko Mach 2, odnosno između 2.120 i 2.450 km/h.

Ali, F-47 nije zamišljen samo kao još jedan lovac. On će biti čvorište čitavog sistema. U okviru koncepta NGAD-a, letelica će sarađivati s bespilotnim „krilnim pratiocima“, takozvanim platformama Collaborative Combat Aircraft, upravljajući njihovim zadacima i integrišući ih u jedinstvenu mrežu komandovanja, kontrole i komunikacija. Drugim rečima, pilot u kabini neće upravljati samo sopstvenim avionom, već i čitavim ekosistemom bespilotnih letelica.

Modularnost i mogućnost brzih nadogradnji predstavljaju ključnu filozofiju projekta. F-47 bi od samog početka trebalo da ponudi najsavremenije senzorske pakete na svetu, ali i da ostane otvorena platforma sposobna da prihvati tehnologije koje tek dolaze. Ambicija je jasna, stvoriti avion koji će nadmašiti i Lockheed Martin F-22 i F-35 Lightning II zajedno.

Međutim, trka za šestu generaciju nije isključivo američka priča. Kina je već testirala dva prototipa, nezvanično označena kao Chengdu J-36 i Shenyang J-50, čime je jasno stavila do znanja da namerava da ostane ravnopravan igrač u budućoj ravnoteži vazdušne moći. Rusija, s druge strane, još od sredine prošle decenije razvija presretač nove generacije nazvanog Mikoyan PAK DP, zamišljen kao naslednik legendarnog Mikoyan MiG-31-a.

Evropa je krenula putem udruživanja snaga. Francuska, Nemačka i Španija od 2017. godine razvijaju program Future Combat Air System, koji bi trebalo da zameni Dassault Rafale i Eurofighter Typhoon. Paralelno s tim, Italija, Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo od 2022. sarađuju u okviru programa Global Combat Air Programme, čiji je cilj naslednik postojećih flota Eurofightera i japanskog Mitsubishija F-2.

U takvom globalnom okruženju, F-47 nije samo novi avion, on je deo mnogo šire geopolitičke i tehnološke partije šaha. Javnost, međutim, i dalje čeka prvo zvanično predstavljanje. Do tada, oslonjeni smo na šture rendere i pažljivo dozirane informacije. Paralelno s tim, već godinama kruže glasine da su rane verzije prototip letelice tajno letele još od 2020. godine, sa stotinama sati naleta u testiranju stelt karakteristika, dometa i autonomnih sistema. Ispitivanja motora očekuju se krajem ove decenije, što bi operativni ulazak u službu moglo da pomeri ka kasnim godinama naredne decenije.

Iza oznake „47“ krije se i simbolika. Broj predstavlja omaž legendarnom Republic P-47 Thunderboltu i njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu, ali i podsećanje na 1947. godinu, kada je osnovano Ratno vazduhoplovstvo SAD-a. A u političkim krugovima, šapatom se dodaje i treće tumačenje – da broj odgovara i rednom broju predsednika koji je projekat obelodanio.

Bilo da je reč o pažljivo režiranoj marketinškoj kampanji ili o nagoveštaju revolucije u vazduhoplovstvu, jedno je sigurno: F-47 već sada zauzima mesto u istoriji, iako još uvek leti uglavnom u domenu digitalnih senki i strateške tišine.

AvioRepublika

(90)