Toyota zbog kanibalizacije ne žuri sa razvojem manjeg kamioneta

Već godinama u Americi tinja ista nada među ljubiteljima japanskog brenda. Pitanje je kada će Toyota konačno predstaviti novi, istinski mali pikap? Glasine se periodično rasplamsaju, pojave se ilustracije, procure crteži, a onda sve ponovo utihne. I dok se entuzijasti nadaju skorom debiju, realnost je, bar za sada, znatno opreznija.

Operativni direktor Toyotu za Severnu Ameriku, Mark Templin, nedavno je na Sajmu tehnologije u Las Vegasu otvoreno govorio o toj temi. Podsetio je publiku da je upravo Toyota praktično izmislila segment kompaktnih pikapova na američkom tržištu, ali je istovremeno naglasio da današnji obim tog tržišta jednostavno nije dovoljno veliki da bi opravdao brzu odluku. Ceo segment trenutno broji između 160 i 170 hiljada prodatih vozila godišnje, što nije brojka koja je impresivna, gledano iz ugla globalnog proizvođača.

Taj podatak poklapa se sa zbirnom prodajom modela kao što su Ford Maverick i Hyundai Santa Cruz. Međutim, gotovo kompletan kolač drži Maverick, sa oko 155 hiljada primeraka godišnje, dok se Santa Cruz polako povlači sa scene. Prostora za novog igrača ima, ali ne mnogo. Toyota bi morala da preotima kupce od Forda, ali i da ih privlači iz drugih segmenata, što je uvek skup i neizvesan poduhvat.

Paradoks je u tome što japanski gigant već dominira klasom iznad. Segment pikapa srednjih dimenzija („mid-size“), stepenicu iznad kompaktnih modela, praktično je sinonim za Toyotu Tacomu s priloženih fotografija. Upravo je ovaj model prošle godine privukao gotovo 275 hiljada mušterija, potvrdivši status apsolutnog lidera. U takvoj situaciji, lansiranje manjeg, verovatno profitno skromnijeg modela koji bi potencijalno „kanibalizovao“ prodaju Tacome deluje kao rizičan potez.

Zato Templin poručuje da je potreba biti strpljiv. Kada tržište sazri, kada brojke postanu ubedljivije, Toyota bi mogla da reaguje. Ali to „mogla bi“ i dalje ostavlja prostor za oprez.

Dodatnu neizvesnost unosi i političko-ekonomski okvir. Sudbina Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade ponovo je pod lupom, a eventualne izmene mogle bi značajno uticati na carine i troškove proizvodnje. Za model koji bi se verovatno proizvodio u Meksiku ili koristio komponente iz više zemalja regiona, svaka promena pravila igre može odlučiti da li projekat ima finansijskog smisla.

Ipak, ton unutar same kompanije nije uvek bio tako rezervisan. Prošle godine, šef planiranja i strategije Toyote za Severnu Ameriku, Kuper Eriksen, bio je daleko odlučniji. Tada je poručio da odluka u suštini jeste doneta i da je pitanje samo kada će se novi model uklopiti u proizvodni plan. Nije, dakle, reč o „da li“, već o „kada“.

Prema Eriksenovim rečima, budući kompaktni pikap morao bi da bude pravi „radnički konj“ – izdržljiv, praktičan i sposoban, a ne tek „lajfstajl“ derivat putničkog automobila. Pojedini izveštači spekulisali su da bi mogao biti zasnovan na platformi Corolle, što otvara zanimljivo pitanje: može li se radna filozofija pikapa zaista uskladiti s genetskim kodom jednog kompaktnog hečbeka? Teorijski – možda. U praksi, izazov je ogroman.

Za sada, sve ostaje u domenu planova i kalkulacija. Tržište kompaktnih pikapova pokazuje znake života, ali još nije eksplodiralo. Toyota pažljivo meri nivo rizika, svesna da već drži čvrstu poziciju u višem segmentu. A ljubiteljima malih, pristupačnih pikapova preostaje ono što im je Templin i poručio – strpljenje. U automobilskoj industriji, ponekad je trenutak lansiranja, odnosno pravovremenost je važnija od same ideje.

AutoRepublika

(72)