Nova istraživanja kompanije BMW pokazuju da priče o masovnom okretanju leđa električnim automobilima ipak nisu sasvim utemeljene. Iako je prodaja električnih vozila usporila na pojedinim velikim tržištima, bavarski proizvođač, uoči predstavljanja nove električne Serije 3, odlučio je da proveri da li se kolebanje oseća i u svetu službenih vozila, kao segmentu koji često diktira trendove u korporativnoj mobilnosti.
Istraživanje koje je za nemačkog giganta sprovela holandska agencija Kin Onderzuk obuhvatilo je 655 vozača službenih automobila. Rezultati donose iznenađujuće ohrabrujuću sliku: čak 60% ispitanika izjavilo je da bi kao sledeći automobil na lizing izabralo električno vozilo. Međutim, postoji jasan uslov, a to je domet. Minimum koji vozači očekuju iznosi 400 kilometara s jednim punjenjem.
Autonomija se, i van okvira ovog istraživanja, profilisala kao najveća prepreka za neodlučne kupce. Skoro svi ispitanici naglasili su da njihov budući električni službeni automobil mora da pređe najmanje 400 kilometara, dok značajan broj njih očekuje više od 500 kilometara autonomije.
Ono što je do pre nekoliko godina delovalo kao nerealan zahtev, danas postaje standard. Modeli srednje veličine iz grupacije BMW-a, poput električnog Minija Countrymana SE i BMW-a iX3-a, već premašuju te granice. Proizvođač čak navodi da je iX3 u optimalnim uslovima pokazao mogućnost prelaska i do hiljadu kilometara s jednim punjenjem, što je podatak koji dodatno relativizuje strah od nedovoljnog dometa.
Za poslovne korisnike, koji često prelaze velike razdaljine u kratkim vremenskim rokovima, sve ispod 400 kilometara više se doživljava kao kompromis, nego kao napredak. Električni automobil u službenoj upotrebi mora da bude jednako funkcionalan kao i klasični dizelaš ili benzinac, bez dodatnih organizacionih opterećenja.
Interesantno je da ekološki motivi imaju gotovo zanemarljivu ulogu u donošenju odluke. Manje od 10% ispitanika navelo je pozitivan uticaj na životnu sredinu kao važan faktor. Ipak, više od trećine kompanija već zahteva od zaposlenih da koriste električna službena vozila, što znači da se tranzicija često odvija „odozgo“. Vozači zato u prvi plan stavljaju visinu rate lizinga, udobnost, prostor za porodične potrebe i praktičnost punjenja, dok ekološki aspekt ostaje u drugom planu.
Situacija s druge strane Atlantika nešto je rezervisanija. U Sjedinjenim Američkim Državama broj registracija električnih vozila beleži prvi pad obima u više od decenije, čemu su značajno doprineli istekli poreski podsticaji. Čak se i proizvođači poput Tesle suočavaju s padom obima prodaje tokom nekoliko uzastopnih meseci, što pokazuje da ni pioniri električne revolucije nisu imuni na tržišne oscilacije.
Ipak, najviše ohrabrujući podatak istraživanja leži u lojalnosti vozača. Oko 70% onih koji planiraju da njihov naredni službeni automobil bude električni već danas voze takvo vozilo. Iskustvo se pokazuje kao najjači argument, strah od dometa vremenom bledi, a rutine punjenja postaju svakodnevica bez stresa.
Sveukupno gledano, evropski vozači službenih automobila ne odbacuju električnu budućnost. Oni je prihvataju, ali pod jasno definisanim uslovima. Domet, troškovi i praktičnost moraju biti na nivou ili iznad onoga što nude konvencionalni modeli. Za BMW i čitavu industriju, poruka je jasna: tržište nije izgubljeno, ono je samo postalo zahtevnije i zrelije.
AutoRepublika
(94)
