Stellantis otpisuje investiciju u vrednosti od 22 milijarde evra

Stellantis je u petak uzdrmao tržišta objavom da će knjižiti troškove i otpise u iznosu od čak 22,2 milijarde evra, što predstavlja jedan od najozbiljnijih finansijskih potresa u istoriji ove globalne korporacije. Ova odluka, direktno povezana sa smanjenjem ambicija u oblasti električnih vozila, snažno je pogodila vrednost akcija kompanije i ogolila cenu koju tradicionalni proizvođači automobila plaćaju zbog pogrešnih procena brzine prelaska na „čistiju“ mobilnost.

Reč je o najvećem pojedinačnom otpisu u nizu sličnih poteza u industriji, nakon što su slične korekcije već napravili Ford i General Motors. Kako interesovanje kupaca za električna vozila raste sporije nego što se očekivalo, a administracija Donalda Trampa povlači ili umanjuje subvencije za EV, sve više proizvođača revidira strategije. Tržište je reagovalo brutalno: vrednost akcija Stellantisa, kojima se trguje u Milanu, potonula je i do 30 odsto, na najniži nivo od 2021. godine, kada je kompanija nastala spajanjem Fiat-Chryslera i grupacije PSA.

Zapadni proizvođači automobila danas se suočavaju sa najvećim izazovom još od samog nastanka automobila pre više od jednog veka. Sa jedne strane, primorani su da istovremeno ulažu u električna i klasična vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, dok sa druge trpe sve jači pritisak brzog uspona kineskih konkurenata i rastućih trgovinskih barijera. Stellantis je u posebno osetljivoj poziciji jer se snažno oslanja na visokomaržne brendove Jeep i Ram na američkom tržištu, upravo tamo gde je potražnja za električnim vozilima među najslabijima.

Pod vođstvom bivšeg izvršnog direktora Karloša Tavareša, koji je krajem 2024. godine napustio kompaniju nakon kolapsa prodaje u SAD, Stellantis je imao izuzetno ambiciozne ciljeve: da do 2030. godine potpuno električna vozila čine 100 odsto prodaje u Evropi i 50 odsto u SAD. Realnost se, međutim, pokazala znatno drugačijom. Prošle godine električni automobili činili su 19,5 odsto obima prodaje u Evropi, što jeste rast obima od gotovo 30 procenata, ali daleko ispod očekivanja, dok su u SAD učestvovali sa svega 7,7 odsto u ukupnoj prodaji novih vozila.

Novi izvršni direktor Antonio Filosa, koji je preuzeo kormilo prošlog leta, priznao je tokom razgovora sa novinarima da su ranije pretpostavke bile „previše optimistične“. Prema njegovim rečima, kompanija sada prolazi kroz ozbiljan strateški reset, sa ciljem da se preferencije kupaca ponovo stave u središte poslovnog modela, kako na globalnom nivou, tako i po regionima. Iako je Stellantis već počeo da lansira veći broj modela sa klasičnim pogonom u SAD, Filosa insistira da kompanija i dalje nastavlja da ulaže u elektrifikaciju.

Analitičari, međutim, nisu blagi. Prema Raselu Muldu iz investicione kuće AJ Bell, ovi otpisi jasno pokazuju da je Stellantis pogrešno procenio brzinu kojom će svet napustiti motore sa unutrašnjim sagorevanjem. On dodaje da uspeh kineskih proizvođača otvara i neprijatno pitanje da li je slab učinak Stellantisovih električnih vozila posledica tržišnih okolnosti ili jednostavno nedovoljne privlačnosti samih proizvoda. Fabio Kaldato iz AcomeA SGR-a, fonda koji poseduje akcije Stellantisa, istakao je da su ovako visoki troškovi postali izvesniji nakon sličnih otpisa kod GM-a i Forda, ali i upozorio da će biti potrebni dodatni ohrabrujući signali kako bi se povratilo poverenje investitora.

Troškovi, koji će biti knjiženi u rezultatima za drugu polovinu fiskalne 2025. godine, odražavaju i probleme sa kvalitetom proizvoda, za koje Filosa otvoreno krivi ranije mere agresivnog smanjenja troškova. Prema njegovim rečima, upravo ti problemi primorali su kompaniju da globalno zaposli oko 2.000 novih inženjera. U otpise su uključene i korekcije u lancu snabdevanja za električna vozila, revidirane rezervacije za garancije zbog lošijeg kvaliteta, kao i ranije najavljena otpuštanja u Evropi. Oko 6,5 milijardi evra odnosi se na gotovinske isplate koje će biti raspoređene tokom četiri godine, počev od ove.

Iz banke City poručuju da je određeni nivo otpisa bio očekivan, ali da su njihova veličina i visok udeo gotovinskog odliva ozbiljan negativan signal. Kao deo strateškog zaokreta, Stellantis je već prošle godine počeo da ublažava svoje EV-ambicije, a ove sedmice je dogovorio i prodaju svog 49-odstotnog udela u zajedničkom baterijskom projektu u Kanadi južnokorejskom partneru LG Energy Solution.

Ipak, neki analitičari upozoravaju da industrija rizikuje da ode predaleko u suprotnom smeru. Prema Gartnerovom stručnjaku Pedru Pačeku, postoji opasnost od preterane reakcije i naglog povlačenja iz elektrifikacije. Kako ističe, proizvođači moraju pažljivo balansirati svoje odluke, jer bi upravo ishod ove tranzicije mogao odlučiti o njihovom dugoročnom opstanku.

Stellantis sada očekuje preliminarni neto gubitak između 19 i 21 milijardu evra u drugoj polovini fiskalne 2025. godine i potvrdio je da ove godine neće isplaćivati dividendu.

U konačnici, slučaj Stellantisa jasno pokazuje koliko je tranzicija ka električnoj mobilnosti složen, skup i rizičan proces za tradicionalne proizvođače. Između regulatornih pritisaka, nepredvidive potražnje i sve žešće konkurencije iz Kine, greške u proceni se brzo i skupo naplaćuju. Pred Stellantisom je sada delikatan zadatak: da povrati poverenje investitora, stabilizuje poslovanje i pronađe ravnotežu između električne budućnosti i realnosti tržišta koje se menja sporije nego što su mnogi očekivali.

AutoRepublika

(166)