Zanimljivost dana: Bencova trokolica je pre 140 godina otvorila put modernom automobilu

Pokušaji da se konstruiše samohodno drumsko vozilo stari su najmanje četvrt milenijuma. Prvi takav automobil sastavio je 1769. godine francuski inženjer Nikola-Žozef Kinjó (Nicolas-Joseph Cugnot). Njegovo vozilo, pokretano parnim motorom, bilo je prilično nezgrapno i napravljeno je u svega dva primerka. Bilo je potrebno još nekoliko generacija da se izmisli dovoljno mala i snažna pogonska jedinica. Kao prvi ju je za svoje vozilo upotrebio nemački konstruktor Karl Benc (Carl Benz), koji je pre 140 godina, 29. januara 1886, podneo zahtev za odgovarajući patent.

Četvorotaktni benzinski motor koji je Benz koristio u svom vozilu izumeo je nešto manje od decenije ranije drugi nemački inženjer, Nikolaus Oto. U poređenju sa parnim pogonom, koji se dobro pokazao na brodovima i železnici, Otova konstrukcija nudila je brojne prednosti. Nije bilo potrebno čekati da se para zagreje, a motor je bio i znatno lakši. Njegove prednosti bile su poznate i drugim pronalazačima tog vremena, ali upravo je Karl Benc bio prvi koji je uspeo da ga ugradi u posebno konstruisano vozilo.

Za razliku od drugih pronalazača, Benc nije napravio kočiju kojoj je dodat motor, već potpuno novo, u potpunosti projektovano vozilo, doduše sa samo tri točka. Svoju trokolica sa cevnim ramom i visokim točkovima sa žbicama počeo je da izrađuje 1885. godine. Za pogon je služio četvorotaktni jednocilindrični motor njegove sopstvene konstrukcije, smešten ispod sedišta vozača. Između zadnjih točkova nalazio se veliki zamajac koji je održavao motor u radu i preko kojeg se vozilo pokretalo.

Iznad opružene zadnje osovine nalazile su se i ostale komponente, poput isparavajućeg karburatora i otvorenog sistema hlađenja. Uprkos skromnoj snazi motora, automobil je osim vozača mogao da preveze još jednog putnika.

Da bi zaštitio plodove svog rada, Karl Benc je u januaru 1886. podneo zahtev za nemački carski patent. Dokument sa brojem 37435 izdat mu je početkom novembra iste godine. Do tada je trokolica već imala svoju prvu javnu vožnju.

„Pferdlose Wagen“, doslovno „vozilo bez konja“, predstavljen je radoznaloj publici početkom jula 1886. u Manhajmu, gde je imala sedište kompanija Benz & Cie. I pre Benca brojni konstruktori pokušavali su da naprave vozilo sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, ali su njihova rešenja uglavnom bila klasične kočije sa naknadno dodatim pogonom. Benz je, nasuprot tome, svoj „Patentwagen“ od početka projektovao kao potpuno novo i samostalno prevozno sredstvo.

Istovremeno su se razvojem samohodnih vozila bavili i njegovi sunarodnici Gotlib Dajmler i Vilhelm Majbah. Iz njihove radionice u proleće 1886. izašlo je prvo vozilo sa više od dva točka, zapravo modifikovana kočija.

Karl Benc je svoje vozilo dalje usavršavao i nudio ga imućnim ljubiteljima tehnike. Četiri godine posle trokolice, koje su prodate u nekoliko desetina primeraka, predstavio je i automobil sa četiri točka, za trotočkaša se prvobitno odlučio jer je imao problema sa konstrukcijom upravljive prednje osovine.

U početku je Bencov izum smatran više kuriozitetom nego pravim prevoznim sredstvom. Promeni percepcije doprinela je dve godine posle prve javne vožnje njegova supruga Berta, koja je izvela prvu istorijsku daljinsku vožnju automobilom. Bez znanja svog muža, gospođa Berta Benc je u zoru 5. avgusta 1888. krenula trokolicom iz Manhajma ka rodnom Pforchajmu.

Posada, koju su osim Berte činila i njihova dva sina, usput je morala da rešava brojne tehničke probleme i druge teškoće. Ipak, uveče su bezbedno stigli na odredište udaljeno 106 kilometara.

Ova prva daljinska vožnja izazvala je veliko interesovanje javnosti i tadašnje štampe. Otkolonila je sumnje u pouzdanost i bezbednost automobila i postavila temelje budućeg uspeha kompanije. Firma se dugo oslanjala na trokolice, a tek 1894. Bencova manufaktura počela je da nudi kupcima četvorotočkaš nazvan Velo.

Sa oko 1.200 proizvedenih primeraka, to je bio istorijski prvi automobil koji bi se, prema tadašnjim merilima, mogao nazvati „serijskim“. Uspeh je podstakao Karla Benca da osnuje sopstvenu fabriku u obližnjem Ladenburgu, gde se zajedno sa sinovima u potpunosti posvetio proizvodnji automobila.

AutoRepublika

(159)