Zanimljivost dana: Atraktivniji brat Volkswagena Golfa

Period ranih sedamdesetih godina prošlog veka je bio veoma aktivan za Volkswagen. Većina istorijskih priča se fokusira na pokušaje firme da zameni Type 1 (u narodu poznatiji pod imenom Beetle ili Buba) revolucionarnim Golfom, ali to je samo jedan deo priče, pošto je Volkswagen tada radio na nekoliko paralelnih projekata. Golf jeste postao veliki komercijalni uspeh kada se pojavio u prodaji, ali mlađarija uglavnom pamti jedan drugi model. Njegovo ime je Scirocco i danas ga analiziramo u našoj sekciji Zanimljivost dana.

Scirocco je nastao u vreme kada se nije znalo da li će Volkswagen uopšte imati sutra. Modeli poput Bube, kao i Karmann-Ghije, Typea 3 i Typea 4 su imali zadovoljavajuće prodajne rezultate, ali je postalo jasno da je njihovo vreme prošlo i da se publika okreće prema modernijim četvorotočkašima pokretanim motorima postavljenim napred i s pogonom na toj osovini.

Volkswagen nije imao iskustva s takvom mehanikom, ali je krajem šezdesetih godina sproveo nekoliko poteza sredinom kojima će osigurati budućnosti. To se pre svega odnosi na kupovinu firme Auto Union 1964. godine, a onda, pet godina kasnije i NSU-a. Iako će pisci istorijskih knjige reći da je to učinjeno da se dobiju dodatne fabrike za proizvodnju Bube, spomenute kompanije su takođe imale i iskustvo proizvodnje modela s pogonom na prednje točkove.

Rudolf Lajding početkom sedamdesetih godina postaje novi predsednik Volkswagena i najavljuje hitan program novog automobila koji će vremenom da zameni, ne samo Bubu već i Karmann-Ghiju. Svakako je morao da bude moderniji i aktraktivniji i najviše od svega, da se dopada kupcima širom sveta, umesto da ga vole samo „hladni Nemci“. Zato je u pomoć pozvan legendarni Đorđeto Đuđaro, čuveni italijanski stilista čija su dela bila osuđena na uspeh, a koji je imao i odličan nos da nanjuši šta to javnost želi.

Ipak, šanse su male da bi Volkswagen tada predstavio dva modela, samo da Porsche kojim slučajem nije ponudio da otkupi pravo na novitet koji su dve firme zajednički razvijale. Rad na novom modelu pod imenom 924 je trajao nekoliko godina i trebalo je da se prodaje pod značkom obe firme, ali se Volkswagen povukao u poslednjem momentu.

Kada je Porsche ponudio 160 miliona maraka da 924 bude samo njegov model, partner je prihvatio ponudi i na taj način dobio dovoljno novca da pored Golfa ponudi još jedan automobil. Originalno je trebalo da se krsti kao kupeovska verzija Golf, ali je ime promenjeno u Scirocco. Asocijacija su bili jadranski vetrovi.

Dva automobila su počivala na istoj platformi, ali su posedovali poptuno drugačije dizajnerske linije i nisu delili mnogo metalnih komponenti. Golf je ipak bio heč i orijentisao se na prostor na zadnjim sedištima i veliki prtljažnik, dok će Scirocco biti kupe, sa aerodinamičnijim linijama i niskim krovom.

Mnogi će se složiti da je automobil iz ove priče sigurno izgledao atraktinije, pa je samim tim njegova premijera zakazana kao prva. Prikazan je 24. dana februara 1974. godine određenoj grupi novinara, ili za oko tri meseca pre Golfa, dok ga je svet video oko mesec dana kasnije na Salonu automobila u Ženevi.

Reakcije publike su uglavnom bile pozitivne prirode. Dizajn je bio veoma dopadljiv, a ono šta se kupcima posebno svidelo je relativno skromna visina od samo 1.310 milimetara. Takođe je bio dugačak 3.850 mm uz masu od tek 800 kilograma. Jedna od retkih kritika je išla na račun prostora na zadnjoj klupi, ali većini mušterija ovaj detalj nije bio toliko bitan, pošto su najviše zainterosovani za novitet bili mlađi ljudi.

U ponudi je bilo nekoliko paketa, kao što su N, L, S i TS. N se smatrao Sciroccom za kupce sa skromnim finansijskim mogućnostima i bio je jedina verzija u ponudi sa kockastim farovima, dok su ostali paketi pružali četiri ovalna fara. L se smatrao luksuznijom konfiguracijom sa više opreme i boljom završnom izradom, a S i TS za one mušterije koji su želeli bolje performanse i generalno dinamičnije vozne karakteristike. Reći ćemo i podatak da se za proizvodnju postarao Karmann i da je završna izrada bila izuzetna.

Mehanička ponuda je startovala sa 1,1-litarskim benzincem sa 50 konjskih snaga, a u izboru je bio i 1,5-litarski motor u verzijama sa 70 i 85 „grla“. Ovaj poslednji je bio dostupan samo u Sciroccu TS-u i pružao je ubrzanje od nule do 100 km/h za 10,6 sekundi i maksimalnu brzinu od 177 km/h. Izbor menjača se svodio na manuelni s četiri i pet stepeni prenosa, a trostepeni automatik je 1975. godine uvršten u ponudu, najviše zbog potreba američkog tržišta. Amerikanci će kasnije da dobiju i veći 1,7-litarski benzinac sa 74 konjske snage.

Baš kao što je Golf 1976. godine dobio izdanje GTI, istim korakom je krenuo i Scirocco. Pokretao ga je identičan 1,6-litarski benzinac sa 110 „konja“, a ova verzija je, u segmentu ogibljenja i kočnica dobila još veliki broj unapređenja. Dizajnerske promene su bile minimalne sa izuzetkom par sitnica, a GTI je najlakše bilo prepoznati po posebnim sedištima.

Scirocco je takođe bio dostupan i u verziji GLI. Podrazumevala je identičnu mehaniku, ali luksuzniji enterijer. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 8,3 sekundi uz maksimalnu brzinu od 185 km/h. GTI je bio relativno pristupačan sportista sa cenom od 13.850 nemačkih maraka, što je bilo za 25% manje od najbližeg rivala, pa ga je mlađarija svakako obožavala.

Prva generacija će biti u proizvodnji do 1981. godine i u tom periodu će proći kroz samo jedno osveženje, i to četiri godine ranije. To se pre svega odnosi na plastične detalje umesto ranijih hromiranih i tu isključivo pričamo o branicima. Takođe, tokom 1981. godine će, kao osnovni motor u ponudi da debituje i novi 1,3-litarski benzinac, a razvijao je 60 „konja“. Prva generacija biva veliki komercijalni uspeh i privući će čak 504.153 kupaca.

Drugu generaciju ćemo videti u izložbeno-prodajnim salonima od 1982. do 1992. godine i iako je Scirocco prošao kroz dosta osveženja, nikada nije uspeo da ponovi uspeh prethodnika. Platforma je i dalje deljena sa Golfom, ali se za dizajn, umesto Đuđara, ovaj put postarao Volkswagenov sopstveni tim. Mnogi će kasnije ovaj podatak videti kao manu, pošto je izgubio onaj dizajn koji su svi voleli, a hladni nemački stil nije bio po ukusu kupaca izvan ove države.

Međutim, ako malo bolje pogledamo detalje, videćemo da je Scirocco druge generacije ipak bio veliki napredak u poređenju sa originalom. Imao je više prostora u oba reda sedišta, prostraniji prtljažnik i opremu koja se smatrala luksuzom. To se odnosi na kožna sedišta, klimu, prozore i retrovizore pokretane pritiskom na dugme, šiber i još mnogo toga.

Mehanička ponuda je u početku ostala identična, ali je 1986. godine proširena izdanjem 16v na američkom tržištu koji je stigao kao zamena za GTI. Pružao je 1,8-litarski benzinac sa 129 konjskih snaga i mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za manje od osam sekundi. 16v je opstao u proizvodnji samo godinu dana, pre nego što se Scirocco povukao iz Severne Amerike, mada je proizvodnja nastavljena u Evropi sve do 1992. godine. Kasnije će dobiti još jedno povećanje snage na ukupno 139 „grla“.

Kao što smo spomenuli, druga generacija nije uspela da ponovi uspeh prethodnika pošto je prodato „samo“ 291.497 jedinica pre nego što je zamenio Corrado. Njega ćemo analizirati neki drugi put, tako da ovom prilikom nećemo ulaziti u detalje. Volkswagen će kasnije, od 2008. do 2017. godine da ponudi i treću generaciju, kada smo mogli da vidimo i turbobenzinac sa 265 „konja“ i prvi turbodizel, ali ovaj automobil još uvek nije vredni klasik u očima kolekcionara tako da mu danas nećemo posvetiti pažnju.

Sciroccov debi je prošao u senci Golfa, ali će mnogi reći da je za Volkswagen postigao mnogo više. Naterao je publiku da primeti moderne proizvode kompanije u vreme kada su mnogi smatrali da je Volkswagen nesposoban da se pomeri od Bube. Ako ni zbog čega drugog, Scirocco zbog toga zaslužuje mesto u istoriji.

Zoran Tomasović

(396)