Direktor Mercedesa Ola Kelenijus govori za Frankfurter Allgemeine Zeitung o geopolitičkim izazovima automobilske industrije, svojim očekivanjima od nove nemačke vlade pod vođstvom Fridriha Merca, strategiji širenja elektromobilnosti, kao i o budućnosti proizvodnje u Nemačkoj. Poseban fokus je na trgovinskoj politici između Evrope, SAD i Kine. Kelenijus izričito pozdravlja ranu posetu kancelara američkom predsedniku Donaldu Trampu. To je, kaže, „veoma dobar signal“, jer je Amerika ne samo ekonomski, već i strateški centralni partner za Nemačku.
U vezi sa mogućim američkim carinama na evropske automobile, šef Mercedesa naglašava važnost uravnoteženog posmatranja trgovinskih odnosa u oba smera. Mercedes spada među najveće industrijske izvoznike iz SAD i proizvodi tamo za svetsko tržište. Zato je kompanija predložila da se uvozni i izvozni obimi međusobno kompenzuju kako bi se ublažile ekonomske posledice carina. „Jedan primer je ideja da se trgovinski tokovi u oba smera uzimaju u obzir“, rekao je Kelenijus. Da li će ovakvi predlozi naići na odjek kod Donalda Trampa ostaje otvoreno – navodi da ima utisak da svi politički donosioci odluka vrlo pažljivo slušaju – pre svega predstavnike velikih i važnih industrija.
To što Mercedes sada proizvodi određene modele, poput GLC-a, lokalno u Alabami za američko tržište, ne znači povlačenje iz Nemačke. Naprotiv: „Zindelfingen, zajedno sa Stuttgart-Untertürkheimom, spada među glavne lokacije Mercedes-Benza. Tu kuca naše srce“, naglašava Kelenijus. Za 2024. godinu planirane su investicije u iznosu od oko 14 milijardi evra – najveći deo u Evropi, posebno u Nemačkoj. Istovremeno, kompanija želi da širi poslovanje na tržištu SAD koje beleži rast i da dodatno ojača globalno prisustvo. Auto-industrija je visoko umrežen sistem, zbog čega rast u SAD obezbeđuje i radna mesta u Nemačkoj.
U razgovoru se osvrnuo i na perspektive novog električnog modela CLA, koji bi usled trenutnih carinskih uslova mogao biti u nepovoljnom položaju na američkom tržištu, za sada se ne planira premeštanje proizvodnje. Proizvodnja u Raštatu je upravo počela i trenutno nema planova da se CLA proizvodi u SAD. Mercedes se drži strategije „Local-for-Local“, prema kojoj su SAD pre svega zadužene za SUV-ove. Kelenijus kritički gleda na moguće eskalacije u transatlantskom trgovinskom sukobu. Snaga Nemačke leži u izvozu, zbog čega bi trgovinske barijere, po njegovom mišljenju, donele više štete nego koristi: „Da sam ja odgovoran za pregovore, razmišljao bih o drugim stvarima“.
Uprkos rastućoj složenosti tržišta, koncern se i dalje smatra stabilnim. Kelenijus ukazuje na snažan bilans sa preko 30 milijardi evra neto likvidnosti i bez industrijskog duga. „Kao Švaba koji je otplatio kuću i još ima nešto na štednji“. Ova finansijska otpornost predstavlja stratešku prednost u geopolitički nesigurnim vremenima. Dodatno, sprovodi se program efikasnosti „Next Level Performance“, kojim treba dodatno ojačati konkurentnost. Dogovoreni ciljevi štednje sa radničkim savetom ostaju na snazi. O zatvaranju fabrika nema govora. Pogoni su organizovani tako da mogu da „dišu“ u skladu sa stanjem narudžbina – u slabijim periodima i uz pomoć radnika angažovanih preko agencija, koji se fleksibilno mogu koristiti.
Ključni izazov i dalje ostaje tržišni uspeh novih modela. Kelenijus je uveren da će Mercedes ponovo beležiti rast od 2027. godine zahvaljujući ofanzivi modela. Posebno se CLA već sada ističe kada je reč o broju narudžbina. Ipak, jasno je: „Naša ofanziva modela mora da uspe“. Cilj je da se proda znatno više električnih automobila nego danas. Model GLC će u sledećoj generaciji po prvi put biti ponuđen isključivo kao električni – što je strateški važan korak, s obzirom na to da je reč o najprodavanijem Mercedesovom modelu do sada. Zaostatak za BMW-om po broju prodatih električnih automobila se, prema mišljenju Kelenijusa, često precenjuje. Dok se Mercedes do sada fokusirao na luksuzni segment, tržište najviše raste u srednjoj klasi – i upravo tu kompanija sada želi da nadoknadi zaostatak.
Kao predsednik Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), Kelenijus se zalaže za pametno restrukturiranje plana o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Cilj klimatske neutralnosti do 2050. nije sporan, ali put do njega ne sme biti suviše jednostrano postavljen. On ukazuje na Kinu, gde prelazak na električna vozila uspešnije funkcioniše uz tržišne podsticaje umesto zabrana. „Promena sistema u drumskom saobraćaju je višedimenzionalna“, kaže Kelenijus. Pored smanjenja emisija CO₂, potrebni su i ekonomska snaga i stabilni lanci snabdevanja – poruka koja se, kako naglašava, nalazi i u izveštaju Marija Dragija o konkurentnosti EU.
Kada je reč o emisiji CO₂ iz flota vozila, Kelenijus odbacuje kritike. Mercedes, kaže, nije dobio nikakvu odgodu, već se vrednuje prosečna emisija za period od tri godine. Takav sistem je fer jer omogućava trgovinu ušteđenim emisijama CO₂. Ipak, mora se uzeti u obzir da Mercedes, zbog uspešnog odeljenja lakih komercijalnih vozila, startuje sa strukturno višim emisijama – što otežava poređenje sa konkurencijom poput BMW-a: „Tu se porede babe i žabe.“
Na kraju, Kelenijus se osvrće i na privrednu politiku u Nemačkoj. Pozdravlja jasno izraženu posvećenost rastu u koalicionom sporazumu nove vlade. Još pre njenog stupanja na dužnost, potpredsednik SPD-a Lars Klingbajl je tokom posete Sindelfingenu naglasio da je automobilska industrija ključna grana. Mercedes, ističe Kelenijus, želi i dalje da bude „snažan motor nemačke privrede“. To što je kancelar Merc nedavno pomenuo mogućnost produženja radnog vremena, Kelenijus smatra opravdanim. Nemačka mora ponovo da „igra na najvišem nivou“ – a za to je potreban pun angažman: „Ako ideš na Svetsko prvenstvo u fudbalu i želiš da osvojiš pehar, moraš prethodno da odradiš sve potrebne treninge“.
AutoRepublika
(169)
