1. Home
  2. Life
  3. AR putopisni test: Citroen C4 1.5 BlueHDi/110 Shine, drugi deo
AR putopisni test: Citroen C4 1.5 BlueHDi/110 Shine, drugi deo

AR putopisni test: Citroen C4 1.5 BlueHDi/110 Shine, drugi deo

2.20K
60

Na putevima Španije

Kao što ste mogli pročitati u prvom delu ovogodišnjeg „super testa“ Citroena C4 1.5 BlueHDi/110, nakon jedne sedmice u zemlji Baska put nas vodi u srce Andaluzije, za početak u Sevilju…

Bez imalo sumnje, boravak na jugozapadu Francuske bio je sadržajan i bogat, ujedno nam je omogućio da prevalimo pola puta do Sevilje bez većeg napora. Druga polovina od bezmalo hiljadu kilometara, stavila je na iskušenje i Citroen i moj kičmeni stub, sva sreća te je C4 u potpunosti opravdao reputaciju jednog od najudobnih automobila, čak i izvan segmenta.

Oprostismo se tako od zemlje Baska, šunki, sireva, paprike i sihronizovanog kukurikanja pevaca koji su me svako jutro budili oko 5h, ali tek nakon još stotinak kilometara, sada kroz špansku teritoriju, kroz planine i nebrojene tunele. Ovaj deo autoputa se skupo plaća (nešto manje od 20 evra), ne i ostatak puta do Sevilje, iako se ovde ni ne radi o pravom autoputu.

Naime, brzina je, kao i u celoj Španiji, ograničena na maksimalnih 120 km/h, ali nema prateće infrastrukture kao što su uređene benzinske stanice s restoranima odmah pored, neophodno je sići i odvozati se još koji kilometar do uglavnom privatnih kafana i stanica. Nije ni to problem ali ne očekujte moderne pumpe s tržišnim centrima i uslugom kakvu srećemo na autoputevima koji se plaćaju.

Nakon što smo više puta izašli s puta i uverili se da to nije to što tražimo, odmor i ručak provedosmo u prirodi daleko od ljudi, uz sendviče i voće koje smo iz predostrožnosti poneli. Jer iako u poslednjih tridesetak godina često idemo do Andaluzije, obično biramo pravac preko Madrida, kroz centar Španije, za Sevilju se mora zapadnije, no na oba srećemo nebrojena vozila s registarskim tablicama Francuske, Belgije, Holandije… Pretovarena i često s više stotina kilograma stvari na krovu.

Turci koji prolaze kroz Srbiju za njih su gospoda, ovde se uglavnom radi o siromašnim Marokancima i Alžircima, pojedini su često zaustavljeni pored puta ili na parkingu, s otvorenim poklopcem motora. Naprežu se i pregrejavaju ostareli agregati na temperaturi od 35 °C u hladu ( a hlada nigde), ubrzo se pojavljuju i dvojezični putokazi na arapskom, tek da se zna da se približavamo Africi i da se mogu kupiti karte za feribot preko Mediterana.

Naš C4 nema tih problema, iako nakon početnog opreza i „penzionerske“ vožnje, sve jače pritiskam na papučicu gasa. Znam, nije mudro, posebno ne u stranoj zemlji gde su kazne velike, ali ne mogu više da se vučem po putu, numerički pokazivač brzine ne silazi ispod 150 km/h. Radari su retki i obeleženi, no kako se uvek može naleteti na neki mobilni, pokušavam da pratim nekog lokalnog Fanđo vozača…

Kako se ni ne radi o savršeno pravim autoputevima, ogibljenje našeg Citroena je opet na iskušenju, mekano podešen „pumpa“ kada naiđe na neko jače udubljenje, odnosno na snažno krivudavim deonicama. Nema C4 voznu dinamiku jednog Peugeota 308, uostalom nisu ni postavljeni na istoj platformi!? Da, da, C4 je na inferiornijoj CMP aktuelnog Peugeota 208 i 2008, a ne na većoj i skupljoj EMP2, koju koriste novi 308 i 3008.

Za to postoji dobar razlog, na taj način odmah je bilo moguće ponuditi i 100 % električno izdanje, dok je veća EMP2 kompaktibilna isključivo u varijanti Hybrid Plug-in. Bilo kako bilo, inženjeri Citroena su je modifikovali i razvukli do maksimuma, tako da umesto 2,54 metra ima međuosovinsko rastojanje od 2,67 m, tek za 1 centimetar manje od 308 (2,68 m). Samim tim, C4 obezbeđuje putnicima pozadi korektan prostor za kolena, pa i u širinu, bez obzira što bi sedalni deo mogao biti duži i bolje profilisan.

No, zbog snažno padajuće linije krova, prostor za glave je ograničen, putnici viši od 1,8 metara češu plafon. Što se mene tiče sve mi je po meri, jedino poželih malo jače bočne oslonce. Sedište je retko udobno i podešavajuće u svim pravcima, s točkicem za donji, lumbalni deo leđa. I ovde se srećemo s dvostrukim slojem specifičnog sunđera, ali kombinacija platna i eko kože (čitajte skaja) kojim su presvučena, nije adaptirana podnevlju.

Kada su bila izložena Suncu, toliko su se ugrajala da smo morali na njih stavljati peškire ili bilo šta sto nam je pri ruci. Par reči zaslužuje i klima uređaj, ovde od vitalnog značaja. Snažan je i može se regulisati mehaničkim točkicima, jedino se za malo ozbiljnija podešavanja mora preći preko centralnog ekrana.

Sevilja

Odradih nekako i tih desetak sati vožnje, da bi se predveče smestili u veoma dobar hotel Sevilla s 4 zvezdice, pola sata hoda od starog dela grada. Nađoh dvokrevetnu sobu na internetu za skromnih 135 evra za dve noći, čak se nakon malo pogađanja na recepciji  „ogrebah“ i za podzemni parking. Važna stavka, jer je automobilom nemoguće ući u istoriski deo grada, poslužismo se zato jeftinim električnim tramvajem.

Šteta za fotografije jer nisam uspeo staviti C4 ispred recimo prelepe katedrale Santa Marija de la Sede, koju jednostavno ne smete zaobići.

Ne samo razgledajući je spolja, već obavezno potrošite 12 evra kako biste ušli u njenu unutrašnjosti, te ispunili oči i duh! Radi se o najvećoj gotičkoj katedrali i ujedno trećoj po veličini u svetu, koja je pod zaštitom UNESCO-a. Kada je završena u 16. veku, prestigla je veličinom Aja Sofiju, koja je do tada držala tu titulu.

Delovi katedrale potiču još od maurske džamije dinastije Almohadi, koja je dovršena 1198. godine. Ferdinand III. Kastiljski je osvojio Sevilju 1248. godine i odmah je otpočeo pokrštavanje džamije. Katedrala je trebala demonstrirati bogatstvo Sevilje koja je postala vodećim trgovačkim sedištem. Nakon potresa 1356. godine, graditelji katedrale su 1401. godine odlučili potpuno srušiti oštećene delove, osim minareta koji je pretvoren u zvonik katedrale (Giralda), kao dokaz da je hrišćanstvo definitivno pobedilo islam, te izgraditi potpuno novu građevinu koja je trebala nadmašiti sve dotadašnje katedrale.

Izgradnja je potrajala sve do 1506. godine, e upravo mi je taj zvonik „došao glave“, ne znajući koliko je visok krenusmo ka vrhu, da bi 33 sprata kasnije nekako dopuzali do zvonika. Njegova specifičnost je što nema stepenice već kružni uspon, na taj način mogao se dostavljati materijal konjima i magarcima. Kada su proradila ogromna i dalje aktivna zvona odvališe nam mozak, neophodna žrtva kako bi se videla Sevilja kao na dlanu.

Rečima, pa ni fotografijama, nemoguće je opisati lepotu ove katetrale i njene znamenitosti, u njoj je recimo sahranjen i čuveni Kristofor Kolumbo (slika na kojoj se vide četiri saborca kako nose njegov kovčeg).

Ne smete zaobići ni kraljevsku palatu Alkatraz koju i dan danas koristi španska kraljevska porodica, kao ni trg Španije izgrađen 1929. godine. Ovaj kompleks neopisive lepote u sastavu je ogromnog parka, nije jedini, vrtovi i parkovi krase čitavu Sevilju.

U njemu smo imali sreću da naletimo na besplatni koncert flamenka, verovatno svi znate da se radi o muzičkom žanru koji karakterišu snažan ritmički ton propraćen podjednako izražajnom pesmom i jednako strastvenim stilom plesa. Pravi praznik za oči, uši i dušu.

Nikako ne treba preskočiti ni noćnu šetnju po Sevilji, savršeno osvetljene navedene građevine imaju jedan posve drugi šarm. O prestonici Andaluzije mogao bi se napisati čitav roman, neću vas zato više gnjaviti opisima već vam toplo preporučujem da jednoga dana sednete u avion i uverite se sami u njen neodoljiv šarm. Bez obzira što se radi o turističkom gradu i ovde se izvrsno jede, od nebrojenih specijaliteta spomenuću samo Karpačo, hladnu čorbu na bazi paradajza, tortilju, rusku salatu i Paellu (u (Francuskoj se izgovara pajla).

Tortilja je jedna vrsta podebelog omleta s krompirom, paelja nešto slično našem đuveču ali često isključivo s plodovima mora umesto piletine, po ugledu na rusku salatu (tunjevina ili škampi).

Idemo dalje

Tri dana kasnije put nas vodi opet ka Atlanskom okeanu, prema luci Kadiz (slike ispod), odnosno gradu Herez de la Frontera (udaljeni su jedan od drugog tek desetak kilometara), prava šala za nas dugoprugaše (120 km od Sevilje). Ovde pronađosmo jedan poveći apartman od 120 m2 po ceni od 280 evra (za dve noći), podelili smo ga s našim prijateljima Francuzima koji su se nastanili u Marbelji, udaljenoj nepunih 200 kilometara.

Pre 3-4 godine zgadio im se život u Parizu te se definitivno preseliše u toplije krajeve, gde Sunce sija u proseku 300 dana godišnje i gde sa skromnom penzijom mogu da žive znatno kvalitetnije. Elem, niko od nas do sada nije kročio u Kadiz, pa se na brzaka dogovorismo da se družimo na neutralnom terenu, osetno hladnijem od Sevilje i Marbele.

Normalno, kao što rekoh opet smo na Atlanskom okeanu, ispod Portugala, skoro na samom jugu Starog kontinenta.  Šta reći u vezi ovog dela Andaluzije, osim da se radi o najslabije naseljenom. Izuzmemo li Kadiz (Cadix na španskom) i gradić Barbate (galerija ispod), 80 kilometara južnije, ne postoji ni jedna druga urbana sredina. Sve do Gibraltara su nepregledne peščane plaže, Španija je želela zaštiti ovaj region, tako da su mnogi delovi proglašeni nacionalnim parkovima sa zabranom izgradnje svih većih struktura (čitajte hotela i turističkih naselja).

Na pojedinim mestima osećali smo se kao da smo sami na svetu, na fotografijama gde vidite jedan veliki svetionik nazvan Trafalgar (u spomen na jednu od najvećih pomorskih bitki koja se odigrala neposredno pored, u kojoj su se 1805. godine sukobila engleska i francuska mornarica), bukvalno nije bilo više od desetak kupača, na isto toliko kilometara obale!

Sam Kadiz spada među najstarije španske gradove, spominje se još 1104. godine pre rođenja Isusa Hrista. Aktivnosti su uglavnom bazirane na turizmu, pored raznih znamenitosti Kadiz poseduje fantastičnu plažu s infrastrukturom kao u filmovima. Primetio sam i na drugim plažama, ali ovde je to najviše došlo do izražaja, Španci poklanjaju dužnu pažnju hendikepiranim osobama, jedan deo plaže rezervisan je za njih i adaptiran ulasku u vodu. Iz invalidskih kolica smeste ih u plutajuća na točkovima, koja se preko daski spuste do mora. Za svaku pohvalu!

Kadiz je i velika luka, što objašnjava ponudu sveže ribe i plodove mora kakvu ne vidoh drugde. Na prelepoj pijaci može se kupiti za „smešne“ novce sve što poželite i niste ni znali da postoji u dubinama okeana, da bi se ista pijaca od podneva pretvorila u ogroman riblji restoran pod otvorenim nebom. Nebrojeni mali restorani nude upravo te sveže plodove mora, „ubismo“ se od dobre klope i odličnog belog vina, mada je za moj ukus previše slatko.

Naime, francuski suvi Shardone (šardone) po meni ide bolje uz ribu, dok se u spomenutom gradu Herez de la Frontera, odmah pored, proizvode čuvena vina Sherry. Britanci ih obožavaju, dakle jaka su i sladunjava, a podruma za obilazak i degustaciju ima na svakom ćošku. Mi posetismo jedan od najpoznatiji u samom gradu, nazvan Fudador (30 evra po osobi), odnosno još jedan pod imenom Bodegas Gallard, na putu za Tarifu.

Ovaj gradić nalazi se odmah pored Gibraltara, i ujedno je najbiliža tačka s Afrikom (galerija ispod). Distanca iznosi samo 14 kilometara, tako de se po lepom vremenu jasno vide brda se druge strane, brzim brodom stigne se za 35 minuta u luku Tanžer u Maroku.

Pre nekih desetak godina „skoknuli“ smo da je vidimo, ove nam je bilo dosta „zujanja“, te produžismo ka Marbeli, u želji da provedemo još 8-9 dana pasivnog odmora. Još jedno zapažanje pre nego li uđemo u Mediteransko more, snažni vetrovi dušu su dali za vetrenjače, na koje ne juriša Don Kihot, glavni lik iz romana Migel de Servantesa.

Nigde drugde u Evropi ne vidoh toliku količinu istih, brda i polja njima su bukvalno načičkana, kao i nebrojenim solarnim panelima. Snažni vetrovi privukli su i nebrojene „jahače talasa“, s tim da su ovi upregnuli jedra koja ih vuku velikom brzinom i omogućavaju da polete više desetina metara iznad vode.

U sezoni ove divlje plaže preplavljene su mladima iz cele Evrope koji se žele okušati u ovom sportu, često dolaze običnim matorim furgonetima, preuređinim tek da prenoće u njima. Nešto kao hipi generacija, eh prohujala moja mladosti trebao sam ovde doći pre jedno 40 godina, a ne sada pod stare dane…

Najzad u Mediteranu

Vrata Mediterana kontroliše Gibraltar, teritorija koja ima neprocenjivu vojno stratešku ulogu, i koja je uprkos višegodišnjem nastojanju Španije da je povrati i dalje pod kontrolom Engleske. Odatle pa do našeg belog sela Ojen (galerija dole), nadomak Marbelje, ostade nam nekih 80 kilometara skupog autoputa (12 evra), kao što rekoh priobalni putevi se u Španiji naplaćuju.

Negde u predveče najzad stigosmo do male ali „slatke“ kućice naših prijatelja, s zidovima debljine najmanje pola metra. Gusto stisnute, ovakve kuće imaju prirodnu zaštitu od Sunca, barem u prizemlju klima uređaj potpuno je nepotreban. Ranijih godina, dok su nas deca pratila, iznajmljivali smo isto tako jednu malu kućicu pored, po ceni od 60 evra na dan, ove smo se na insistiranje mog drugara, hrišćanina, poreklom iz Libana, „švercovali“.

Ruku na srce nismo trebali i više nećemo, nekako s godinama postali smo komplikovani, suživot s drugim bračnim parom smo prevazišli… Uostalom ni cene smeštaja u selu nisu nepodnošljive, za razliku od Marbelje, udaljene samo 8 km, koja je tipičan primer visokog turizma (donje slike).

Čuvena je pre svega po starom gradu i uskim ulicama gde se često namerno „izgubimo“, a ukoliko vam je do luksuza i šopinga, treba skoknuti do luke udaljene par kilometara, nazvane Puerto Banus. Milijarderi iz celog sveta ovde imaju permanatnu „izložbu“ najluksuznijih jahti od kojih pojedine dostižu stotinak metara!

Prava parada luksuza i kiča, s prodavnicama najluksuznijih svetskih marki. Ljubiteljima automobila, ukoliko se tako mogu nazvati bolidi čija cena iznosi i preko milion evra, ovde su pune oči (opet donje slike…).

Na samo par stotina metara mogu se videti primercima koje je teško pronaći i na najvećim sajmovima automobila i u automobilskim salonima. Naravno da većina vlasnika nije sa španskim pasošem, već su to bogate komšije s druge strane Mediterana, iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Katara…

Moj Citroen ovde prolazi potpuno nezapaženo, posve nebitno, neuporedivo važnije od atraktivnosti je njegova polivalentnost i praktični aspekt. Jer Andaluzija je brdovita, s mnogo zemljanih puteva, gde sve te „aždaje“ nemaju pravo da stave ni jedan točak izvan asfalta.

Kao i svake godine upustih se u ekskurziju po okolnim brdima, povišeno odstojanje od tla i specifični amortizeri „Progressive Hydraulic Cushions“, dozvoliše mi obilazak nekoliko zabačenih ali ekskluzivnih hacijenti (nek ostane greškica samo da vidite kako ume biti zanimljivo „sređivanje“ tekstova naših ljudi koji život provedu u inostranstvu 🙂, od kojih je jedna vlasništvo čuvenog španskog pevača Hulija Iglesijasa.

Mi matori ga se još uvek rado sećamo, kao i njegovog sina (Enrike, isto tako pevač), dok će mlađi čitaoci morati potražiti informacije o njemu na Googleu…

Dakle C4 odlično upija rupe i rupetine, potsećanja radi navedi amortizeri poseduju dva hidraulična zaustavljača, čime ogibljenje radi u dva odvojena koraka, pri sabijanju, odnosno opružanju. Pri malim neravninama ovi miruju, ostavljajući amortizere da rade svoj posao. Međutim, pri većim vertikalnim pomerajima karoserije, dodatna hidraulika dozvoljava duže hodove ogibljenja.

Najveća razlika u odnosu na konvencionalno ogibljenje je u tome što se klasičan amortizer sabija i delimično odbija, dok Citroenov u oba slučaja apsorbuje energiju i eliminiše odbijanje od neravnina. Ove godina nam je preko glave putovanja tako da odustajem od svetski čuvene Ronde udaljene 60 kilometara (niže postavljene fotografije), kao i Malage, drugom gradu po veličini u Andaluziji, nakon Sevilje.

Ko ovde dolazi po prvi put moraće ipak da ih obiđe, prvi navedeni, na nadmorskoj visini od 1.300 m, poznat je po kućama okačenim uz same litice dubine više stotina metara i najstarijoj areni za borbu s bikovima, i dan-danas aktivnoj.

Kao što rekoh obavezno treba posetiti i Malagu, smeštenu na samoj obali mora, koja uspešno spaja tragove feničanske, rimske, arapske i hrišćanske epohe, sa duhom moderne Španije. Poznata je i kao Pikasovo rodno mesto, gde se nalaze njegova kuća i muzej.

Nama je sada prioritet plaža, no u okolini Marbelje nisu Bog zna šta, plus je ove godine voda bila toliko hladna da ni klinci nisu hteli da se kupaju. Upravo zato, nakon što smo posetili sve koje poznajemo, odlučujemo se za plažu hotela Puente Romano, naravno otvorenu i besplatnu kao i sve plaže u Španiji za nas „padobrance“, plus se par puta napravismo „blesavi“ te se okupasmo u jednom od 5 – 6 bazena koje poseduje.

Iako bismo mogli bez problema platiti 10-12 evra za ležaljku, što je znatno jeftinije nego li u Crnoj Gori i Hrvatskoj, bez stida i srama nosimo naše stolice i peškire, s godinama smo izgubili komplekse niže vrednosti! Nažalost hotelsku sobu si ne možemo priuštiti, zapravo ovde ni ne postoje sobe već isključivo apartmani, smešteni u jednoj vrsti rajske botaničke bašte.

Cena, prava sitnica, u zavisnosti od veličine par hiljada evra dnevno, no kako nada umire poslednja, ubeđen sam da ćemo kad tad provesti par nedelja u njemu… Uostalom to sam i obećao supruzi pre jedno trideset godina, još samo da se na lotou izvuku brojevi na koje redovno igram isto toliko godina!

Na muci se poznaju junaci

Svemu naravno jednom dođe kraj (pa i kraljici Engleske…), nakon tri sedmice sledi najteže, to jest dvodnevno putovanje do Pariza. Iako znam da se kući nikako ne treba vraćati vikendom, zbog obaveze da vratim test vozilo u ponedeljak 12. septembra, krećemo u subotu ujutru, znatno opterećeniji nego li u dolasku. U zemlji maslinovog ulja podrazumeva se da je ovo jeftino, uzoh tako 3 balona od po 5 litara odličnog nazovi domaćeg, po ceni od 25 evra balon.

Naravno i više flaša veoma dobrog crnog vina iz regiona Rijoha, sireva i suhomesnatih proizvoda, od kojih je napoznatija šunka „Pata Negra“. Kao i u zemlji Baska ove vise na svakom plafonu po restoranima, kafićima i supermarketima, jedna kvalitetna od 4-5 kg košta najmanje 600-700 evra.

Naprotiv, vrlo su jeftini razni keramčki proizvodi, pokupovala je gospođa Rajković gomilu tanjira i činija za male pare. Nećete poverovati ubacismo u automobil i gajbicu možda najukusnijeg paradajza na svetu (5 evra kilo), koji me potseća na paradajz moje mladosti! Velik i nepravilnog oblika, pomalo zelen spolja, iznutra je sladak k’o lubenica.

Nije to ništa za naš C4, iako skromne snage motor razvija solidnih 250 Nm, uz korektno odmeren šestostepeni ručni menjač. Predviđen je i automatski EAT8, ali samo uz snažniju verziju istog bloka od 130 ks. No kako se polako ali sigurno približavamo Madridu, put se penje, merač nadmorske visine u kolima pokazuje nam da smo na oko 1.200 m.

Oseti se to, umesto u šestoj brzini sve sam češće u petoj, ponekad i četvroj. Motor je i dalje diskretan, nije neophodno pojačati radio prijemnik. Kažem radio, nažalost USB ključ s preko 1.000 hitova iz sedamdesetih i osamdesetih (podrazumeva se da ne slušam rep ni novokompanovane domaće splačine…), koji mi je usnimio moj prijatelj, ne mogu da priključim, kod C4 je manji USB-C.

Znam da se za par evra može kupiti adapter ali jedan koji sam poneo negde se zaturio a drugi ne stigoh da kupim. Inače gotovo do Madrida pejzažem dominiraju nepregledne površine pod maslinama, po svemu sudeći klima im savršeno odgovara.

Proizvodnja ulja u Andaluziji datira 3.000-4.000 godina pre Isusa Hrista, da bi po ulasku Španije u EU „eksplodirala“. Ona je danas ubedljivo najveći svetski proizvođač maslinovog ulja, u zavisnosti od roda, iznosi i do 50 % ukupne svetske proizvodnje (prošle godine iznosila je navodno 1,3 miliona tona). Osim kvantiteta poboljšan je i kvalitet, po nekima špansko je danas jedno od najboljih.

Tek informacije radi, za jednu litru neophodno je između 5-7 kg zrelih maslinki, od jednog stabla dobija se između 3-5 litara godišnje, dok se od hektara pod maslimka može očekivati oko 250 lit. Drvo s maslinama ne rađa pre 7 godina, za uzvrat daje svoj maksimum do 150 godina života, kada rentabilnost počinje da opada.

Navodno podnosi temperature do – 10 °C, nakon toga u opasnosti je da se zamrzne i izumre, no u principu ovako niske temperature su retke u regionu. Posle Madrida polja su uglavnom pod žitaricama, sada naravno požnjetim. Ništa posebno intersantno tako da s nestrpljenjem očekuje zaslužen odmor u hotelu, nakon 1.100 pređenih kilometara (80 evra noć za nas dvoje), ovoga puta na ulasku u Francusku.

Ostalih 900 km prevalismo sutradan, isto tako bez veće muke, ostalo nam je dakle da svedemo račun koliko nas je ovo tronedeljno zadovoljstvo koštalo? Putni računar pokazuje da smo prešli bezmalo 5.500 km, uz prosečnu potrošnju od 5,3 lit, što znači da je C4 „popio“ nepunih 300 lit dizela, zadovoljstvo koje naš je koštalo oko 550 evra.

Na to bi trebalo dodati ukupno 120 evra putarine, plus nekih 850 evra za smeštaj. Sreća naša što smo prvu sedmicu u Francuskoj podelili s prijateljima, plus smo 9 dana bili u gostima u Marbelji. Koliko smo potrošili na izlaske, restorane, piće, ulaznice, hranu u supermarketu, parkinge, poklončiće…

Nemamo predstave, preživećemo valjda nekako septemabar… Naš C4 se dobro držao, svo vreme puta nije ni „štucnuo“, vratih ga u pres centar samo s jedva vidljivom naprslinom vetrobranskog stakla (kamenčić na autoputu). Kao i svako vozilo pokazao je izvesne kvalitete i mane koje sam u tekstu spomenio, no tek sad shvatih da sam zaboravio navesti slabu vidljivost kroz zadnje staklo, podeljeno na dva dela spojlerom.

Ukoliko vas je nakon fotografija i svega napisanog zaintrigirao znajte da je cena voženog modela u Francuskoj ispod 30.000 evra, dok u Srbiji ovaj agregat startuje s 22.890 evra. Osnovna benzinska verzija 1.2 PureTech/100 prodaje se za 19.390 evra, odnosno električna za 39.090 evra.

Lično shvatih da bi ovo bio dobar automobil za mene, mladog penzionera koji u prvi plan sve više stavlja praktični aspekt, udobnost i ekonomičnost. Iako se zbog vinjete br.2 (dizeli nemaju pravo na br.1) s njim neće moći u takozvane „zelene zone“. koje svi veći gradovi u Francuskoj nameću, uverih se da je dovoljno perfomantan i pre svega štedljiv za duža putovanja.

Rekao bih „normalan“ automobil s prihvatljivom cenom, kakvih je sve ređe. A mi? Vratismo se pocrneli, puni utisaka i vitamina D, ali praznih džepova. Iako smo uštedeli na mnogim stavkama (avionske karte, renta-a-car, smeštaj…), ovakvo putovanje ipak poprilično košta, posebno ukoliko se svako veče izlazi u restorane i barove, te ispijaju „ozbiljne“ količine alkohola…

Nemojte me pogrešno razumeti, nimalo se ne libim „paradajz“ turizma, kao što rekoh retko ukusnog, još manje piknika na plaži s prijateljima, ali poseta restoranima, barovima, muzejima i znamenitostima, prosto se podrazumeva. Uprkos tome, bezrezervno vam preporučujem ovo koliko-toliko dostupno parče raja, verujte mi na reč nećete zažaliti.

Tekst i slike: Perica Rajković

Citroen C4 1.5 BlueHDi/110 Shine

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: Hečbek
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina:  4,360 x 1,834 x 1,525 mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.670 mm
Zapremina prtljažnika: 380 à -1.250 lit
Masa praznog vozila: 1.270  kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: 4 cilindra/turbo dizel
Radna zapremina: 1.499 cm³
Snaga: 110 KS pri 3.500 o/min
Maks. obrtni moment: 250 Nm pri 1.750 o/min

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: 6/ručni

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/polukruta osovina
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/diskovi
Pneumatici napred/nazad: 195/60 R18

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 10,5 s
Maks. brzina: 193 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: dizel
Zapremina rezervoara: 50 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 4,3/5,3 l/100 km
Emisija CO2: 122 g/km

Cena

Cena testiranog u Srbiji Dizel u Srbiji od  22.890 evra

Dobre strane:

opšta udobnost, orginalane i praktične forme, diskretan agregat,potrošnja,  pozicija za upravljačem, cena

Loše strane:

previše mekano ogibljenje prilikom temperamentne vožnje, mala instrument tabla,  vidljivost unazad, nedovoljno vidljivi zadnji pokazivači pravca     
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 7,5 Ukupno 7,5
Enterijer:7,5
Kvalitet izrade
Karoserija: 7,5 Ukupno 7,5
Kabina: 7,5
Praktičnost
Karoserija: 8,5 Ukupno 8,25
Kabina: 8,0
Komfor
Napred: 8,5 Ukupno 8,24
Pozadi: 8,0
Vozne osobine
Upravljivost: 7,5 Ukupno 7,25
Performanse: 7,0
Šasija
Ogibljenje: 7,5 Ukupno 7,5
Kočnice: 7,5
Motor
Performanse: 7,0 Ukupno 7.75
Potrošnja: 8,5
Menjač
Preciznost: 7,5 Ukupno 7,5
Efikasnost: 7,5
Cena
Prihvatljivost: 8
Ocena: 7,722

 

(2198)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

60 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Fantazija od putopisa.
Hvala Peki.

Peki

Hvala tebi i ostima sto ste imali vremena i volje da ga procitate, nisam se znaci uzalud trudio 🙂.
Inace poslao sam i 5-6 video zapisa od po par minuta, steta sto nisu postavljeni, verujem da bi vam se svideli, video bolje docara atmosferu od fotografija…

s mile

linkovi bi puno značili

možeš ih ti postaviti na youtube, i ostaviti linkove u komentaru

Izmenjeno 3 dana pre od strane s mile
Iznogud Časni

Neće taj….otkad sam ga nagovarao…tako je bilo i sa avionima..ma taj da mene sluša bio bi milioner. Onda me se ne bi sjetio, ovako se sjeti i na odmoru (kukao sam kako ne slika p…a bio je na moru) i opali guzu…eeee, znam ga ja, matoro je to maga..ovaj baraba…😁

Peki

Hocu, barem cu pokusati, nisam to nikada radio….

Iznogud Časni

Kad na vrbi rodi grozdje! Sta je sljedece ? Da neće Bane da napise test berlinga ili mokke?! Bune se neki kako nema takvih makina. Kad će Hasan napisati jopet test?!? Kad će Seki odletit do turske na 7 dana u 5 zvijezda hotelu ALL inclusive za 1000€ Da nam napise putopis?

Izmenjeno 2 dana pre od strane Iznogud Časni
BB

Gdje si ti vidio test sa 152 km? 😜
Odoh sad navući na 170 🤣😂

Iznogud Časni

Os prodat tu kafu?:-)

Branislav

Dobro jutro.
Postoji li mogucnost da dobijem vas privatni e mail. Hvala.
Lp.
Branislav

Peki

Da, naravno, nema nikakvih problema Eto Zvezdan ju je vec postavio, perica.rajkovic@club-internet.fr
Dakle ukoliko me zoves na neko krstarenje pa da napisem pricu u vezi tvoje jahte, ljute makine i ko zna cega, dolazim s zadovoljstvom 🙂

Iznogud Časni

Postoji li mogućnost da dobijem od vas milion eura na poklon? 😺

Peki

Postoji, kada budem dobio na Euro Loto premiju od 100-150 miliona evra obecajem da cu biti veoma velikodusan…😉

Suki

Uživao sam u svakoj rečenici i slici. Hvala.

moron

Ti si to mnogo lepše pohvalio od mene 😊

Meni se čini da lepši Pekijev putopis nisam čitao i gledao. A ne verujem da sam one ranije putopise već zaboravio 😊

Suki

Kaže mi žena danas da moramo da kupimo neko vino jer pripremamo ribu za goste. Ja kao iz topa opalim: suhi Chardonney. U šoku me pogledala, jer zna da nemam pojma o vinima. Rekao sam joj: Peki zna! Dao sam joj mobitel da pročita putopis. Iako je automobili ne zanimaju, pročitala je sve i svaku sliku pogledala! Već planira putovanje u Španjolsku.

Peki

🤣👍

moron

Nije loš ovaj C4, ali, ja bih i dalje pre izabrao C3 AirCross. Sa istim motorom. Zbog kocka forme i mnogo većeg „Headroom“-a pozadi.

Iznogud Časni

Kupio kabrio

Peki

Posto vidim da me „lektor“ opet ispravlja (citajte patron) i insistira na mojoj „nepismenosti“ nakon 32 godine provedene „napolju“, zamolicu ga da pokusa sam napise ovakav jedan „roman“ kada negde otputuje, pa da ga posalje meni na recenziju, siguran sam da bih pronasao barem isto toliko greskica… Posebno jer se ne radi o neznanju vec pogresnoj tipki (verujem da i mala deca znaju znaju da se pise hacijenda s slovom d a t, za to nije neophodno ucenje spanskog jezika 😉), ili da angazuje (plati) profesionalnog lektora, pa da posle uziva u citanju… Zavrsen kasno uvece, “ na brzaka“, kako… Pročitaj više »

moron

U svom poslu povremeno moram nešto i da sam napišem, pri čemu sam svestan da pri tome pravim i povremene pravopisne greške, koje kao da nisam u stanju sam da uočim, pa nekada zamolim nekog od mladjih da on to pročita i sve ispravi. Jer ja, mada i naknadno gledam ono što napišem, ja greške (tada) ne vidim. Pa ni onda kada povremeno neki tekst pošaljem Zvezdanu 😊 A znam da on ne voli da vidi te greške (i da ga to nervira). Jer je perfekcionista, a i prosto, ne želi da to vidi na AR. Inače, u svom poslu… Pročitaj više »

Peki

Pa i je zezam patron, nadam se da ne mislis da se vredam i ljutim 🙂. Ali ta tema mi je interesantna, za pohvalu je s kojim zarom branis boje naseg jezika, samo se bojim da je to uzaludno, kao nasrtaji na vetranjace u tekstu spomenutog Don Kihota… Cak i Francuzi, koji imaju daleko veci interes da njihov jezik ostane svetski, posustaju, svet je jednostavno postao mali, kulture, nacije, jezici…se mesaju, sto neminovno dovodi do jezicke iskvarenosti. A pokusali su Francuzi a i pokusavaju, ali su definitivno izgubili, engleski je postao dominantan, cak se upotrebljava i u svakodnevno govoru, kao… Pročitaj više »

S mile

Sta li tek pomisli kad dobije tekst sa juga srbije 😂… dobije nervni slom 😄

Iznogud Časni

Molimo jugase da što više šalju testove 😁😁🤪🤪

Milan Grozdanović

Pa dobija ih od mene, ali ne tako kako se misli, juznjacki govor je mnogo lepsi od knjizevnog

Milan Grozdanović

I meni supreme leader nalazi mnogo gresaka koje ja licno ne primetim ili tesko primecujem, ali, kad ja njemu proveravam tekstove, isto nadjem dosta gresaka. Licno volim da cepidlacim i da insistiram na pravopisu, to dobro znaju moji studenti kad im sugerisem da moraju da se pravilno pismeno izrazavaju, pored toga sto sadrzaj seminarskog rada ili pismenog ispita mora da bude tacan.

Peki

Ma nqravno Milane, kada ces kod studenata insistirati na pravopisu ukoliko ne sada! Posle se mnogo toga zaboravi posebno ukoliko se malo cita i koristi „smarfon“, uz skracene i sifrovane poruke koje samo izvezbani mogu da razumeju, bez tacke, zareza, velikog slova… Uzmite mobilni telefon od „klinaca“ i pogledajte, bicete sokirani….

moron

Ja zbog gramatike, nepismenosti i skraćenica doživim nervni slom kada mi dete pošalje neku poruku na Viber 😊

Iznogud Časni

Kako je Edin adilovic pričao vic o cigi u JNA kad je morao u što kraćoj rečenici da pošalje poruku kući zeni a isto tako da dobije, ako uspije, dobija odmor….potrazi na YouTubeu. Nekako išlo pppo (,peri p… Pao odmor ).

Iznogud Časni

Kako ste ga vas dva opisali, pari mi onaj Monk iz serije.

Iznogud Časni

Bio je na moru, čim je guzu slikao! Ta slika je garant za mene bila namjenjena!🤗 Mace su baš slatke!
Šta prebires co’jku po krvnim zrncima? Ko mu je kriv što je hriscanin i to iz Libana 🤷i ja sam po ugledu na spance, predlagao 1945. da na crkve stavljamo zvijezde a umjesto crteža slike drugova, no iz nekog razloga me nisu shvatili ozbiljno 🤷 danas bi mi zahvaljivali.🤪dobro si se provodio,tako treba. Dobar ti je ovaj Kapital, ki rat i mir, čudo kartica nije ponestalo! 😁😁😘

Peki

Od svih slika ti si sam guzu zapazio 🤣. Dakle evidentno je da s godinama postajemo sve perverzniji…🤔

Iznogud Časni

I mačke ! 😁

Marko Bgd

Elem,da i ja dodam ponesto. Posle 10meseci koliko imam isti model samo 130 EAT8. Posle dugogodisnjeg iskustva sa Picasso Xsara, pa nekoliko C4 Picasso, trebalo mi je vremena da se naviknem na “malu” soferku, (osecaj kao u tenku 😀). Od duzih putovanja to je bilo zimus Austrija a letos 2x Budimpesta i sad pre par nedelja Istra. Utisak udobnostije da bih mogao u cugu do Pariza do Pekija 😜. Jedino je neobicno sto sam za ovih 10-ak meseci i oko 15000km 2x dolivao po 10-12litara AdBlue tecnost. Mozda su mogli taj rezervoar da naprave malo veci.

BB

Sjedao skoro u takav, i zbog tog osjećaja „kao u tenku“ nakon Berlinga, nisam ga mogao svariti. Volio bih da je Berlingo tako idoban ali d aima svoj prostor. Ipak zbog fizičkih gabaarita ovaj C4 nije opcija…

Xtrimi

Opa to je u odnosu na Renault 1.5dci 115ks iz Duster a malo mnogo.
Ja sam dolio na 18000km dva puta po 7l

Jedini problem kako ja vidim, je da je rezervoar za adBlue 17l a kada mi se upali lampica ja ne mogu da dodam više od 7l.

moron

Kada se tek pojavio SCR u PSA, u 1,6 BlueHDI, negde 2015. ( u Srbiji 2016. ), potrošnja AdBlue aditiva je bila smešna. Onaj rezervoar ( mislim 17,4 litara kod 308 mk2 ) mogao je da traje 25 hiljada km.

Ali, to je bio inicijalni Euro 6, a već sa pojavom verzije 1,5 BlueHDI, setovali su ih da piju aditiv kao blesavi.

Marko Bgd

Rezervoar kod C4 AdBlue je 18 lit. A u prirucniku pise da posle 6000-7000 km treba dodati (u zavisnosti od tipa voznje). Na C4 Picasso 2016god 1,6 Blue HDI je dodavama tecnost jednom godisnje na redovnom servisu. Znaci ovaj trosi duplo vise otprilike. Ako bude ikad euro 8 trosice vise AdBlue nego dizela 😁

moron

Ja vozim dizela ( Euro 5 ), ali, danas da kupujem, ne znam da li bih uzeo ovaj novi Euro 6-e. Bojim se da ih namerno ubijaju sa svih strana, a posebno ekonomski, najpre ti zagorčaju život potrebom da često dosipaš AdBlue, pa te ubiju sumanutim pskupljenjem dizela u odnosu na benzin, pa poskupljenjem AdBlue, a sve to uz rizike koje nosi AdBlue ( mrzne već na -11 ). Pa plus aditiv za FAP. Ja paraleno vozim dizela i benzin i ekonomske prednosti dizela tu više nema kao pre. Sitna je to ušteda. „U tragovima“.- ako godišnje ne gaziš baš… Pročitaj više »

BB

Moj je Euro 6, 10 litara AdBlue traje oko 17000 km…
A čuo sam da još noviji više toga troše…

moron

To im bio Euro 6- b. Mislim.
Sa Euro 6-d su otišli u 3PM po potrošnji AdBlue

Iznogud Časni

A ja danas zarad cevapA, 250 km..sve sam viko hajde Hasane ( nadam se da mu se stucalo, jer ćevapi su sandžačkii, a jedini ih peče na uglju.,) A još sam gundjo kak mi nije prodao ondu.

Izmenjeno 3 dana pre od strane Iznogud Časni
MarkoBgd

Dizel vozim ceo svoj vozacki staz, dakle 37god i resio sam da predjem na benzinca. Ali 3-cilindras me odvratio od te namere. Da postoji kao za 308 kombinacija benzin-hibrid sigurno bi to uzeo. Ipak ekstravagancija Citroena a posebno u ICELAND BLUE boji je presudila. Svi mi imamo svoje mane 😜

moron

Ha, ha, ja sam A položio pre više od 36 godina , a B&C pre više od 34 godine 😊
Nemoj imati averziju prema 3-cilindrašima, nema potrebe. Poslovno vozim dva komada sa 3 cilindra, jedan 1,0T od 95 ks ( već sa 160 hiljada km „u nogama“ ) i jedan atmosferski 1,5 od 125 ks, tek u fazi razrade ( oko 3.000 km ). Sve to jako lepo ide, jednako lepo kao i oni sa 4 cilindra, sa ili bez turbine, sve je to stvar samo navike. Kaoi benzin-dizel. Sve isti djavo. Živ čovek na sve navikne.

BB

Ni ja ne bih uzeo tri cilindra benzinac. Ali mi uvališe 😜 pa eto ponekad ga provozam. Evo „nabio“ ukupno 160 km. I za to vrijeme mogu reći da ne treba bježati od tih motora, solidno to ide a ako se ne gazi, onda i ne troši…

moron

Vozi to malo više ili će brzo da ti „crkne“ akumulator 😊

Iznogud Časni

I to je pun k km.

moron

Po sadašnjim cenama goriva u Srbiji ( 172 i 213 dinara ),kada bih vozio auto putem 10 hiljada kilometara brzinom 130 km/h Fiatom i CRV-om ( pri kojoj brzini im se prosečna potrošnja razlikuje 2 litra, otprilike 6-6,5 / 8-8,5, ), dizelom bih uštedeo celih 73 evra 😊 Na 100.000 km ušteda 730 evra. I to samo zato jer je je to MJ i Euro 5, pa ne koristi ni AdBlue, a nije ni HDI, pa mu treba ni aditiv za FAP filter. Kad i njih uračunaš, jako je to mršavo, jako … Prosto, na dizelu više nema neke značajne… Pročitaj više »

Iznogud Časni

I sad ti mene nagovaraš da ne kupim dizela neg da prijedjem na benzin il još bolje na Jarića dildu

moron

Ne znam kako je kod vas, ali, ovde je dizel gorivo skuplje od benzina oko 24% (a mislim da je slično u još nekim zemljama).
Da li je to zbog ekoloških pobuda i „zalene agende“ ili samo zbog pljačke, i koliko će taj paritet da potraje, ne znam, ali, 24% je 24% i to je sada sasvim neka druga matematika.

BB

A tek ako ti uračunaju veliki servis 😜😂🤣

Iznogud Časni

Pisaj u rezervoar…na isto ti dodje, bar ne kupuješ ju.

Xtrimi

Kakav putopis.
Turistička organizacija Španije bi trebalo da plati ovu reklamu.
Slike fantazija

moron

I Turistička organizacija Španije, a i Citroen, svi da plate 😊

Peki

Nista od toga druze, utopija…😪

S mile

Peki i putopisi su kao vino, sto stariji to bolji.

Da je srece da te finansije sluze, da cesce putujes. Svako tvoje putovanje je jednim delom i nase.

Bravo

Zaista je ovi bilo vrhunsko, auto, sredina, istorija, umetnost, gastronomija. Prelepe fotke, pejzazi.

Hvala ti na svemu Peki. Pozz

Mixito

Zasto vec duze vreme nema testa nekog Mercedesa,Audija,VW……..
Cim se najavi test znam otprilike koja ce marka biti…Pezo,Sitroen,Dacia…

Peki

Bi ja rado druze provozao i predstavio Mercedesa i grupu VW, ali ne daju. Kad kazem Srbija kazu sta Sirija, Sibir !? Ali bice uskora Japanaca, Ford Puma pokretana bioetanolom E85, nova Opel Astra…

Iznogud Časni

Seki, cujem da gori tržnica u Selu. Da nisi kojim slučajem bio u blizini?