Zanimljivost dana: Električni automobil ispred svog vremena

Čitajući automobilske forume i društvene mreže, uvek se iznenadim koliko ljudi misle da električni automobili nisu postojali, sve dok Ilon Mask nije stvorio globalnog giganta Teslu. Međutim, ako bismo se vratili dovoljno daleko u prošlost automobilske industrije, videli bismo da je prvi model na struju postojao još 1881. godine u Francuskoj, i da su takvi četvorotočkaši početkom prošlog veka bili izuzetno zastupljeni u Sjedinjenim Američkim Državama.

Veliku ulogu u njihovom nestanku je igrao Henri Ford, čiji je čuveni Model T koštao daleko manje novca, a pritom je išao na jeftinije gorivo, čime su električni automobili uglavnom nestali sa scene.

To ne znači da u narednih sto i kusur godina nisu postojali razni napori da takva klasa bude opet oživljena. Predstavljen je veliki broj koncepata i prototipova, od čega je jako mali broj završio u serijskoj proizvodnji i to uglavnom u skromnim brojkama. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan od njih, a reč je o Nissanovom konceptu nazvanim FEV iz 1991. godine.

FEV je inače skraćenica za „Future Electric Vehicle“ ili u prevodu „Električni automobil budućnosti“ i samo ime kaže koja je namera bila. Japanski proizvođač vozila ga je zaista video u serijskoj proizvodnji u bliskoj budućnosti i samim tim je tako i izgledao. Nismo videli neki futuristički automobil već je FEV već na prvi pogled izgledao kao tipični proizvod iz ranih devedesetih godina prošlog veka iz države izlazećeg Sunca.

Nissanova ideja se najviše odnosila za domaće tržište, gde postoje velike gužve, a FEV je baš trebalo da služi za gradski saobraćaj. Iz tog razloga je bio relativno kompaktnih dimenzija, sa dvoje vrata i s dovoljno prostora za četvoročlanu porodicu. Iako možda ne izgleda tako na prvi pogled, skromna masa i aerodinamičnost su bile ključne karakteristike, pošto je otpor vazduha iznosio neverovatnih 0,19.

FEV je pružao baterije tipa nikl-kadmijum, ali Nissan nikada nije objavio njihovu veličinu, odnosno kapacitet. Ono što je bilo poznato jeste podatak da je ovaj koncept bio u stanju da pređe 250 kilometara sa jednim punjenjem baterije.

Takođe je imao nešto što je Nissan zvao SQC ili u prevodu „Super Quick Charge“. Reč je o ranim verzijama brzih punjača zahvaljujući kojima bi se baterije napunile na 40% za svega šest minuta. Takvi brzi punjači su inače bili na naponu od 200V, a FEV-u je inače bilo potrebno oko osam sati na običnoj kućnoj utičnici da napuni baterije. Ako to nije bilo dovoljno, spomenućemo da je automobil imao i solarne ploče ugrađene u krovu, pa se baterije mogle puniti i na taj način.

I zbog čega onda tako ambiciozni projekat nije ušao u serijsku proizvodnju? Razloga ima više, a sve je počelo oko izuzetno skromnih performansi. Naime, FEV-u je bilo potrebno oko dvadeset sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h, a maksimalna brzina od 130 km/h je često dovođena u pitanje pošto Nissan nije pustio novinare da ga testiraju. Ključni razlog je verovatno bio onaj da se pojavio u pogrešno vreme, kada je benzin bio veoma pristupačan, a interesovanje za električnim automobilima još nije postojalo.

Iako je Nissan najavio serijsku proizvodnju onog dana kada je FEV debitovao na Salonu automobila u Tokiju 1991. godine, do toga ipak nije došlo iz već opisanih razloga. Kada tome dodamo i to da tehnologija koja bi omogućavala da se napravi po pristupačnoj prodajnoj ceni još uvek nije postojala, zaključujemo da nikada nije imao nikakve šanse za uspeh.

Koncept je preživeo i danas se nalazi u Nissanovim muzeju. Iako nije zaživeo, pokazao nam je kroz kakve sve napore je automobilska industrija morala da prođe da bi otvorila vrata Tesli. Model 3 je svakako prvi komercijalno uspešan četvorotočkaš na struju, ali je pitanje da li bi danas postojao da nije bilo FEV-a i sličnih koncepta.

Zoran Tomasović

(290)