Zanimljivost dana: Italijani su imali Fiat Multiplu, a Nemci…

Pre nekoliko godina smo u sekciji Zanimljivost dana posvetili pažnju Fiatu Multipli, i baš smo ga ishvalili. Nazvali smo ga neshvaćenim genijem, i to iz razloga što je bio toliko revolucionaran krosover, ali nikada nije ostvario zasluženi komercijalni uspeh, zbog ne baš privlačnog dizajna.

U ovom izdanju zanimljivost dana ćemo obratiti pažnju na još jedan model koji je nastupio ispred svoga vremena, i kojeg je stil sprečio da ostvari veći uspeh. Sigurno ga svi prepoznajemo na fotografijama, a reč je o Audiju A2.

Istorijat ovog automobila je započeo sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada je nemački proizvođač vozila započeo realizaciju ambicioznog plana koji je podrazumevao da ponudi serijski model sa prosečnom potrošnjom od tri litre goriva na pređenih sto kilometara. Da bi uspeo u tom planu, automobil je morao da bude lagan i aerodinamičan, a da pritom i dalje zadovolji sve najmodernije zakone na račun bezbednosti.

Inženjerima je poslat zadatak prema kojem bi novitet mogao da preveze četvoročlanu porodicu i njihov prtljag od Štutgarta do Milana sa jednim rezervoarom goriva, ali im je takođe rečeno da rade na „malom, a ne jeftinom Audiju“. To je takođe označilo da Audi mora da napravi model u klasi takozvanih „superminija“, a u toj kategoriji se nije takmičio još od ranih sedamdesetih godina prošlog veka, odnosno još od  modela s indeksom 50. Ranije je postojao „problem“ na račun džentlemenskog dogovora da se proizvođači neće mešati jedan drugome u posao, ali kada je Mercedes ušao u jeftiniju klasu sa A Klasom, odjednom je i Audi dobio befel da rivalima pokvari račune.

Većina ideja je sprovedena u delo 1997. godine kada je debitovao koncept Al2, a nemački gigant je već tada najavio da će javnost videti serijsku proizvodnju. Publika ipak nije bila ubeđena, posebno nakon što je Audi obećao da će masa serijskoj modela iznositi svega 750 kilograma. Pošto je koncept bio težak 810 kilograma i pritom nije imao krov, skepticizam je bio savršeno razmljiv.

Ali tri godine kasnije, serijski A2 je ipak ugledao svetlost dana. I nije bio težak najavljenih 750 kilograma već 895 kilograma, ali je i takva brojka bila neverovatna za vremena o kojima pišemo ovaj put. Pa kako su inženjeri uspeli u takvom poduhvatu? Sve je počelo od veoma simboličnih dimenzija, pa je A2 tako bio dugačak tek 3.826 milimetara, ili drugim rečima, bio je za 128 mm kraći od kasnijeg modela A1.

I pored toga je mogao komotno da smesti četvorotočlanu porodicu uz 390 litara prostora u prtljažniku. Zatim, iz enterijera je eliminisano sve što je dodavalo na nepotrebnoj masi. Primera radi, bazni A2 nije imao klimu, prozore sa staklima pokretanim pritiskom na dugme (u drugom redu sedišta), pa ni CD plejer, osim ako je kupac bio spreman da doplati.

Ali najveća ušteda je stigla u izradi školjke od aluminijuma. Inženjeri su zaključili da mogu da uštede minimalno 250 kilograma na masi u tom slučaju, pa je A2 bio prvi masovno proizvedeni četvorotočkaš, uglavnom izrađen od aluminijuma. Da bi se dobila skromna potrošnja goriva, Audi je morao da eksperimentiše i sa aerodinamikom.

Zavisno kojim izvorima verujete, za stil se postarao Derek Dženkins ili Luk Donkervolk pod komandom Pitera Šrejera. A2 je krasio otpor vazduha od samo 0,25 do 0,28 (zavisno od konfiguracije), a i na račun toga je bio najaerodinamičniji masovno proizvedeni četvorotočkaš u istoriji. Ono što će ga posebno proslaviti je nešto nazvano „Serviceklappe“. Reč je o delu gde se kod drugih automobila nalazi maska hladnjaka, ali u slučaju A2, taj deo bi se otvarao i vlasnik bi mogao baš tu da proveri nivo ulja, tečnosti za šoferšajbnu i slično. Hauba se takođe nije podizala već samo skidala.

Sa mehaničke strane, izabrana je platforma PQ24 na kojoj su se proizvodili modeli Škoda Fabia Mk1, Seat Ibiza Mk3 i Volkswagen Polo Mk4. A2 će da postane prvi model brenda posle dužeg vremena bez pogona na sva četiri točka, i on se nije nudio čak ni kao deo opcione opreme, pa su sve konfiguracije pružale samo pogon na prednje točkove.

U samom početku su ponuđena dva motora. Bazni 1,4-litarski benzinac se mogao pohvaliti sa 74 konjske snage, a pružao je maksimalnu brzinu od 173 km/h. Kupce je mnogo više interesovao 1,4-litarski dizel sa tri cilindra i istom snagom, ali značajno većih maksimalnih 195 Nm obrtnog momenta. Dizelaš je imao manje-više iste performanse kao i benzinac, ali sa potrošnjom u mešovitom ciklusu od 4,3 litre na pređenih sto kilometara je bio ekonomičniji. Audi se nadao godišnjoj isporuci od 60 hiljada primeraka, a proizvodnja se odvijala u nekadašnjoj fabrici NSU-a u gradu Nekarsulmu.

Nažalost za nemačkog giganta, A2 nikada nije opravdao očekivanja. Kupci su se svakako divili tehnologiji, ali A2 je ipak bio relativno malih dimenzija, bez mnogo opreme, sa ne baš privlačnim stilom i sa relativno visokom cenom (oko 28.015 američkih dolara u današnjoj vrednosti novca).

Audi je godinu dana nakon premijere proširio ponudu mnogo očekivanom verzijom nazvanom 3L. Napravljena je da ispuni obećanje dato nekoliko godina ranije, a koje je glasilo da je moguće napraviti drumski automobil sa prosečnom potrošnjom od tri litre na sto kilometara. 3L je pružao 1,2-litarski dizel sa 60 konjskih snaga i takođe je bio oguljen od opreme.

Pored školjke napravljene od aluminijuma, takođe se mogao pohvaliti i sa 14-inčnim felnama od mangezijuma i raznim aeordinamičnim dodacima. Spomenućemo da je spomenuti 1,2-litarski dizel bio težak tek sto kilograma. Kada proizvodnja bude okončana 2005. godine, fabriku će napustiti 6.450 primeraka.

A2 se jako malo promenio tokom svoje petogodišnje istorije. Spomenućemo da je kasnije postojala i moćnija verzija opcionog 1,4-litarskog dizela sa 89 konjskih snaga, a za ljubitelje benzinaca je predstavljen i novi 1,6-litarski motor sa 109 „grla“. Ovaj poslednji je inače bio najbrži A2 u ponudi, sa ubrzanjem od nule do 100 km/h za 9,8 sekundi i maksimalnom brzinom kretanja od 202 km/h.

Proizvodnja će trajati od 2000. do 2005. godine i u tom periodu će biti prodato 177.377 primeraka, a pretpostavlja se da je Audi izgubio oko pet hiljada evra na svakom od njih. Tehnologija naravno nije bila jeftina, a kupci ipak nisu odreagovali na način na koji se Audi nadao da hoće.

A2 je otišao u istoriju kao komercijalni promašaj, ali je danas veoma cenjen kao zanimljiv mladi klasik čija je tehnologija bila daleko ispred svog vremena.

Zoran Tomasović

(6328)