Savremeni automobili u proseku troše za 20% više od deklarisanih količina goriva
Prva komisija Evropske unije je otkrila da, posmatrano uprosečeno, najveći broj automobila karakteriše veća potrošnja goriva i lošiji uticaj na prirodno okruženje od onoga što sugerišu rezultati dobijeni u testnim procedurama opisanim kroz protokol WLTP. Oni koji su sproveli taze studiju su otkrili da se, opet u proseku, troši za oko petinu više goriva od deklarisanog i da je za toliko i više, u atmosferu emitovanog ugljen-dioksida.
Istraživači su proučavali je uzorak od 600 hiljada automobila i otkrili su da su benzinski automobili obično za 24% neefikasniji i više zagađujući od onoga što njihovi zvanični podaci (WLTP) mogu da sugerišu, dok je kod dizela taj procenat na nivou od 18. Situacija još grđa kada se analiziraju dopunjivi hibridi. Sudeći po dobijenim informacijama, vozila iz segmenta PHEV uobičajeno emituju tri i po puta više CO2 u svakodnevnim uslovima korišćenja, u odnosu na cifre koje se dobijaju putem testova propisanih za javne deklaracije.
EU je u cilju suočavanja i borbe protiv ovog problema spremna da od 2025. godine implementira revidirane testove za dopunjive hibride. U tim testovima je prilagođen „obračun faktora korisnosti – očekivani udeo udaljenosti koja se prevali korišćenjem električne energije“. Jednostavnijim rečima, testovi će biti prilagođeni korišćenju podataka iz stvarnog sveta, sve kako bi se pružila preciznija predstava o tome kada automobil koristi električnu energiju i kada se benzinski motor na kraju uključuje u pogonsku priču.
Ipak, u izveštaju se navodi da su „potrebni dalji koraci kako bi se značajno unapredilo praćenje potrošnje vozila u narednim godinama“, i to u smislu da WLTP-ovi testovi budu strožiji i više ilustrativni u kontekstu upotrebe u svakodnevnom životu. To znači uzimanje u obzir više stvari kao što su vremenske prilike, upotreba klima uređaja i nagib puta.
Testovi iz opusa WLTP-a su zamenili stare procedure iz programa NEDC. Novine u pogledu sagledavanja potrošnje goriva i emisija su zaživele u 2017. godine, i učinile su rezultate više indikativnim za ono što je moguće postići u stvarnoj vožnji. Međutim, još uvek postoji značajan jaz između ovih laboratorijskih testova i onoga što vozači mogu da očekuju da postignu dok voze svoje automobile.
AutoRepublika
(187)
I NEDC twstovi su bili OK. Ja bi njih definisaao kao mogući rekord u maloj potrošnji. WLTP testovi su približniji realnoj vožnji, to jeste odgovoaraju vožnji pismenog vozača, koji ume da vozi ekonomično. Tako da ne vidim problem. Onaj NEDC test je bio za oko 20-30% manji od moje realne vožnje, a ovaj WLTP se poklapa skoro skroz. Pametnom dosta, lako prevede rezultate za svoje potrebe. To mu je isto kao i podaci o max brzini, snazi i o momentu. Neko može to da dosegne a neko ne. Ja bi pre organizovao školu ekonomične vožnje u okviru polaganja vozačkog ispita….… Pročitaj više »
Sve se slažem sa tobom na temu WLTP-a i NEDC-a.
Ja ti garantujem da se lako ostvari porošnja po testovima, ali masa vozača siluje auto, ne zna kad da menja brzine, i naravno gradska vožnja i „gradska vožnja“ nije isto, razlikuju se gradovi.
ja sam sa svojim autom na magistralnom putu skoro konstantno ISPOD njegove potrošnje na otvorenom. A ne vozim sporo, čak pretičem često. Ali treba znati šaltati, i gledati ispred sebe, kada oduzeti a kada dodati gas, predviđati opterećenje.
Šumaheru, ti li si?
👏
Kada bi ljudi bili barem malo svesniji same testne procedure WLTP-a ( tj. u kakvim se uslovima WLTP testne vožnje dolazi do koje WLTP prosečne potrošnje: veoma visok režim, visok režim … ), kao i uslovima u kojima oni sami voze i načina kako voze, mislim da se uopšte ne bi isčudjavali ako im njihova prosečna potrošnja u nekim konkretnim uslovima odstupa od neke konkretne WLTP dekleracije. Tako da uopšte nije problem do WLTP-a. On je sasvim dobar. Osim za PHEV – za njih je smehotresno nerealan, ali, samo zato jer su neki političari za njih davno odlučili da im… Pročitaj više »
Evo ovako izgleda nasa test merna labaratorija, levo su ormari sa mernom opremom, ispod auta valjci, u autu je robot koji menja brzine i dodaje gas. Wltp je dobar ali on se meri na tacno odredjenoj temperaturi i za svaki model dodatne opreme a to sve u stvarnosti je skoro nemoguce simulirati i zato se razlikuje.
Koga interesuju razlike
Meni su na temu tih WLTP testnih procedura (i pojedinačnih faza) mnogo interesantniji ovakvi podaci i grafikoni :
https://www.transportpolicy.net/standard/international-light-duty-worldwide-harmonized-light-vehicles-test-procedure-wltp/
Mi pravimo i portabl merne uredjaje koji mere sve to isto u voznji tako da su to porilicno realne vrednosti…
Pozdrav MRN, način ponderiranja potrošnje kod PHEV-a je zanimljiva tema, u neku ruku ovisi o političkoj odluci. Ako se PHEV ne koristi kako je zamišljen, potrošnja je slična “običnom” hibridu ili malo veća. S druge strane, ako se ispravno koristi, uštede na troškovima i emisiji su velike. Meni osobno jako odgovara, trenutno koristim PHEV i privatno i službeno (Mercedes A250e). Ukoliko ne budem morao, ne bi se više vraćao na SUS vozila.
Branko, Za PHEV vozila bi u samoj WLTP deklaraciji potrošnje za mešoviti ciklus ( ono, kada napišu „1 litar“ ili „1,2 litra“ ) trebalo da posle broja stoji i „zvezdica“, a dole u napomeni da piše jasno objašnjenje da se navedeni podatak odnosi na situaciju u kojoj se vozilo ( hipoteze radi ) 80% ukupnog predjenog puta vozi u EV modu i uz redovno spoljno punjenje baterije, a 20% se vozi u hibridnom modu (bez dopune baterije ). Sve ostalo je čista OBMANA kupaca, a i celoga sveta. Ekološki je pohvalno to što ti imaš takve „životne uslove“, na poslu… Pročitaj više »
MRN, WLTP ciklus za PHEV ponavlja mjerenje u nekoliko iteracija, čini mi se 5; svaki put je baterija sve praznija, tako da na kraju radi u čistom hibridnom načinu rada. Netko kome tehnika nije bliska se vjerojatno osjeća prevarenim. Ipak uzmi u obzir da se PHEV kod nas za 10 i više godina uz državne subvencije prilično “udomaćio” , pa većina korisnika već zna što kupuje, a uglavnom imaju adekvatnu vlastitu “infrastrukturu”. Uz to, poseban porez u Hr za PHEV je 0 ili zanemariv, što kod skupljih auta može značiti razliku od 10 do čak 50 ili više hiljada EUR,… Pročitaj više »