Funkcionalne skulpture: Estetika automobilskog dizajna
Uvod
Savremena civilizacija pruža nam mogućnost da svakodnevno koristimo veliki broj predmeta i uređaja. Od svega toga što upotrebljavamo automobil je ubedljivo najkompleksniji proizvod. Za njegovo nastajanje neophodna je neverovatna zbirka znanja: tehnika, tehnologija, ergonomija, elektronika, programiranje, organizacija, logistika, ekonomija, zakonodavstvo, komunikacije… Kada sve to skupite u jednu funkcionalnu celinu, ostaje još jedan zadatak od vrhunskog značaja – dizajn! Da bi uspeo na tržištu, to jest doneo zaradu svom prizvođacu, automobil mora da se dopadne publici!
U našim svakodnevnim diskusijama o automobilima, pored tehničkih karakteristika, dizajn je jedna od najčešćih tema. Sigurno ste primetili da naša mišljenja o estetici jednog modela automobila često imaju veliko rasipanje – između „dopada“ i „ne dopada“ postoji još bezbroj prelaznih oblika formulacije ličnog doživljaja njegove estetike. Diskusije se obično završavaju tako da, po pravilu, svako zadržava svoje mišljenje. Jos pre 2.500 godina filozofi stare Grčke počeli su da se bave problemom definicije estetike. Od tada do danas filozofi, kasnije psiholozi, biolozi, matematičari i naučnici iz još nekih drugih oblasti, dali su veliki broj definicija „lepote“ ali ta tema i dalje ostaje otvorena, konačno rešenje još uvek ne postoji.
Kada je reč o dizajnu, jedno ime iz našeg „AR-kruga“ zaslužuje posebnu pažnju – Dejan Hristov, dizajner iz Makedonije. Dejan je imao u AR nekoliko obimnih prezentacija svog dizajna, od kojih posebnu pažnju zaslužuje kreacija kompletne nove familije vozila pod zajedničkim imenom „Yugo“, zatim mali elektricni gradski-terenski automobil… Njegov portfolio sadrži veliki broj uspelih radova koji su objavljeni na više poznatih svetskih blogova. Dejan se već decenijama intenzivno bavi dizajnom, sakupio je veliko iskustvo kroz lični rad, posmatranje i analize događaja u automobilskom svetu. Međutim, dizajn nije sve u njegovom zivotu, to je samo jedna strana njegove ličnosti. Njegova druga strana počiva na veoma kompleksnom poznavanju duhovnih nauka: filozofije, logike, istorije, umetnosti, psihologijr, religije… Ovoga puta iskoristićemo njegovo bogato znanje iz tih oblasti sa molbom da nam izloži i obrazloži razne teorije o estetici automobila – dizajnu.
Vladimir Matijašević Matija
FUNKCIONALNE SKULPTURE
ESTETIKA AUTOMOBILSKOG DIZAJNA
Jedno pitanje, koje je dostojno opširnih analiza, filozofskih kontemplacija, naučnog istraživanja. U filozofiji estetike, psihologije i teorije dizajna nalazimo neiscrpni materijal koji nam može pomoći da rasvetlimo ovo pitanje. Da bi najbolje razumeli estetski doživljaj automobilskog dizajna, pokušaću da napravim grubu podelu faktora estetike automobila.
Funkcionalnost
„Korisni predmeti su umetnička dela kada integrišu svoje praktične i estetske funkcije“. – Steven Davies
Sigurno će se neko u početku zapitati kakve veze ima funkcionalnost sa estetikom. U životinjskom i biljnom svetu ta veza je neosporna: ono što smatramo lepim izgledom kod organizama, obično ima svoju funkcionalnu stranu, a lepše je najčešće i funkcionalnije ili ima superiornije funkcije.
Postoji veliki broj teoretičara dizajna koji smatraju da estetika praktičnih proizvoda proizilazi iz njihove funkcionalnosti. Ova doktrina se zove funkcionalizam, a njen glavni moto je „forma prati funkciju“, ili „oblik i funkcija su jedno“. Kada bi kupci usvojili ovakav način razmišljanja, industriji ne bi bili potrebni stilisti, već samo inžinjeri.
Bezvremeno harizmatičan Mercedes G klase: višedecenijski uspeh na tržištu je najsigurniji recept za stvaranje legende
Funkcionalizam kao pravac javlja se u devetnaestom veku, ali se kao estetski kriterijum naslućuje mnogo ranije, kao na primer u stavu Sokrata kada kaže da je i korpa za balegu lepa ako je dobro napravljena za ono čemu služi, a zlatni štit je ružan ako nije dobar za svoju svrhu.
Ali ako bolje razmislimo industrijski proizvodi imaju i druge funkcije osim upotrebljivosti. Krenimo sa čuvenim Diterom Ramsom, čovekom kojeg nazivaju ocem modernog industrijskog dizajna. Njegov stav je da „dobar dizajn je estetski, jer estetika proizvoda i fascinacija koju izaziva su suštinski delovi njegove funkcije i korisnosti“. Mada čak i u njegovim dizajnima, estetika je duboko podređena funkcionalnosti. On to potvrđuje i u formulaciji svojih principa, pa kaže da dobar dizajn čini proizvod lakšim za korišćenje i razumevanje, nenametljiv je i podrazumeva što je manje moguće dizajna („Weniger, aber besser“).
Prva generacija Renaulta Twinga: ne samo da je funkcionalan i prepoznatliv, vec ima i šarmantno „lice“ koje je umelo da se uvuče pod kožu, posebno kod ženskog dela kupaca
Teško je navesti sve funkcije industrijskih proizvoda, jer je između ostalog potrebno da doprinose postizanju niže potrošnje materijala i troškova proizvodnje, veće izdržljivosti, lakšeg sklapanja i demontaže… Ali veoma bitna funkcija dizajna je i da lakše proda proizvod, a kupci itekako cene privlačne proizvode. Studije su čak pokazale da visoka estetika dizajna može da nadoknadi neke funkcionalne nedostatke. Audi tvrdi da odluka njihovih kupaca je u 60% uzrokovana estetikom automobila. Estetika je potencijalni izvor zadovoljstva, čime povećava i vrednost proizvoda. Tako je u automobilskoj industriji moto „Forma prati funkciju“ prevaziđen i dopunjen aspektima koji su formulisani kao „forma izvan funkcije“ ili „forma je jednaka funkciji“. Na taj način automobili, u različitoj meri, predstavljaju kombinaciju funkcionalnih prevoznih sredstava i skulptura. Hajde da vidimo onda koji su kvaliteti „forme izvan funkcije“.
Stari Defender, za moderne dizajnere možda nezanimljiv, ali za funkcionaliste, pravo remek delo!
Harmonija
„Ujednačenost u raznovrsnosti uvek čini objekat lepim“ – Francis Hutcheson
Postoje različite koncepcije kako definisati i razumeti lepotu. Klasične koncepcije ističu objektivnu stranu lepote definišući je u smislu odnosa između lepog predmeta kao celine i njegovih delova, konzistentan, uredan i usklađen raspored koji stvara efekat jedne kompaktne i potpune celine. Najčešći pojmovi koje grčki filozofi koriste za definisanje lepote su red, određenost, simetrija, srazmernost, proporcije, sklad, jedinstvo…
Uglavnom postoji konsenzus oko toga šta se podrazumeva pod skladnom celinom, ali filozofi i estetičari se ne slažu uvek oko toga da li je bolja složena ili jednostavna harmonija. Generalno, u umetnosti antike, renesanse, baroka, romantizma više su se cenile kompleksne harmonične strukture sastavljene od velikog broja elemenata. Savremeni dizajn automobila, međutim, uglavnom više ceni jednostavnost i čistoću. Citiraćemo futurologa Derika De Kerčkova: „Što više tehnologija postaje komplikovanija iznutra, to više spoljašnji izgled mora biti jednostavniji“. Kod dizajna automobila ovo nije lak izazov s obzirom da su dizajneri ograničeni praktičnim problemima, i s obzirom da se automobili sastoje od velikog broja delova i vizuelnih elemenata koji treba savršeno da korespondiraju po obliku, veličini, stilu…
Podela elemenata koje dizajner treba da ukomponuje u harmoničnu celinu
Na sreću, dostupna su i naučna istraživanja koja pokazuju da viši nivoi složenosti mozak može lakše da obradi ukoliko imaju određenu strukturu koja omogućava vizuelno grupisanje. U tom smislu, dobar dizajn automobila predstavlja vešto kreiranu vizuelnu kompoziciju grafike, forme, siluete… Na kraju, ovakva kompozicija treba dodatno da uključi kombinacije boja, materijala, dezena, aplikacija… Principi dobre kompozicije su uglavnom isti kao u bilo kojoj umetnosti: balans, dinamika, repetitivnost, ritam, isticanje, kontrast, proporcija, dubina…
Postoje povremeni slučajevi kada dizajneri u duhu modernih pristupa sebi dozvoljavaju slobodu da svesno i kontrolisano naruše harmoniju, ali to su izuzeci. Aspekti harmonije kojima se najviše pažnje posvećuje u dizajnerskim školama i studijima još uvek su proporcije i zlatni presek. Ne bi bilo preterano reći da dizajneri su decenijama opsednuti ovim pravilima. Na taj način se oponaša način nastajanja i fizionomija organizama u prirodi, što nas dovodi do našeg sledećeg faktora.
Aston Martin je donedavno negovao klasični pristup i insistirao na podeli površina prema pravilu zlatnog preseka
Asocijacije
„Forma prati značenje“ – Klaus Krippendorff
Proizvođači automobila često ukazuju na neke asocijacije koje žele da kupci vide u dizajnu. Najčešće se radi o nekim vezama sa tradicijom, identitetom, životinjskim svetom… Ali to je uglavnom samo PR. U stvari, najvažnije su one asocijacije koje se posmatraču dešavaju spontano, uglavnom na podsvesnom nivou, a povezane su sa našom afektivnom stranom: proces aktiviranja afektivne strane posmatrača se najviše odvija kroz podsvesne asocijacije. Dizajner manipuliše podsvešću posmatrača da bi pokrenuo osećanja. Među teoretičarima, ovaj aspekt dizajna se naziva i visceralnim. Emocije mogu biti odlučujuće prilikom kupovine proizvoda, pa stoga razumljivo je zašto se ulažu milioni u razvoj dizajna.
Automobili sami po sebi izazivaju toliko asocijacija, da dizajner ne sme da ih ignoriše fokusirajući se isključivo na racionalnu stranu dizajna. Ali one su dizajnerima od velike pomoći u izazivanju estetskog doživljaja. Jedna od okolnosti koja im ide u prilog je to da podvižni objekti prilično asociraju na živa stvorenja. Dizajneri to koriste, pa recimo često žele da se osećate kao da stojite pored predatora, kako bi se izazvao osećaj strahopoštovanja.
Lamborghini 5-95 Zagato: slučajna ili namerna asocijacija koja se mnogima neće dopasti
Još jedna okolnost koju moramo pomenuti je fenomen paraidolije. Paradolijom nazivamo svojstvo podsvesti da onom što se opaža dodaje svoje značenje, kao na primer kada nam se čini da oblaci poprimaju oblik konkretnih stvari. Tako na primer, svetla automobila uobičajeno asociraju na oči, a time automobil dobija lice, izraz i karakter. Ovaj facijalni efekat kod automobila je prisutan možda kao kod niti jednog drugog praktičnog proizvoda.
Asocijacije su u velikoj meri zajedničke za industrijski dizajn uopšte, tako da ne samo da možemo reći da nam neki automobil izgleda brzo, mišićavo, moćno, okretno, stabilno, karakterno, simpatično, namršteno…, već može da budi asocijacije na aerodinamiku, fluidnost, robusnost, kvalitet, ekologija, napredna tehnologija, moderan proizvod… Bezbroj epiteta, pa ipak nedovoljno da se izraze svi osećaji kao reakcije na izgled automobila.
Aurora iz 1957, asocijacije koje budi njegova forma su tako neprijatne, da je jedan od najgorih dizajna svih vremena
Originalnost, inovativnost, kreativnost, prepoznatljivost
„…Hoću samo novotarije, hoću nešto novo, bolje, brže, veće, više, jače… neprestano samo idem up… šta zna želja šta je nedohvatljivo“ – Konstrakta (iz pesme „Novo, bolje“)
I ovo su faktori koji imaju univerzalnu vrednost u umetnosti i dizajnu, pa kao što se u umetnosti ne cene plagijati, tako i u automobilskom dizajnu se više poštuju sveže i originalne ideje. Delimično to je zato što čovečanstvo prirodno teži napretku, a napredak podrazumeva promenu. Istovremeno, novo deluje zanimljivo i podsticajno na percepciju i psihu posmatrača.
U tom smislu, dizajnere možemo podeliti na plagijatore i one koji u svojim kreacijama insistiraju na faktoru iznenađenja. Kao primer dizajnera koji voli „novotariju“ u dizajnu, možemo pomenuti Krisa Bengla, čoveka koji je početkom ovog veka napravio malu dizajnersku revoluciju u BMW-u, a pre toga je dizajnirao Fiat Coupe iz 1993. i Alfu 145/146. Ali čak i njega je zasenio Roberto Đolito dizajnom Fiata Multiple.
Chevrolet Corvette Mako Shark: čak i njegovo lakiranje je inspirisano ajkulom, i to u vreme kada implementacija koloritne gradacije nije bila nimalo laka
U novije vreme moramo pomenuti primer Tesle Cybertrucka. Taj automobil izgleda tako unikatno, da deluje kao negacija celokupne evolucije u dizajnu automobila. Ima jedinstvenu siluetu, što je najbolji način izaći iz stereotipa, a efekat je dodatno pojačan izborom materijala i velikim ravnim površinama. Zbog toga se Cybertruck vizuelno izdvaja od svih ostalih automobila i lako privlači pažnju prolaznika.
Međutim, ne vole svi Cybertruck. Neki bi čak rekli da više liči na limenu šupu nego na automobil. Slično tome, Multipla, iako jedan od najnetipičnijih serijskih automobila na svetu, mnogi su proglasili najružnijim. Ovakve stvari se dešavaju kada dizajneri ne obraćaju dovoljno pažnje na harmoniju i asocijacije. Ali postoji još jedan razlog, koji ćemo razmotriti u sledećem faktoru.
Multipla, nemoguće je pomešati je ni sa jednim drugim automobilom.
Estetski subjekat
„Lepota je u oku posmatrača“ – Margaret Wolfe Hungerford
Kada govorimo o estetici automobilskog dizajna, automobile možemo nazvati estetskim objektima. Drugi neizostavni deo estetskog iskustva je posmatrač, odnosno mi – estetski subjekti. Estetski doživljaj se dešava u nama a razlikuje se u zavisnosti od našeg karaktera, senzibiliteta, temperamenta, iskustva… Ovaj faktor je jedini „krivac“ za različite ukuse.
Izvesno je da postoji urođeni talenat za estetiku kao i druge genetske predispozicije i arhetipovi koji utiču na privlačnosti ili odbojnosti kod opažača, nasledni obrasci i osećanja proistekli iz nagomilanog iskustva predaka, a i neki koji su zajednički ljudskom rodu uopšte. Još brojniji su oni ukusi uzrokovani ličnim dobrim ili lošim iskustvima, uspomenama, stečenim sklonostima, traumama, strahovima, odbojnosti…
Bugatti Type 57 Aérolithe, Jaguar E-Type, Citroën DS, Mercedes-Benz 300SL Gullwing: samo neki eksponati kojih se neće postideti ni najprestižniji muzeji visoke umetnosti
Zbog toga zastupam tezu da ogroman broj naklonosti i prijatnih trenutaka ima korene u nostalgiji. Naime, deca su sklonija da budu fascinirana okolinom i dešavanjima, a kada odrastu, dobar deo novih fascinacija su samo nesvesna sećanja na intenzivne afektivne reakcije iz detinjstva. Naravno, ista stvar se dešava i kod uticajnih dizajnera, pa je možda upravo to najveći razlog fenomena cikličnosti u modi. Kao primer ovakve cikličnosti u automobilskom dizajnu možemo da navedemo modele Ford Mustang, Chevrolet Camaro, Dodge Challenger i Charger, koji su dobili svoje reinkarncaije 40 godina kasnije, slično kao i popularni Mini, Volkswagen Beetle, u novije vreme Alpine, Renault 5… Još je veći broj cikličnih ponavljanja u prilično pravilnim intervalima pojedinih trendova i stilova.
Veću fascinaciju okolnostima i trendovima kod mlađih ljudi možemo smatrati i glavnim razlogom za razliku u ukusima među različitim generacijama. Isti faktor igra ulogu u formiranju razlika u ukusima među kulturama i nacijama, ali sa razvojem komunikacije i kulturnom globalizacijom te razlike se smanjuju.
Ford The Maharaja: Osetiće se neprijatno svako ko se usudi da ga pogleda u oči
Na estetski doživljaj ne utiču samo davna iskustva, već i ona novija, pa čak i ona koja im najneposrednije prethode. Ljudski mozak pokazuje karakteristike određenih slabosti i inertnosti, što se potvrđuje kroz brojne optičke iluzije. Tako, na primer, ako smo navikli da gledamo niske sportske automobile, a onda odjednom pogledamo normalan porodični automobil, naša percepcija može doživeti blagi šok, što može značajno uticati na estetski doživljaj.
Slično bi se desilo kada bi pored gomile niskih sportskih automobila bio parkiran normalan porodični automobil, ili obrnuto. Tako možemo zaključiti da na estetski doživljaj mogu u velikoj meri uticati navika i poređenje (relativnost). U određenim okolnostima, navika loših proporcija može učiniti da čak i najlepše proporcije izgledaju kao deformacija. Možemo samo da nagađamo u kojoj meri to utiče na ukuse. Ili kako bi nam izgledao normalan automobil u svetu gde su svi drugi automobili Fiat Multipla. Ne bih se previše iznenadio da je čak i opšteprihvaćeno poimanje lepote posledica neke vrste optičke varke.
Youabian Puma: ne može dobiti prelaznu ocenu ni za jedan od navedenih estetskih faktora, osim za prepoznatlivost, ali zato svako ko ga javno nazove ružnim, mogao je da dobije tužbu od proizvođača
Bezbroj je primera kako navika i relativnost determinišu estetiku automobilskog dizajna: točkovi normalne veličine iz devedesetih danas nam izgledaju sićušni, nekada elegantna svetla izgledaju glomazno u vreme modernih tankih LED svetlosnih grupa… Zbog nagle promene identiteta brenda, masa ljudi napada i ruga se novim rešetkama hladnjaka BMW-a, smatrajući ih prevelikim, iako one su i dalje manje od rešetki Audija, Mercedesa i Lexusa, za koje niko ne kaže da su predimenzionirani. Zbog svega ovoga, dizajneri su prinuđeni da traže ravnotežu između neobičnog i uobičajenog, između revolucionarnog i konzervativnog pristupa.
Što se tiče kupaca i posmatrača, možemo ih podeliti na one konzervativnijeg i one fleksibilnijeg ukusa. Konzervativni ukus je u najvećoj meri uslovljen rigidnim ličnim stavovima, ubeđenjima, principima, predrasudama… Ne bismo pogrešili puno ako ih nazovemo blokirajućim faktorima estetskog doživljaja. Nakon što neki automobil proglasimo lepim ili ružnim, formiramo i stav koji se često pretvara u apriorni kriterijum za estetsku procenu drugih automobila. Smatram da je dobro izbegavati predrasude i stalno preispitivati naše estetske sudove i uopšte stavove.
Golba Violcar-S, nazvan još i „Polski Viper“: Dizajner je otvoreno izjavio da su ga inspirisale velike grudi njegove supruge. Nije problematična jedino asocijacija, već i to da je grudi smestio tamo gde obično vidimo oči automobila.
Na estetski sud mogu nesvesno uticati i druge okolnosti koje izazivaju privlačnost ili odbojnost, pa je vizuelni doživljaj u blagoj simbiozi sa drugim čulnim nadražajima, mirisom, zvukom i dodirom, čemu se u industriji sve više poklanja pažnja. Zapravo, vizuelni aspekt je samo deo estetskog iskustva automobila. Kompletni estetski osećaj dodatno može da bude nijansiran poverenjem u proizvod, informacijama o njemu, performansama, kvalitetom…
Nakon svega rečenog, možemo zaključiti da su lični ukusi u velikoj meri programi, koji nastaju kroz faze programiranja, menjaju se reprogramiranjem, a brišu se deprogramiranjem. Ove procese donekle možemo i sami da kontrolišemo. Preispitivanje, racionalna i inteligentna analiza estetskog iskustva i dizajna, jedan je od najboljih filtera koji uzdižu i oplemenjuju estetski osećaj. U filozofiji i estetici, ovaj razumni odnos se naziva refleksivnost. Sada već možemo podvući da se estetski doživljaji razlikuju ne samo po intenzitetu i prijatnosti, već i po stepenu prefinjenosti, tj. nivou razvijenosti i samosvesti estetskog subjekta.
I pored toga, nije nužno pravilo da dizajneri imaju bolji ukus od nedizajnera. Jer se ukus ne razvija samo kroz bavljenje estetikom, već i posredno, kroz razvoj duhovnosti. Ali potvrđeno je da dizajneri imaju sasvim drugačiji odnos i percepciju dizajna. Slična razlika u ukusima postoji i između upućenih i neupućenih u automobile. Ukusi se razlikuju čak i između dizajnera, konstruktora, menadžera i donosioca odluka u okviru razvojnih projekata. Zato dizajner je vrlo često poput neshvaćenog umetnika.
Porsche 911: umerena evolucija umesto revolucionarnih stilskih promena je recept ne samo za stabilnu vrednost dizajna, vec i za jednak kult svih generacija modela.
Ova razlika u ukusima se naziva semantički jaz. Tako se zove jer kad dizajneri opisuju neki automobil, teže da koriste više reči o opisu forme, proporcija, dimenzija… Dok recimo manje upućeni koriste više reči koje se odnose na veličinu, boju i vizuelne elemente, kao što su oblik svetala i maske, pri čemu uglavnom se fokusiraju na prednji deo automobila. Nadilaženje semantičkog jaza između dizajnera automobila i korisnika, jedan je od ključnih faktora uspešnog dizajna.
„Lepota, moralnost i korisnost su neminovno isprepleteni“. – David Hume
Kada kažem estetski doživljaj, ne mislim na doživljaj lepote. Ova analiza je pokušaj da se otkriju osnovni faktori naših unutrašnjih reakcija na izgled automobila, faktori sviđanja ili nesviđanja. Iako se kaže da se o ukusima ne priča, ovde se uglavnom govorilo o okolnostima koji određuju ukuse. Lepota je nešto drugo, ona je objektivni pojam. Stari Grci su smatrali da je „lepo“ samo ono što je pre svega etički dobro, nešto što je ne samo privlačno, već i moralno besprekorno. Sokrat stavlja znak jednakosti između lepog i dobrog.
Diskutabilno je da li automobile možemo ubrojati u kategoriju čistog dobra. Korisni su ali i te kako imaju tamnu stranu: zagađuju, dovode do fatalnih nesreća, svedoci smo njihove zloupotrebe na bezbroj načina, hiperprodukcije, rasipanja… Postoje autori koji decidno tvrde da automobili imaju visoku estetsku vrednost, ali ja ću reći nešto što verovatno nećete čuti ni od jednog drugog dizajnera: ne bih nazivao automobile „lepim“! Lepota može da izvire samo od savršenog Tvorca, a lepa dela se nalaze u Njegovom Carstvu. Automobili su samo proizvod nesavršenih ljudi u svrhu boljeg transporta ili kako bi rekli sveti oci: „ruke čovečije uvek nose pečat grehovne delatnosti“.
Ali to ne znači da je izgled automobila nebitan. Automobili su neizostavni dekor ulica i puteva, koji ne možemo ignorisati. Njihov dizajn ne samo da je odraz kulture, već on je istovremeno i važan faktor za razvoj kulture pojedinca i zajednice.
Dejan Hristov
U sledećem videu sa YouTubea Don Norman ukratko predstavlja svoju teoriju o estetici u dizajnu, jedna od najpopularnijih modernih teorija na ovu temu, dok video ispod pokazuje primer kako ljudski mozak reaguje na relativnost i poređenje objekata sa različitim proporcijama.
Suma sumarum, ovo bi bilo za sad sve, autori očekuju zanimljivu diskusiju u komentarima…
AutoRepublika
(620)
“ … umerena evolucija umesto revolucionarnih stilskih promena je recept ne samo za stabilnu vrednost dizajna, vec i za jednak kult svih generacija modela…“
Zar taj pristup nije istovremeno i „okov“, koji pri „crtanju“ nove generacije istog modela dizajnerima oduzima slobodu i mogućnost bilo kakve realne kreativnosti ?
Zar nije nedavno bilo kritike i na račun dizajna Audija, kako se već duže vreme ništa suštinski ne menja ?
Tako je! Zato pravi kreativci bi se „gushili“ ukoliko rade za Porsche ili Mercedes, pa bi radije „potpisali“ za neki nezavisni dizajnerski studio gde bi dobijali raznovrsnije zadatke i vishe kreativne slobde. Srecom, veliki brendovi prave i koncept automobile, kao i eksperimentalne projekte, gde dizajneri mogu da oslobode svoju mashtu.
Fluktuacija dizajnera je pozeljna, kako za same dizajnere tako i za firme za koje rade. Posle izvesnog broja godina rada samo za jednu firmu, kod dizajnera dolazi do zasicenja – novih ideja nema vise. To je momenat za oba partnera, firmu i dizajnera, da izvrse promenu.
Rec „okov“ je neadekvatna optuzba za ono sto se zove „pravac razvoja“. Porseovi dizajneri imaju punu slobodu kreativnosti pod samo jednim uslovom: novi dizajn mora na prvi pogled da bude prepoznatljiv kao Porsche! U okviru razvojnog centra Porschea postoji „Area 51“ – strogo tajni deo firme gde se nalaze brojne dizajnstudije. Zahvaljujucu ljubaznosti i poverenju kolega video sam nekoliko njih. Neke su totalni promasaji a ne vrlo blizu realnosti. Zbog cega nisu dospele u seriju – uglavnom zato sto bi za njih trebalo da se konstruise i proizvede nova platforma a to je skup poduhvat. Dizajn Audija ostao je „zamrznut“… Pročitaj više »
Za industrijskog dizajnera (jer dizajn automobila nije nista drugo no industrijski dizajn), kao uostalom i za arhitektu i neka druga slicna zanimanja, dobiti blanko papir i pustiti mastu na volju je najlakse.
Kazu strucnjaci, najkomplikovaniji posao koji se moze dobiti u industrijskom dizajnu je (uspesno) unaprediti ili zameniti staklenu bocu od koka-kole. Nekom to moze da bude izazov, nekom „okov“, zavisi od stava.
Porsche 911 mu dodje kao neki automobilski ekvivalent boci koka-kole.
Da, našao si lep primer „okova“.
Izvanredno poredjenje! Bravo! 5+ !
Šta bi bila filozofija aktuelnog Hjundai-Kia dizajna.?Nacrtaš paukovu mrežu, ubaciš u nju osnovni profil automobila i sav taj bućkuriš podebljaš drugom bojom🤔Kao karta međunarodnih avio koridora🥴
Nemoj mi ih dirati, u njih barem može da se sjedne normalno za razliku od mnogih drugih… 😉
To su dva proizvodjaca koja jos uvek tragaju za svojim karakteristicnim stilom. Za to vreme eksperimentishu i pokusavaju da se izdvoje i da izgledaju moderno. Povrh svega, cesto insistiraju da se njihovi prizvodi shto manje udaljavaju od prvicnih skica, koje deluju atraktivno. Medjutim, kao i u svetu modne industrije, ono sto izgleda atraktivno na crtezhu, ne znaci da ce biti jednakvo privlacno kao finalni proizvod.
Da, jedini proizvođač danas koji se trudi da bude orginalan.I jedini koji ima hrabrosti kao nekada Citroen.
„U određenim okolnostima, navika loših proporcija može učiniti da čak i najlepše proporcije izgledaju kao deformacija.“
Biće da je jednom neko uveo padajuću liniju krova, velike bokove i mala stakla pa smo se svi već navikli na to i to smatramo dopadljivim pa svi sad auti ne valjaju na isti način…
Odmakli se od funkcionalnosti previše.
Nešto kao CHR …
Koliko je linija krova „padajuca“ zavisi od tipa automobila – porodicna limuzina zahteva prostor i pozadi pa je „padanje“ njenog krova minimalno. Sportkupe daje prednost aerodinamici i estetici, zato njegov krov „pada“ intenzivnije.
Tebi licno preporucujem da vec jednom „izadjes“ iz Berlinga i da stvoris jedan univerzalni pogled na karakteristike automobila. Nismo svi raspolozeni da vozimo „dostavno vozilo“ sa kutijastom karoserijom!
To reci konstruktorima i dizajnerima Peugeot 508, a i mnogim drugim limuzinama D i C klase gdje subpotpuno uništi te segmente. Sad vjerujem da su to uradili namjerno da bi se kupci okrenuli ka skupljim SUV modelima gdje imaju veću zaradu. E sad to je moja „teorija zavjere“ a ti gledaj da li se obistinila 😜
Za kupe ne zamjeram toj liniji, ali ne može sve na svijetu biti kupe.
A iz Berlinga neću da izađem 😜 jer MENI odgovara, a padajuća linija krova u limuzini skoro NIKOME ne odgovara…😉
Ti ne razumeš tok stvari … Savremeni kupac mogućnost zadovoljavanja svojih uobičajenih potreba treba da prilagodjava osobinama savremenog proizvoda, a ne da se savremeni proizvod konstruiše na način da on obavezno može da zadovolji neke uobičajene potrebe kupca.
Dakle, uopšte nije konstrukcijski imperativ da zadnja klupa (savremenog) „običnog automobila“ treba da ima mogućnost smeštaja ljudi prosečne visine. Ne. Savremeni „običan automobil“ treba samo da je lep. Da ima lepu formu. I to je sve. To je njegova osnovna funkcija. Da kod savremenog čoveka zadovolji potrebu za lepim dizajnom.
Tako je… Čak i ne obično lep već 🌈 lep 😜
Nije tacno. Uzmimo za primer gore navedenog Peugeot-a. Nekada je porodicni covek mogao da bira: 405 ili 405 karavan – i to je to. Tako da je 405 morao da zadovolji sve potrebe. Danas imas 508, 508 karavan, 3008, 5008, da ne spominjemo nesto tipa Peugeotov ekvivalent Berlingu, 2008 itd itd. Tako da kad postoje 4 modela koja ciljaju manje-vise istu ciljnu grupu, moras napraviti neku razliku izmedju njih. Tako da imas auto koji izgleda sportskije, nize i ima manje mesta pozadi a imas i auto koji nudi neke druge kvalitete tipa veliki prostor na zadnjoj klupi. Kupac ima izbor… Pročitaj više »
Pa, da Peugeot nije umislio to što je umislio, 508 mk2 ne bi ni imao formu koju ima 😊 Koja ga je verovatno koštala u bitnome delu gubitka one grupe kupaca koja je pre toga tradicionalno kupovala automobile forme prve generacije. Iz moje perspektive, da je druga generacija 308 SW zadržala formu i ponudu prostora prve generacije koju sam imao, ja pri kupovini narednog automobila verovatno ne bih menjao ni segment ni brend u kome bih kupio kola. Ne bih promenio ni samu vrstu agregata (ostao bih na HDI-u), pri čemu se kasnije pokazalo da je 1,5 HDI iz tog… Pročitaj više »
Sjećam se Megana prve generacije, hečbek, limuzina, karavan, kupe, i onda povišeni koji se zvao isprva Megane Scenic. Tako da si u okviru jednog segmenta mogao da izabereš šta hoćeš. A onda ti dođu i u svakom C i D predstavniku ukinu „pravo da smjestiš glavu“ na zadnjem sjedištu, Peugeot 508 se pos*ao na svoje najvernije kupce – taksiste…
Odlicno poredjenje. Jesu li svi gore navedeni imali jednak nivo putnickog prostora? Nisu! Imao je izbor za svakog po nesto. Sad imas isto to, samo sto se ne zovu svi modeli isto. Neka paralela (izuzimajuci da se radi o razlicitim segmentima) bi bila uzmi za Megane kupe – Peugeot 508, za Megane hečbek – 508 karavan i na kraju za Megane Scenic – Peugeot 5008. Zaboravi na to da ono sto se danas zove Peugeot 508 nema veze sa onim sto se pre 15 godina zvalo Peugeot 508. Ni ono sto se danas zove Megane nema nista zajednicko sa Megane… Pročitaj više »
Veliki uticaj na dizajn imaju aerodinamicki zahtevi.
Dok on to shvati i prihvati… 🙂
Shvatio i prihvatio da mi to ne treba 😜
🙂 Bravo!
Vozim kiosk (Berlingo) i mogu ti reći da je ta aerodinamika debelo precijenjena… Juče sam napravio turu Banjaluka – Trebinje, preko brda i dolina, pun auto (ako se uopšte računa u auto 😜), 4.8 l/100 km, autoput pri 130 6.5-7.3 (vjerovatno zavisi od vjetra. Životni prosjek 5.2, kombinacija dužeg puta gdje ima 60 -70% autoputa, 10% gradske i ostalo otvoreno, negdje oko 6 litara…
Eto ti aerodinamika…
Zahtjev je bio da se određene kategorije učine beskorisnim pa da kupci pređu na skuplje (SUV) a aerodiamika je samo pokriće k’o pederu brak…
Sam životni prosek potrošnje ti jasno kaže da je to vozilo provelo veoma malo vremena u vožnji auto putem i to je jedan od razloga zašto se „aerodinamika“ tog vozila nije negativno više odrazila na ukupan životni prosek potrošnje. Drugi razlog si ti. Jer nisi „Fandjo“ (što smatram pozitivnim).
Ali, prosto, ta Berlingo porodica ima visinu od oko 185-188 cm i sa tom čeonom površinom on pri većim brzinama prosto mora da pije gorivo. Nema tu magije koja će to da spreči.
No, ako se pretežno vozi magistralno, to neće doći do izražaja.
Pa naveo sam i koliko uzme na autoputu. I logično je da tamo uzme malo više nego inače. Ali na vašim testovima se pojavljuju različiti automobili sa „savremenijim“ motorima (ili pogonima da budem precizniji) i sa daleko boljom aerodinamikom nego moj kiosk za novine (izgleda da tu više nije u modi, niko ne kupuje više štampana izdanja 😜🤣😂), pa opet ne vidim neke značajno drugačije brojke…
Funkcionalizam: „Postoji veliki broj teoretičara dizajna koji smatraju da estetika praktičnih proizvoda proizilazi iz njihove funkcionalnosti.“ Sa ovom grupom teoreticara nikada se ne bih slozio! Dva proizvoda mogu da budu podjednako funkcionalni a da izmedju njih postoji radikalna razlika u estetici! Moj stav je: ono sto je funkcionalno nije obavezno i lepo! Pogledajte donji primer – tri cekica iz tri razlicita doba ljudske istorije. Levo je „cekic“, tacnije kamena sekira iz kamenog doba. U sredini je cekic iz masovne proizvodnje 19. i 20. veka. Takav slican imam kod kuce. Desno je moderan cekic ekstra dizajniran. Sva tri cekica su podjednako… Pročitaj više »
„Funkcionalnost ne donosi sa sobom obavezno i lepotu!“. Zato se ova analiza estetike ne zavrsava nakon opisa prvog estetskog faktora 🙂 Inace, ekstremni funkcionalizam se pojavio sredinom 19-og veka u uzhem krugu par arhitekata. Kod dizajnera uzima zamah pocetkom 20-og veka, pa imamo primer uticajnog americkog industrijskog dizajnera Norman Bel Geddes, koji kaze: „Kada ce automobil, autobus, kamion i traktor evoluirali u osnovne forme utvrdjene po onome sto ove mashine moraju da urade, nece im trebati povrsinski ukrasi da bi bili lepi. Njihova lepota će biti inherentna i to će biti sva lepota koja im je potrebna.“. Zanimljivo, nedugo nakon… Pročitaj više »
„Kada ce automobil, autobus, kamion i traktor evoluirali u osnovne forme utvrdjene po onome sto ove mashine moraju da urade, nece im trebati povrsinski ukrasi da bi bili lepi. Njihova lepota će biti inherentna i to će biti sva lepota koja im je potrebna.“ U ovaj stav uopste nisam ubedjen, toliko odudara od stvarnosti da deluje 100% sinteticki, tj. neprimenljiv! Ja sam pre svega inzinjer, funkcionalnost jednog vozila za mene je svetinja ali sam isto tako siguran da sama funkcionalnost ne donosi estetiku. Estetika je DODATNA INVESTICIJA u razvoju bilo kog predmeta i uredjaja, ona se ne radja sama od… Pročitaj više »
„podjednako funkcionalni“
Ključna riječ…
Prvo ovi čekići nisu podjednako funkcionalni, ovaj prvi i noje čekić već sjekira, trebao si staviti drveni malj – on je služio za udaranje a ne za sječenje (kamen se brzo raspada kod udaranja).
A drugo daj mi podjednako funkcionalan automobil (ili bilo šta) pa nek onda bude ljepši, ali nemoj umanjivati funkcionalnost zarad podilaženja kvazi ukusu korisnika… Upravo ovo podilaženje niskim potrebama klijenata je izrodilo ovaj „turbo folk“ koji vlada savremenim dizajnom automobila ali i kuća, odjeće, raznim vrstama 🌈 itd…
Dakle slažem se s tobom“podjednako funkcionalni“ pa tek onda biram ljepši dizajn. 🤝
„…ovo podilaženje niskim potrebama klijenata je izrodilo ovaj „turbo folk“ koji vlada savremenim dizajnom automobila…“. Dopada mi se sintagma „Turbo folk dizajn automobila“, bravo, duhovito, u tvom stilu 🙂 Iz istog razloga ja umem da kazem da je auto-dizajn pop-kultura. Turbo-folk bi bili tjuneri. Ali u zadne vreme kao da veliki proizvodjaci zhele da uzmu hleb i tjunerima, a i uopste sve cesce svedocimo prekomernom ukrasavanu seriskih automobila. Tako da u pravu si, turbo-folk u dizajnu je sve manje sub-kultura 🙂
Turbo folk – tjuneri 👌
Svakako ne mogu pjevati bez auto tune 😂🤣
Čuo sam za termin turbo folk ali nisam uveren da ga potpuno razumem. Siguran sam da je negativan context.
Zašto Imaš takvo mišljenje?
„Turbo folk“ je muzika koja se udaljila od svog korena, „folk“, i prerasla u novi zanr gde se forsira jedna te ista melodija, jedan te isti ritam i bucna do zla boga. Prateca pojava turbo folka jesu razgolicene pevacice. Mislim da je Lepa Brena prva otvorila ovaj trend – muzika sa mesavinom folka i roka, kratka suknjica i veliki dekolte! Raja je ludela na koncertima!
Namerno sam odabrao vrlo grubu varijantu kamene sekire da bih dobio jaci kontrast u poredjenju. Postoje preistorijske sekire sa vrlo finom obradom kamena. Medjutim ovo je nebitno, koristis primer kamene sekire da pobegnes od prave teme „funkcionalno = lepo“!
Da se vratimo na finkcionalnost: br. 2 i br. 3 su podjednako funkcionalni – da li to znaci da su podjednako lepi?
Već sam rekao, ako su PODJEDNAKO FUNKCIONALNI, kupujem onaj ljepši. Ali ima uslov i da nije puno skuplji, tolerisao bih nekih 30%
I koji bi kupio – br. 2 ili br. 3?
Jos uvek cekam odgovor! 🙂 Nema potrebe da se stidis!
Malo sam u putu sa „kotaricom“ pa nisam vidio tvoje pitanje…
Ali sad kad ga vidim, vidim i da sam odgovorio…
„Već sam rekao, ako su PODJEDNAKO FUNKCIONALNI, kupujem onaj ljepši. Ali ima uslov i da nije puno skuplji, tolerisao bih nekih 30%“
Zar nije jasan odgovor?
Ljepota ima svoju cijenu, ali ne može da ima „blanko ček“
Za tebe je, dakle, samo levi čekić 😊😊😊
A mi ostali, „iskreni poklonici umetosti“, ćemo da biramo. Bez obzira na cenu. Jer istinska lepota i ne može da ima previsoku cenu.
Suvise si velikodusan, nije cekic Mona Liza! 🙂
Tvoj odgovor nije bio dovoljno konkretan jer sa recju „ako“ stavljas istinitost informacije u pitanje. Ali bolje da ne duzimo na tu temu.
Ti zaboravljaš da postoji još jedan bitan element – količina novca koja se razmjenjuje za neko dobro… Ekonomija je nauka bijede, treba da pomiri ograničene resurse i neograničene želje. Ako bi resursa bilo u izobilju, onda ekonomija ne bi ni postojala… E sad ako je opcija 2košta 20 EUR a opcija 3 je 300 EUR koji bi kupio ti? Ili se ponašamo kao da smo svi razmaženi bogataši pa ćemo za neku sliku da platimo par miliona eura? Mada ni to nije dobro poređenje, već se kroz takve „umjetnine“ često peru pare zarađene na kriminalan način, dakle ne bacaju oni… Pročitaj više »
Nista ne zaboravljam vec ti unosis haos u diskusiju uvodeci nepotrebne faktore! Rec je o samo dva faktora i njihovoj vezi: (funkcionalnost) = (lepota).
Ja se stvarno izvinjavam na haosu u diskusiji zato što sam „uveo“ faktor koliko šta košta… Uzeo bih onaj ljepši…
Na dobrom si putu, samo jos da zavrsis odgovor! 🙂 Koji je lepsi, 2 ili 3?
O raspravi se ne ukusa 😜
Ovde je bas to tema! Samo napred ako smes! 🙂
‘Samo za ovaj desni moze da se kaze da je lep!’ Jesi li siguran??? Evo ja cu da okrenem pitanje: ako ti kazem da jedan od ova tri moras da okacis na zid u stanu da ga vidi ko god ti dolazi u goste, jel’ bi izabrao ovaj desni s obzirom da kazes da je najlepsi? Ili bi se mozda ipak odlucio za ovaj potpuno levi? Pitaj suprugu koji bi pasovao najlepse izlozen u dnevnoj sobi pa da vidimo. Moj neki osecaj je da gledano cisto estetski, ovaj potpuno levi je najlepsi. A da si i ti sam pao na… Pročitaj više »
„Tamo daleko“ – odabrao si pravo ime! 🙂 Okreces definicije kao „kisa oko Kragujevca“. Br. 2 i 3 su podjednako funkcionalni. U pravu si, cekic, ma kakav da je, nije za zid u dnevnoj sobi i sa njim ne smes da setas po gradu jer je zabranjeno zakonom nositi hladno oruzje.
Moj stav je da funkcija i estetika ne stoje u neraskidivoj vezi. Da bi predmet pored svoje funkcionalnosti postao jos i lep, mora da se investira dodatni rad.
Funkcionalizam:
Da predjemo sa cekica na automobile, sto je nasa prava tema! Na donjoj slici su dva poznata terenska automobila, jedne iste marke, istog naziva, iste namene, samo su „malo“ razliciti.
Ispitivanjima na terenu vise puta je utvrdjeno da sve ono sto stari Defender moze na terenu, moze i novi. Ponkad na neki svoj nacin ali moze! Dakle, imamo dva automobila cija je funkcionalnost na terenu takoreci identicna. Pitanje glasi: da li su oni zbog toga podjednako lepi?
Da li su podjednako otporni na ogrebotine? Da li jednako kosta opravka? Drugim recima, koliki je porez na estetiku?
Tu sam te cekao! 🙂 I ti bezis od teme u sporedne hodnike! Odgovori na pitanje, kratko i jasno!
Jos uvek cekam odgovor!
Jos uvek nema Dejana…. 🙂
Kad mi definishesh lepotu, obecavam da ces dobiti pravi odgovor. Za sada pricam samo iz moje vizure: Sa aspekta „Forma prati funkciju“, lepshi je stari, a sa aspekta „Forme van funkcije“ lepshi je novi
Ja treba da ti definisem „lepotu“??? To ne mozes ni ti ni svi filozofi u istoriji!
Govorimo o tezi: „funkcionalizam“ koja glasi:
„estetika praktičnih proizvoda proizilazi iz njihove funkcionalnosti.“
Ja tvrdim da to ne vazi. Sta ti tvrdis?
1. Ostajem dosledan, maksimalno izbegavam da koristim frazu „lep automobil“. Zato nisam odgovorio na pitanje „da li su podjednako lepi“. Nemoj da me uvlacis u diskusiju ako insistiras na rec „lepota“. A ako insistiras i na moje ucesce dok se igras tim terminom, moraces najpre da definishes sta pod time podrazumevas. Lepota je apstraktan pojam za ne-filozofe. Tacnije, kako sam ti bezbroj puta rekao, lepota se brka sa estetikom i sa dopadanjem. Ali anticki filozofi i mistici nude definicije objektivne lepote i to pominjem u tekstu: lepota nije cisto estetski pojam, vec pre eticki. Lepota u estetici je samo odraz… Pročitaj više »
„a ti me pitas da li sam funkcionalista?!“ – otisao si u aut 100%! Uopste te ne pitam sta si ti po ubedjenju vec sam otvorio akademsku diskusiju o tezi „funkcionalnost = lepota“. Nista vise. Interesuje me tvoj stav, da li ovo prihvatas kao istinito ili ne.
„lepota se brka sa estetikom i sa dopadanjem.“ – Zasto siris diskusiju u ovom pravcu? To je jedan od tvojih metoda da pobegnes od konkretnog izrazavanja!
Stav „funkcionalnost = lepota“, kako sam objasnio, naziva se funkcionalnost. Ako me pitas da li je to moj stav, znaci da me pitas da li sam funkcionalista. Tako da sam 100% in, gde si ti? 🙂 „Zasto siris diskusiju u ovom pravcu?“. Naprotiv, izbegavam da sirim dizkusiju u ovom pravcu. Ali ne znam drugaciji nacin da ti kazem da ne delimo isto shvatanje pojma „lepo“ dok insistiras da ti odgovorim na pitanje „da li su podjednako lepi?“ „To je jedan od tvojih metoda da pobegnes od konkretnog izrazavanja!“. Jos jednom, moj savet ti je da imas manje samopouzdanja u svojim… Pročitaj više »
„Lepota je apstraktan pojam za ne-filozofe.“ A koji pojam koriste „pravi filozofi“?
Izgleda da imamo „smetnje na vezama“? 🙂
Na jednom od prvih casova filozofije se uci da se filozofski sitemi dele na materijalisticke i idealisticke. Ova podela ne vazi samo za filozofe, vec za ljude generalno. Materijalisti i pozitivisti o pojmu „lepo“ smatraju ili da je objektivan i matematicki proverljiv, ili da je potpuno subjektivan. Ali njih idealisti ne gledaju kao filozofe (t.j. kao mudre, jer filos-sofija, pri cemu sofija je mudrost), vec samo kao ogranicene analiticare sa uskim pogledom na realnost. Kao sto sam rekao, pojam „lepo“ za idealiste i mistike je ukorenjen u sferi metafizike. U tom smislu „lepota je apstraktan pojam za ne-filozofe.“. Ako se… Pročitaj više »
„Ali njih idealisti ne gledaju kao filozofe (t.j. kao mudre, jer filos-sofija, pri cemu sofija je mudrost), vec samo kao ogranicene analiticare sa uskim pogledom na realnost.“ Iskreno, uopste me ne interesuje kako ko na mene gleda, jer „svetu ne mozes ugoditi!“ Prema tome i ne pokusavam da mu ugadjam. Cinjenica je da „materijalisti“ drze ovu civilizaciju uspravno. Da bi se to postiglo, potrebne su odluke: „DA“ ili „NE“, „MOZDA“ nije odluka, to je medjufaza. Kako ja gledam na tzv. „idealiste“: to je grupica izolovanih zanesenjaka koji pokusavaju mentalnim igrama da dodju do nekih definicija, koje sa realnim zivotom nemaju… Pročitaj više »
„Izvini, da li ti je jasno o cemu uopste diskutujemo?“
Naravno, pricamo o tome da li te uopste interesuje kako ko na tebe gleda i da li pokusavas da ugadjas svetu 🙂
„materijalisti“ drze ovu civilizaciju uspravno“
Jak ti je argument, a josh jaca civilizacija 🙂
„tzv. „idealiste“: to je grupica izolovanih zanesenjaka koji pokusavaju mentalnim igrama da dodju do nekih definicija, koje sa realnim zivotom nemaju nikakve veze.“
Samo dodaj da clanovi te grupice „izolovanih zanesenjaka“ su zapravo najkultnija imena u istoriji svetske kulture 🙂
Nisu… Desni je ljepši 😜
Ali neko voli da ga opali po džepu, e taj osjećaj je neprocenjiv, je neko to može platiti a neko ne ( ja ne mogu, ili neću, ne mogu sad da se sjetim koje od to dvoje)…
Postoji određena diskrepanca u vrednovanju ljepote, ako je nešto nemerljivo skuplje, postaje mi nezanimljivo a onda se i estetika gubi…
„Nisu… Desni je ljepši“ – najzad jedan konkretan odgovor! 🙂
Kao prvo, krecemo od netacnih klauzula koje se uzimaju kao de fakto cinjenice. Nije tacno da imamo dva automobila cija je funkcionalnost na terenu takoreci identicna jer se ovaj desni dokazivao tokom zadnjih 70 godina eksploatacije. Dajmo ovom levo nekih 70 godina da se pokaze pre nego sto donesemo neki takav zakljucak. Nosis jedne cizme 10 zima, kupis druge – ne kazes odmah posle jednog nosenja da su jednako dobre kao one prve jer znas da ce mozda da se raspadnu posle 3 meseca ili 3 godine. Kao drugo, cesto je za defnisanje lepote potreban odredjen vremenski period, po mogucstvu… Pročitaj više »
Vreme od 70 godina dokazivanja na terenu nije bitno za ovo poredjenje. Postoje ekzaktne metode merenja prohodnosti i uporedni testovi. Cinjenica je da imamo dva automobila jednake funkcionalnosti.
Da se priključim diskusiji o dizajnu. Nerado, jer sebe smatram čovekom koji nije umetnička duša. Dizajn komercijalnih vozila je direktna funkcija finansijske pozicije, to jeste planirane zarade. Da bi se jedno vozilo prodavalo, mora imati određene karakteristike, a jedna od prvih lakovidnih, i uočljivih i laicima i stručnjacima je upravo dizajn. Ja bi dizajn automobila nazvao „hodajuća reklama“. Svi mi ovde pišemo i maštamo o obilicima, uspešnim i poražavajućim dizajn rešenjima. A poenta je za većinu nejasna, nedokučiva, a glasi: Treba napraviti – dizajnirati automobil koji će u trenutku zasijati, privući kupca, briljirati na tržištu, a onda kad vreme dođe,… Pročitaj više »
„Treba napraviti – dizajnirati automobil koji će u trenutku zasijati, privući kupca, briljirati na tržištu,“
Da, ovo je istina, ali nista novo, svaki proizvodjac ima ovaj cilj.
„A recimo italijanska, francuska vozila, pa i veći deo nemačkih vozila, imaju modele koji mogu i večno da traju. Upravo zato, često nemaju uspeha, prodaja nije na projektovanom nivou“
Ovo nije istina, specijalno nemacki proizvodjaci imaju kontinuiran uspeh u prodaji bas zahvaljujuci kontinuitetu evolucije vozila, u tehnickom i estetskom smislu.
Imaš X primera gde su italijanska ili francuska vozila „nazovi naprednog dizajna“ totalno propadala. Da ne nabrajam, kao Lanče, Alfa, Reno, Pežo. Ili kod Nemaca imaš X vozila koja su se proizvodila mimo trendova dizajna (potpuno zastarelog dizajna), kao dosta vozila VW, počev od Bube pa preko X generacija golfova, pasata. NIje ni Mercedes daleko od ovoga, posebno modeli iz prošlog veka. Ovaj dizajn ih je mnogo koštao, ma koliko izgledala prodaja dobro. Čitave grupaciej kupaca su odbijali od sebe.
Ihh, kad je komšo (radio u Austriji), prvo imao Ajkulu, za mene svemiski brod, onda kupio Mercedes W123 i to 300 D, nisam buo previše oduševljen ali je bio, ono, gastarbajterski auto. Ali kad je dovezao W124, uhhh evo ga kraj svih razvoja automobila, od ovog nema dalje 🤣..
Tad sam sebi postavio filozofsko pitanje: A kakav treba biti nasljednik ovog automobila kada je ovaj ovako savršen? 😂🤣
„Dizajneri to koriste, pa recimo često žele da se osećate kao da stojite pored predatora, kako bi se izazvao osećaj strahopoštovanja.“ – Ovu recenicu trebalo bi ponovo formulisati:
„Vlasnik automobila ZELI DA PREUZME ULOGU PREDATORA i da ljudi prema njemu osecaju strahopostovanje!“
Dobar primer bio bi ova kompjuterska slika – Lambo Monster. 🙂
Recenicu „Dizajneri često žele da se osećate kao da stojite pored predatora“ ne mozes da preformulises recenicom „Vlasnik automobila zheli da preuzme ulogu predatora“, jer te dve recenice se ne odnose na ist sadrzaj, pa drugi iskaz ne moze da bude negacija ili korekcija prvog, vec sasvim druga premisa: prva prica o nameri nekih dizajnera, a druga o nameri nekih kupaca. Ali tvoj iskaz moze da bude dopuna prvog iskaza, pa da formiras sledecu recenicu: „Dizajneri često žele da se osećate kao da stojite pored predatora, a kupci da preuzmu ulogu predatora.“. Takvom recenicom bi ponudio objasnene zasto se proizvode… Pročitaj više »
OK, prihvatam, to su dve razlicite teme:
1. Dizajner zeli da automobilom „uplasi“ gledaoca.
2. Gledaoc zeli da kupi auto da bi njime „uplasio“ druge ljude.
Spadam u one kojima je funkcionalnost prvenstvena, dok mi je lepota negde pri kraju liste. Ali poštujem lepe automobile.
Prva asocijacija skulpture tj dizajna u auto industriji mi je Clarkson & TopGear sa Alfa Romeo 8C u glavnoj ulozi.
Can a car ever be art…
https://www.youtube.com/watch?v=aQ8xDia5RNY
Aston Martin i zlatni presek: Na gornjoj slici vidi se da su takoreci sve dimenzije uskladjene sa pravilom zlatnog preseka. Osim jedne, koja je veoma vazna! Radi se o odnosu visine limene povrsine tela karoserije ispod prozora i visine od pojasne linije do temena krova. Rezultat mog merenja sa crteza pokazuje da je telo karoserije previsoko, premasuje zlatni presek za 6%. Vec na prvi pogled prozori izgledaju preterano uski! Zbog cega dizajneri teze ka „bunkerima i puskarnicama“ ostaje do danas neobjasnjivo i ako se publika masovno izjasnjava protiv toga! Sa spustenom pojasnom linijom auto bi izgledao vitkiji i opticki laksi… Pročitaj više »
Ovo pitanje je bilo okidac za ovaj moj autorski tekst. Komentarisali smo dizjn novog Renault 5, kada si izjavio, citiram „masivno telo karoserije, neproporcionalno veliki tockovi i suvise niski prozori. Zasto je to tako – to ni jedan dizajner ne ume da objasni! U njihovoj podsvesti stoji „tako svi rade pa i ja!“ I naravno dobio si ekspresan odgovor: „Shezdesetih i sedamdesetih se uglavnom smatralo da elegantni automobil treba da ima „vitko telo“. Kasnije se imidz kultnog automobila postepeno menjao, jer robustnost je postajala vaznija od elegancije, da bi konacno dosli do kulminacije u eri SUV-a i krosovera.“ Da bi… Pročitaj više »
Psihoanaliza dizajnera bi bila pravi potez! 🙂 Jer kupci kupuju ono sto stoji u asortimanu!
Sa svoje strane dodajem sledece: kada se pojavio prvi Audi 100 bio sam odusevljen cistocom njegovih linija. Jos tada sam konstatovao da su prozori malo previsoki – verovatno ne stoje u skladu sa zlatnim resekom. Ne bih zeleo da sedim u „staklenoj basti“, ne iz straha vec zbog osecaja disproporcije koju, na primer, pokazuje Multipla. Dole je prvi Audi 100 1968 godina.
„Kasnije se imidz kultnog automobila postepeno menjao,…“ – da li se umesao Bog otac i definisao novi pravac „estetike“? Nije, to su uradili dizajneri u ocajnickom naporu da stvore nesto novo. Dole ti je primer kako dizajner zamislja idealan dizajn – blindiran, zatvoren, izolovan od okoline. Pocinjem da verujem da su veci deo danasnjih dizajnera psihopate bez pravog shvatanja sta su to socijalni odnosi u ljudskom drustvu!
„…to su uradili dizajneri u ocajnickom naporu da stvore nesto novo.“ Koje novo, trend se odrzhava od shezdestih do danas, automobili su sve robustniji. Novo bi bilo ukoliko neko odustane od tog trenda. Mislim da imamo definiciju lepote: lepo je ono shto se dopada Matiji 🙂 Ali stani, nisi li bio pun hvale kada si prvi put video ovaj dizajn? Dakle dopuna definiciji: lepo je ono sto se ovog trenutka dopada Matiji 🙂 „Pocinjem da verujem da su veci deo danasnjih dizajnera psihopate bez pravog shvatanja sta su to socijalni odnosi“. U vezi ovoga mozda i cemo se sloziti. A… Pročitaj više »
Evo ga „Quasar Unippower City Car“. Ova Dejanova taktika da skace iz krajnosti u krajnost vec mi je odavno poznata. To je tvoj trik da izbegnes razumnu diskusiju. 🙂
Dugo vremena je Multipla bila tvoj primer za velike prozore, e, sad imamo novi! Iskreno, nemam nista protiv ovog autica, ako macici sede unutra sa mini suknjicama, to bi poboljsalo opstu drustvenu atmosferu! 🙂
Ne koristim ironiju kao sredstvo argumentacije. Sto je jos jedan znak da ti nerazumno tumacis razumnu diskusiju 🙂
1. Trend smanjenja prozora pocinje negde u 80-tim godinama a ne u 60-tim.
2. Za dizajn ovog malog dostavnog vozila rekao bih sledece: povecati bocne prozore a sve ostalo ostaviti kako jeste! Pogled sa strane je katastrofalan, cak je u sukobu sa zakonom.
3. Dizajneri najcesce nisu sigurni u ono sto su uradili, to je razlog sto beze od bilokakve diskusije na tu temu. 🙂 Samo jednom-dvaput radio sam sa dizajnerima koji tacno znaju sta zele i zbog cega! To je bilo pravo zadovoljstvo!
Meni recimo se to nikad nije svidjalo kod Audija, jos kod osamdesetice druge generacije pa i mnogih posle njega, prozori kao puskarnice, ne znam da li je razlog bio bezbednost ili sta vec ali je cudno i dok se vozis bas.
Uloga bezbednosti je minimalna u definisanju velicine prozora po visini. Ono sto je bezbednost uzrokovala jesu masivniji stubovi – A, B, C, D. To je sve.
Znaci razlozi su „estetske“ prirode… Ne znam ali meni se to bas ne svidja, pogotovo kao vozacu, osecaj je nekako teskoban, i to bi bio jedan od razloga zasto nikad Audi nisam kupio.
Tacno, mali prozori su „otkrice dizajnera“, njihov ocajnicki poikusaj da stvore nesto novo!
Zar za lošu (bočnu) bezbednost Multiple prve generacije nije uticala i XL veličina prozora po visini ?
Ponavljam: visina prozora ne utice bitno za bocnu bezbednost! Vrata su suvise tanka i labilna da bi mogla da pomognu pri bocnom sudaru. Vrata se sastoje od samo dva limena dela – spoljasnjeg i unutrasnjeg, koji ima vise velikih otvora za montazu unutrasnjih komponenti. U vratima se nalazi jedan uzduzni profil ciji je zadatak da spreci/ublazi uzduzne deformacije vrata pri ceonom sudaru, da bi posle sudara mogla da se otvore. 1. Slucaj iz NCAP testa kada auto nalece bocno na stub-banderu. Ono sto zadrzava stub od prodora u kabinu jesu podna konstrukcija i ram krova. 2. Pri bocnom udaru automobila… Pročitaj više »
Wikipedia na engleskom: ‘Saab je dizajnirao 9000 kao deo platforme ‘Type Four’ u saradnji sa italijanskim proizvođačem automobila Fiat Automobiles. Fiat je prodavao slične automobile kao Fiat Croma, Lancia Thema sa luksuznom tematikom i Alfa Romeo 164 orijentisana na sport. Za razliku od 164 koji deli samo šasiju, Croma i Thema su spolja slični modelu 9000, pa je izgledalo da je veliki deo karoserije zamenljiv između 9000, Croma i Theme kao na primer, vrata. Međutim, pošto je Saab ugradio masivniju zaštitu od bočnog udara, ona neće odgovarati…’ Ukoliko su vrata odista suvise tanka i labilna da bi mogla da pomognu… Pročitaj više »
Ti pokusaji da se vrata ojacaju su mnogo vise reklama nego stvarna zastita! Nadam se da znas kako su vrata konstruisana? Ona su toliko puna opreme da za neki masivan poprecni nosac nema mesta. Ako pragovi sa svojim volumenom i viseslojnom konstrukcijom od materijala raznih kvaliteta nisu u stanju da pruze zastitu, onda pisi propalo! Pred kraj karijere (2015?) licno sam se pozabavio izradom koncepta „sigurnosnih vrata“. Posle mesec-dva rada digao sam ruke jer za potrebna ojacanja nije bilo mesta a i sam proces motaze komponenti u vratima otezeva stvar do maksimuma. Ono sto je za bocnu bezbednost bitno jesu… Pročitaj više »