AR pijaca klasika: „Sleeper“

Ukoliko bismo sagledali situaciju Forda na američkom tlu tokom šezdesetih godina, došli bismo do jednog veoma zanimljivog zaključka. Kao ideja tadašnjeg programa „Total Performance“, Ford je dominirao u gotovo svakoj formi profesionalnog auto-moto sporta gde se takmičio, ali takvi rezultati nisu bili preneti i na ulicu.

Primera radi, tokom takozvane „muscle car“ revolucije, videli smo velikane kao što su Chevrolet Chevelle, Pontiac GTO, Plymouth GTX, Dodge Charger i mnoge druge.

A onda pogledamo u dvorište Forda, i pronaći ćemo možda po koje izdanje Shelby popularnog Mustanga koji opet nije mogao da parira spomenutim konkurentima. Tada je ovaj proizvođač odlučio da predstavi verziju R-Code popularnog Fairlanea i ulice nikada više nisu bile iste.

Fairland je inače bio prvi Fordov model kod kuće u takozvanoj „mid-size“ (srednjoj) klasi i nudio se u dosta različitih konfiguracija i motora. Prodavao se dosta uspešno, ali i dalje nije mogao da parira spomenutim rivalima, sve dok se Ford nije dosetio da u njega ugradi svoj najveći dostupan motor.

Nosio je značku R-Code i razvijao je 425 konjskih snaga i maksimalnih 650 Nm obrtnog momenta iz radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara). Kasniji testovi će pokazati da je bio za minimalno 100 „grla“ moćniji i da je lažna snaga reklamirana samo da se zavaraju osiguravajuće kompanije.

Ovo je takođe ulična verzija identičnog agregata koji je pokretao model GT40 na trkama izdžljivosti (uključujući i 24 sata Le Mana), a pružao je odlične performanse u relativno malom i laganom Fairlaneu. Prema fabričkim podacima ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo samo 4,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 247 km/h. Spomenućemo da je jedini menjač u izboru bio četvorostepeni manuelni.

Podatak koji se posebno dopao svima onima kojima „benzin teče kroz vene“ je onaj da je R-Code na prvi pogled izgledao kao svaki drugi Fairlane. Amerikanci zovu takvu konfiguraciju „sleeper“, a obično karakteriše vozila koja izgledaju pomalo dosadno na prvi pogled, uz veliko iznenađenje po pitanju mehanike.

Možda jedini način da ga prepoznate je po povećem otvoru na haubu, koji je tako postavljen da hladi pogolemi motor, ali i zato što jednostavno nije mogao biti drugačije uglavljen u maleni Fairlane. Ford će da napravi samo 57 jedinica jedine godine u proizvodnji (1966) po ceni od 4.502 dolara (oko 38.740 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Primerak iz današnjeg oglasa se nalazi u gradu Skotsdejl unutar američke savezne države Arizone. Većinu karijere je proveo u sunčanoj Kaliforniji pre nego što ga je kupio čuveni kolekcionar američke klase Pet Megroder i finansirao detaljnu restauraciju. Njegova kolekcija je kasnije rasprodata, a ovaj R-Code je prešao tek 800 kilometara od kada je restauracija kompletirana.

Automobil je dobio ocenu čuvene organizacije „Muscle Car and Corvette Nationals“ 997 od maksimalnih 1.000 poena. Kao što smo spomenuli, R-Code je zadržao stil „sleeper“ pa samim tim nije imao gotovo ništa od opreme.

Aukcija je donela 40 ponuda, a najviša je iznosila 267 hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(102)