Nedavno je kompanija Henrika Fiskera, blago rečeno, imala finansijskih poteškoća. Potraga za proizvodnim partnerom i investitorom još nije urodila plodom, ugovorna proizvodnja u austrijskoj fabrici Magna Stayr je zaustavljena, a u američkim poslovnim medijima su već počele da se pojavljuju informacije o Fiskerovom angažovanju advokata i savetnika specijalizovanih za stečaj. Situaciju je mogla spasiti dobra reputacija proizvoda kompanije, ali jedini serijski model marke, krosover Fisker Ocean, bukvalno se utopio u okeanu loših recenzija vlasnika vozila.
Sada je elektromobil dopao ruku stručnjaka iz čuvene agencije Consumer Reports, koji su inače poznati kao nepotkupljivi (za razliku od J.D. Powersa). Ništa dobro za Fisker se nije izrodilo iz truda zaposlenih u pomenutoj agenciji.
Consumer Reports se u recenzijama oslanja na testne primerke koje pazari, pa je tako kupljen i električni krosover Fisker Ocean. U početku je akcenat bio na radu navedenih sigurnosnih sistema, i ovi su u startu zaista radili, ali bukvalno drugog dana je otkazao sistem za pomoć u održavanju pravca unutar saobraćajne trake, a zatim i adaptivni tempomat sa funkcijama autopilota. Nakon toga, ekrani multimedijalnog sistema su „procvetali“ pretećim porukama o kvaru elektronskih bezbednosnih sistema.
Multimedijalni sistem se pokazao sporim i nelogičnim: testeri su ga uporedili sa najjeftinijim dečjim tabletom iz supermarketa. Uzimajući u obzir stalne probleme sa bežičnim vezom s mobilnim uređajami, nije iznenađujuće što su stručnjaci iskustvo interakcije sa sistemima na vozilu nazvali „bolesnim“. Istovremeno, u unutrašnjosti krosovera postoji minimum fizičkih kontrola.
Nažalost, problemi električnog automobila Fiskera nisu bili ograničeni na raznorazne gremlinčiće i elektronske kvarove. Testeri su se žalili na lošu ergonomiju, naglašavajući da je potrebno neprirodno savijati ruke, samo da bi se otvorila vrata, a spočitan je i loš kvalitet izrade. Naime, nov automobil već gosti „cvrčke“ pod centralnim grebenom.
Nezadovoljni su bili i mogućnostima sistema vešanja, koje dozvoljava udarce i lomove čak i pri bezazlenim brzinama i nepravilnostima putne infrastrukture. Konačno, ukupni kvalitet unutrašnje obrade upoređen je sa jeftinim polietilenom. Sve gore navedeno sugeriše da samo ažuriranje softvera neće popraviti utisak koji na kupca ostavlja Fisker Ocean.
Istovremeno, krosover nikako nije jeftin. Istraživače je Ocean koštao 63.981 američki dolar, uvećano za dodatnih 2.438 dolara na ime zavisnih troškova nabavke. Poređenja radi da kažemo da u Americi, Tesla Model Y košta od 48 hiljada dolara, uz pomenuti prateći trošak od 1.390 dolara.
Da sumiramo, američki stručnjaci uporedili su Ocean sa picom iz mondenskog restorana, koji ima sirovu, nepečenu osnovu i uopšte nema sosa, jer paradajz za nju još uvek sazreva u baštenskim lejama. Naposletku, očigledno takve recenzije ni na koji način neće doprineti poboljšanju reputacije kompanije Henrika Fiskera. Dakle, možda će mu zaista biti potreban specijalista za stečaj.
AutoRepublika
(269)
Fisker, kao ni bezbroj drugih startapovaca, nece da shvati da je za razvoj i proizvodnju jednog automobila potrebna fantasticna kolicina znanja i novca plus veoma dobro organizovan i sposoban tim! Fiskeru ovo nije prvi put, i ovu epizodu zavrsice sa bankrotom. Trebalo bi mu zakonom zabraniti svaki novi pokusaj osnivanja firme, ako ipak pokusa trebalo bi ga zatvoriti u ludnicu!
Eh sad preterujes. Pa eto jedan veliki Henry Ford je imao 2 kompanije koje su otisle u stecaj pre nego sto je napravio sadasnjeg Forda. Zamisli da mu je neko rekao „ej nemas pravo da otvoris novu firmu jer je prethodna bankrotirala“…
Pazi dobro, Yankee: da li je Henri Ford po gubitku te dve kompanije ostao bez igde icega, tj. izgubio sav imetak? Fisker sada ostaje takoreci na ulici, valjda ima neku skrivenu ustedjevinu za crne dane.
„Trebalo bi mu zakonom zabraniti svaki novi pokusaj“ – ovo je retoricka recenica koja sa zakonom nema veze, zelim samo da naglasim svoj stav prema njemu.
Nije ostao Henry bez igde icega, ali su ostali investitori u obe firme.
Ovo je toliko puno zezancija da u osnovi mislim da je realno da su veliki odlučili, za svaki slučaj, da to skrešu u korijenu – ko si ti da se petljaš u naše poslove. Nije prvi put viđeno u savremenom (proteklih 150 godina) svijetu…
Vjerujem da je i imao nekih mana, ali ovoliko mi je sumnjivo…
Koji, bre „veliki“? Opet siris zaverenicke price umesto da realno ocenis vozilo i njegovu poziciju na trzistu!
Blago kući koju maši.