Priča iz Škode o razvoju prednjih svetlosnih grupa

Prednje svetlosne grupe bi prvenstveno morale da garantuju visokokvalitetno osvetljenje puta kada se vozi tokom noći, ali se pored toga velika pažnja obraća i dizajn, izdržljivost, bezbednost kao i na još mnogo toga u vezi s farovima. Stoga nije iznenađujuće što razvoj ovih sklopova neretko traje oko tri do četiri godine.

I dok su farovi danas sastavni deo automobila, u prošlosti su oni bili opcioni komad tehnologije. Prvi automobili su koristili farove s tehnologijom sveće, iste one koja je implementirana kod kočija i zaprežnih kola, ali kako je vreme odmicalo pojavili su se acetilenski farovi, a tokom dvadesetih godina prošlog veka, počeli su da se pojavljuju električni farovi.

U istorijskim filmovima možemo primetiti da su žmigavci dugo vremena imali oblik strelice, koja je izletela iz kabine. Narandžasti pokazivači pravca počeli su da se pojavljuju tek tokom pedesetih godina. Forme svetala su se u narednim godinama postepeno menjale, pa su tako išle od okruglih do četvrtastih, dok su pokazivači pravca počeli da postaju integralni deo istih.

Izgled prednjih svetlosnih grupa je većinu vremena bio diktiran zahtevima vezanim za funkcionalnost i performanse, a koji su počeli da se menjaju sa napretkom tehnologije na prelazu milenijuma. Tako su se ideje dizajnera, kojima su nove tehnologije značajno oslobodile širinu misli, mogle sve više odraziti na njihove oblike. Ali nova era je donela i nove izazove i zahteve.

„Razvoj farova za jedan model traje tri do četiri godine. Mnogo faktora igra ulogu u tome, od dizajna preko homologacije i drugih tehničkih zahteva do funkcionalnosti, izdržljivosti, ali naravno, ima i do samih tehničkih mogućnosti i troškova razvoja“, objašnjava Petr Nevrela, šef tima dizajnera rasvete u firmi zvanoj Škoda Auto.

Stilisti pokušavaju da naprave što tanje farove (u smislu visine) i pokušavaju da ih koriste za vizuelno proširenje automobila. Ovo se odnosi i na prednja i na zadnja svetla. Pojava LED tehnologije je tada omogućila dizajnerima da razmotre i neke druge opcije. Tu se ističe kreiranje različitih svetlosnih potpisa koji pomažu da se svaki model lako prepozna u vožnji noću, ali i tokom obdanice.

Međutim, kada se razvijaju nova svetla, potrebno je poštovati brojna pravila, ona koja su vezana za: homologaciju, zaštitu pešaka ili testove sudara. Istovremeno, svaka automobilska kompanija pokušava da bude jedinstvena i na svoj način prepoznatljiva. Tako na primer, Škoda Auto ima karakterističan potpis u obliku slova C na zadnjem delu, a prednja svetla imaju kristalni dizajn.

Pored toga, saradnja između dizajnera i mašinskog dela tima inženjera je veoma važna pri razvoju prednjih svetlosnih grupacija. „Uvek dobijamo minimalnu količinu prostora od dizajnera u pogledu dizajna farova. Ovo je posebno teško sa prednjom optikoma gde postoji pokretni mehanizam za njihovu regulaciju visine. A ponekad jednostavno otkrijemo da nema dovoljno prostora za to kretanje“, objašnjava Jirži Stranski, koji je zadužen za koordinaciju razvoja prednjih farova u Škodi.

Ovaj mehanizam obezbeđuje da farovi uvek sijaju ispravno i da ne zaslepljuju vozila koja dolaze u susret. I to bez obzira na opterećenje automobila. Međutim, savremeni farovi nude znatno više funkcija. „Ukupno imamo šezdesetak funkcija. Pored glavnih, kao što su oborena i glavna svetla, bočna svetla i pokazivači pravca, postoje funkcije kao što su svetla upozorenja, panično kočenje, animacije za dolazak i izlazak iz kuće i još mnogo toga više“, objašnjava Stranski.

Zanimljiv je i turistički režim, ona koji donosi promenu stila osvetljenja pri prelasku u zemlje sa desno montiranim volanom umesto na levoj strani kako je kod nas. Omogućava da se osvetle uglovi ili menja intenzitet pojedinačnih dioda, kojih u modernim farovima ima na desetine, pa i na stotine. Farovi tako mogu da ponude širi i manje intenzivan snop u gradu, dok je van grada snop, naprotiv, koncentrisan i usmeren više u daljinu.

AutoRepublika

(945)