Zanimljivost dana: Zaboravljena najbrža američka limuzina

Period osamdesetih godina prošlog veka je onaj za koji će se ljubitelji Dodgea složiti da je tokom njega, omiljeni brend ukaljao nekada legendarne oznake. Pričamo pre svega o vozilima kao što su Charger i Daytona. Uglavnom ih pamtimo po ekstremnim izdanjima tokom šezdesetih godina, kada je takva značka bila rezervisana za neke od najomiljenijih američkih četvorotočkaša u istoriji, a onda se neko dosetio da bi slava mogla biti unovčena na ekonomičnim modelima sa četiri cilindra ispod haube, i to dvadesetak godina kasnije.

Slična situacija je važila i na model Spirit R/T. Ova dva poslednja slova su skraćenica za „Road & Track“ i ako se vratimo u istoriju videćemo da je takođe korišćena samo za najbolje i najbrže modele Dodgea.

Očekivali smo noćnu moru kada je američki proizvođač vozila odlučio staviti na zaboravljenu limuzinu Spirit, ali će javnost na kraju biti oduševljena.

Spirit je originalno debitovao 1989. godine kao zamena za Dodge 600. Delio je njegovu produženu platformu i pokušao da pogura kockaste linije u vreme kada je aerodinamika polako počela da preuzima kontrolu (to se pre svega odnosi na veoma uspešni Ford Taurus).

Spirit je uglavnom zadržao već viđenu mehaniku i ona se odnosila na bazni 2,5-litarski benzinac sa 101 konjskom snagom i opcioni 3,0-litarski V6 sa 141 „grlom“ isporučenim od strane Mitsubishija. Kasnije ćemo videti i spomenuti 2,5-litarski benzinac u kombinaciji s turbo punjačem sa ukupno 150 „konja“.

Međutim, prodaja je započela izuzetno sporo i prve godine je tek 68.661 primerak pronašao kupca, pa je kompanija očajnički tražila način kako da privuče veću pažnju publike. Tadašnji prvi čovek korporacije Chrysler (čiji je Dodge bio član) Li Ajakoka se dosetio svoje magije dok je bio zaposlen u Fordu, i shvatio da je moguće proslaviti određeni model ako postoji neka specijalna verzija.

To ne znači da je mušterija bila prinuđena da kupi baš tu specijalnu verziju, ali ako se dovoljno priča o njoj, i ostale konfiguracije će se naći u priči i samim tim postoje velike šanse da će pronaći kupce. Takva strategija je zapravo dala rezultate sa spomenutim modelima Charger i Daytona, posebno nakon što je Ajakoka uspeo da nagovori Kerola Šelbija da predstavi svoje verzije i reklamira ih. On je takođe uvideo spomenuti Taurus koji se našao u centru pažnje 1989. godine debijem sportske verzije SHO.

Ta specijalna konfiguracija Spirita je dobila ime R/T i kada je debitovao 1991. godine, postao je najbrža američka limuzina na putevima. Slično kao što je i Ford Taurus imao inostranog partnera (njegov 3,0-litarski V6 motor je razvila Yamaha), tako je i Dodge odlučio na pronađe inostranog ortaka.

U izboru su bili Lotus, Maserati i Hans Hermann, a predat im je zaboravljeni 2,2-litarski benzinac i od njih zatraženo da naprave limuzinu koja će biti brža od spomenutog Taurusa SHO (njegova maksimalna brzina je u to vreme iznosila 229 km/h).

Posao je na kraju dopao ruku Lotusa, a oni su razvili potpuno novu glavu motora i dodali turbo punjač marke Garrett. To je bilo dovoljno za 224 konjskih snaga i maksimalnih 294 Nm obrtnog momenta. Brojka nije bila slučajna pošto je spomenuti Yamahin 3,0-litarski benzinac u Taurusu SHO razvijao 220 „grla“, doduše bez turba.

Britanci su napravili još par mehaničkih izmena, kao što su petostepeni manuelni menjač i disk kočnice. Dodge je odlučio da ne preteruje sa stilom pa je dodao samo nove branike i 15-inčne felne.

Spirit R/T svakako nije imao vozne karakteristike kao nemačke premijum limuzine, ali je bio brži od njih na pravcu. Novinari uglednog sajta Car & Driver su uspeli da zabeleže vreme od 5,8 sekundi iz mirovanja do 100 km/h, što je bilo za pola sekunde brže nego mnogo hvaljeni i više nego dvostruko skuplji BMW M5.

R/T je takođe mogao da pređe četvrtinu milje (402 metra) za 14,5 sekundi ili za punu sekundu brže od onog što je mogao da uradi M5. Maksimalna brzina od 226 km/h nije mogla da nadmaši nemačku limuzinu, pa ni Taurus SHO, ali se Dodge hvalio da je njegov model „najbrža limuzina u Americi na četvrtini milje“.

Automobil je takođe dobio nagradu „najbolje domaće sportske limuzine“ tokom 1991. i 1992. godine od strane Motor Trenda. Spomenućemo da je R/T koštao 17.820 američkih dolara (oko 39.690 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a takva brojka je bila za 25% pristupačnija od SHO-a.

Nažalost za Dodge, ovaj automobil nikada nije opravdao očekivanja. Prodato je svega 1.208 jedinica tokom 1991. godine (774 u crvenoj boji i još 434 u beloj) i još 191 primerak naredne godine (92 u crvenoj boji, 68 u beloj i 31 u sivoj) pre nego što se kompanija predala.

Ni sam Spirit nije nešto bolje prošao pošto je povučen nakon 1995. godine i zamenio ga je model Stratus. Postoji nekoliko razloga zašto ovaj R/T nije ostvario komercijalni uspeh i pored svih pohvala. Izgledao je dosadno, pružao turbobenzinac u državi gde su se uvek više cenili veći atmosferci, a većinu njegove mehanike je javnost mogla da dobije i na drugim modela korporacije Chrysler po značajno pristupačnijim cenama.

Ni danas ne uživa u nekom kultnom statusu pošto ga je moguće kupiti već za pet do sedam hiljada dolara. Ali na jedan kratak period je „zapalio Ameriku“ i pokazao da značka R/T može da opstane i u modernom izdanju…

Zoran Tomasović

(1350)