„Automobili su nekada bili bolji, pouzdaniji i jeftiniji“…

Koliko puta smo čuli ono što smo napisali u naslovu? Veoma mnogo puta sigurno, posebno od onih nostalgičara koji vole da se hvale kako je njihov ovaj ili onaj automobil prešao toliko i onoliko kilometara, i to samo s redovnnim održavanjem, a često i bez toga. Možda je mehanika nekada i bila pouzdanija, što i nije iznenađenje kada su automobili pre par decenija imali volan i sedište od opreme, ali hajde da malo analiziramo ove ostale dve karakteristike, to jest da vidimo jesu li zaista bili pouzdaniji i jeftiniji.

Nedavno sam na internetu naleteo zanimljivu priču o modelu Buick Skyhawk. Ako nikada niste čuli za njega – bez sekirancije, to zapravo i nije bitno.

Druga generacija se proizvodila od 1982. do 1989. godine na takozvanoj platformi „J-Body“. Reč je o prvoj globalnoj arhitekturi General Motorsa na kojoj smo mogli da vidimo mnoštvo modela iz celog sveta, od čega je sigurno najpoznatiji Opel Ascona C. Skyhawk se pokazao solidnim komercijalnim uspehom, pošto je isporučeno 529.564 primerka tokom spomenutih sedam godina proizvodnje. Za jedan luksuzni brend kao što je Buick, brojka je svakako odlična.

Ono što mi je privuklo posebnu pažnju je to šta je sve ovaj „luksuzni Buick“ iz 1984. godine imao od opreme.
Krenimo redom od mehanike – 2,0-litarski benzinac sa 86 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog manuelnog ili trostepenog automatskog menjača.

Ako biste želeli manuelni menjač sa jednom brzinom više, bilo je potrebno doplatiti još 50 dolara (današnjih 149 najmanjih zelenih novčanica). Automatik vas je koštao 395 „zelembaća“ (današnjih 1.179 dolara). Za baznu cenu od 7.345 dolara (današnjih 21.922 najmanjih zelenih novčanica) ipak nije loše, zar ne?

Možda i ne bi bilo da je u pitanju jeftini Chevrolet, ali upamtite – ovde pričamo o nazovi „luksuznom“ Buicku. Pravi šok zapravo sledi kada vidimo za šta je sve potrebno doplatiti na Skyhawku.
Pogledajmo listu opcione opreme:

Klima 630 dolara (današnjih 1.880 dolara)
Servo volan 204 dolara (609)
Prozori na dugme 260 dolara (766)
Radio sa više od dva zvučnika i više od lokalnih AM stanica 302 dolara (901)
Grejače na zadnjem staklu 130 dolara (388).

To znači da ako bismo dodali samo ovih par sitnica (a mogli bismo da na listi opcione opreme vidimo još mnogo toga), cena lagano prilazi cifri od 30 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. I pritom, i dalje dobijate 86 „grla“ i nula (NULA) vazdušnih jastuka.

Za svu onu opremu koju danas uzimamo zdravo za gotovo, nekada je bilo potrebno doplatiti. Naravno, svi ćemo reći kako nam je danas takva oprema nebitna i da bismo voleli kada bi i dalje bili oni „spartanski“ modeli bez ijedne opcije, jer što je manje opreme – manje će se i kvariti, zar ne?

Ali na kraju dana, postoji razlog zašto je ova tehnika danas deo standardne opreme, a taj razlog svakako nije „jer je kupci ne žele“. Naravno, ovo je samo jedan primer iz samo jedne države, ali verujemo da bi priča bila manje-više istovetna, i to bez obzira koji automobil analizirali.

I, da li i dalje mislite da su automobili nekada bili „bolji“?

AutoRepublika

(2790)