AR pijaca klasika: Krosover pre nego što je ta kategorija postojala
Krosoveri su ovih dana najpopularnija kategorija novih vozila. Primera radi, oni čine oko polovinu prodatih novih četvorotočkaša na američkom tržištu i eksperti veruju da su razlog zašto su putnički automobili nestali sa tržišta. Kratka definicija krosovera bi mogla obuhvatiti reči da je to vozilo sa školjkom terenca i platformom drumskog automobila i teško je znati ko je bio začetnik kategorije pošto je takvo značenje relativno novo.
Ako bismo se vratili dovoljno daleko u istoriju, videli bismo da je još tokom šezdesetih godina prošlog veka postojao određeni broj karavana sa platformama terenaca, ali nijedan od njih nije privukao veliku pažnju sve do tridesetak godina kasnije.
Konkretno, to se desilo 1994. godine kada nam je Toyota podarila prvu generaciju svog modela RAV4. Japanski proizvođač vozila je uvideo da većina kupaca terenaca gotovo i ne silazi sa asfalta,već kupuju takva vozila isključivo zbog prostora. RAV4 je kombinovao takvu školjku sa platformom koja je pozajmila mnoge komponente sa kompaktnog modela Corolla. Nudio se u konfiguraciji sa dvoje i četvoro vrata i pogonom na prednje ili sva četiri točka.
RAV4 prve generacije će da stekne svetsku slavu i proizvodiće se od 1994. do 2000. godine. Upravo je njegov uspeh naterao konkurenciju da krene istim putem, i to je išlo do te mere da je preživeo jako mali broj pravih terenaca, a krosoveri su nastavili s dominacijom.
Većina prodatih primeraka su stizala sa 2,0-litarskim benzincem sa 119 konjskih snaga, a na tržištu Japana je postojala i konfiguracija sa 177 „grla“. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo oko deset sekundi uz maksimalnu brzinu kretanja od 170 km/h.
Primerak iz današnje priče je jedan od poželjnijih komada modela nazvanog RAV4 iz prve generacije. Reč je o konfiguraciji sa dvoje vrata, kabrioletskim stilom, petostepenim manuelnim menjačem i pogonom na sva četiri točka.
Nalazi se u gradu Santa Kruz unutar američke savezne države Kalifornije i do sada je prešao nešto manje od 300 hiljada kilometara. Ovo je takođe jedna od bolje opremljenih modifikacija, sa 16-inčnim felnama, klima uređajem, tempomatom, a jedina stvar koja nedostaje je poklopac za rezervnu gumu na vratima prtljažnika.
Navodi se da je RAV4 učestvovao u sudaru zadnjeg dela i da je to razlog. Spomenućemo da je vozilo ranije bilo registrovano i u Njujorku pre Kalifornije.
Aukcija je donela 45 ponuda, a najviša je iznosila 12.750 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(1184)
Ne moraju mi vraćati godine koje sam imao tih devedesetih, samo da me vrate u to vrijeme automobilizma, koje smo „prespavali“ zbog svega što nam se desilo…
Ovo današnje prepuštam Luku Skajvokeru i ekipi…
Prva generacija Rav 4 (1994 – 2000) je isto toliko krossover kao i Lada Niva, koja je lansirana 1977 – 17 godina ranije. Lada je prvi terenski auto sa samonosecom karoserijom, u to vreme jedan od vrlo retkih sa nezavisnom osovinom napred, sa karoserijom koja po izgledu i konceptu odgovara jednoj kombi limuzini. Lada je prva!
Niva je prvi Crossover.
Moram da dopunim svoje izlaganje – nije toliko bitno ko je bio prvi vec sta je mogao da pruzi svojim vlasnicima! U klasi malih terenaca konstruktivno-koncepcijski Lada je bila daleko ispred svog vremena! Njena prednja osovina je bila moja inspiracija za osovine A075, tj. Tare. Ali Lada je dugo ostala neprimecena, nedostajao joj je sarm koji su doneli Rav 4 i Suzuki Vitara (1988-1998)! Rav i Vitara bili su po dimenzijama i karakteru vrlo slicni: kratak-sirok-veliki tockovi-kabrio! Devedesetih godina u Nemackoj ulice su bile pune ovih automobilcica, kabrio sa sirokim tockovima bio je najmasovnija kombinacija! Izgledalo je da se Nemacka… Pročitaj više »
Vitara sa drečavim bojama je bila hit zaista.
Oduvijek mi se sviđao kratki terenac, kabrio, sa gumom na gepeku…
Pogotovo dok klima nije postala standardna oprema u automobilu…
Kada sam kupio Vitaru imao sam tu sreću da su me u servisu (na prodaji delova) promešali sa nekim drugum i greškom mi bez reči u ruke predali stručni priručnik za servisere od skoro 1.000 strana, sa upustvima i tehničkom detaljima sa crtežima o svim mogućim servisnim intervencijama na Vitari. Za apsolutno svaku poziciju. Bez reči sam uzeo, kopirao i sledeći dan vratio uz izvinjenje što nisam odmah. Bili su mi zahvalni. A Boga mi, i ja njima, jer mi je ta knjiga mnogo značila naredne decenije posedovanja tog vozila. Bila mi je to verovatno najdraža knjiga doba tog. 🙂… Pročitaj više »
Koliko ja znam, Daihatsu Feroza (F300) i Suzuki Vitara ( u USA prodavan kao Chverolet Tracker ) su tržišno znatno stariji od RAV-a prve generacije.
Vitara mk1 je starija mislim 6 godina, a Feroza 4 godine.
Toliko o tome koliko je RAV-4 bio „začetnik kategorije“. Naravno, uvek je moguće naći argumente zašto je to tako 😂
Meni se Feroza izuzetno dopadala zbog veoma funkcionalnih branika – od gvožđa 😂
I jedan i drugi model se danas mogu naći na oglasima, pa i u dosta dobrom stanju.
Sjećaš li se onog suludog dječijeg programa kada onaj nesrećno maskirani učitelj kaže „Maksiću“ 🙂 Feroza i Vitara Mk1 imaju klasičnu šasiju i po tome su čistokrvni terenci… Lada Niva kako napisa Matija i Toyota su modeli s karoserijom za koju je nakačeno vješanje ili modeli sa samonosivom karoserijom… Ono gdje je Niva „izgubila“ mogućnost da bude „definisana“ kao prvi crossover je stalni 4×4 pogon, koji ju je približio nekadašnjim terencima ili ovim s novosklepanim nazivom SUV… Prvi Rav 4 imao je obe opcije i 4×4 i prednji pogon. E zbog te sa prednjim pogonom on je dobio pravo da… Pročitaj više »
Kao što i rekoh, uvek je moguće naći neke argumente u prilog nekom stavu koji se plasira. Pa i tome da je RAV-4 navodno „bio prvi“. Što da ne?
Tok istorije je sledeci – prvo su stvoreni automobili koji po danasnjim definicijama odgovaraju pojmu SUV a tek mnogo kasnije su marketing-analiticari izmislili pojmove SUV i crossover da bi nekako klasifikovali ove automobile.
Ako cemo da trazimo pravi koren crossovera i SUVa doci cemo do prvih posleratnih vozila na bazi cuvenog Dzipa iz drugog svetskog rata. Proizvodjac je Willys-Overland, koji je na terensku sasiju stavio kultivisanu karoseriju, negde na pola puta izmedju terenca i limuzine. Tu je poceo nezadrziv razvoj.
Model se zove Jeepster, proizvodnja 1948-1951.
Postojali su takvi modeli i jos ranije. Chevrolet Suburban iz ranih 1930-ih godina je imao sasiju komercijalnih vozila sa skoljkom karavana.
OK, jeste jedna vrsta krosovera jer su se ukrstile dve sorte u njemu. Ipak malo izlazi iz konteksta nase teme jer komercijalno vozilo nije terenac.
Covece! Sad mi je sinulo – pa ovo je prvi miniven! Bas sam se pitao sta ovaj hoce sa ovako visokom karoserijom – kad ono zasijala mi „sijalica“! 🙂
Ne sporim samo to je bilo „prerano“ da bi se ta ideja afirmisala masovno kao sa RAV4.
Tada kupci još nisu bili zasićeni klasičnim kategorijama i klasama, što se desilo krajem 20. vijeka kada su počeli masovno da se komercijalizuju karoserijski i koncepcijski mutanti ala SUV, MPV, Kupe SUV, off-road karavan, SUV kabriolet…
Kad bolje razmislim, pojam SUV definisala je evropska sluzba za standardizaciju, ECE. Jednostavno, pojavila se sorta automobila koja je iskocila iz standarda pa su morali da izmisle definiciju za tu novu klasu. 🙂 Uslov da se auto zove SUV jeste klirens od najmanje 21cm. Pogon na sva cetiri tocka nije obavezan. neka cvrsta definicijazapravo ne postoji.
Sport Utility Vehicle… Nit je Sport, sve manje i Utility, Vehicle ipk jeste 😜
Ne vezano za temu
Šta kažeš na dizajn
„Caterham Project V Concept“
lepo odrađen,
Uz traženi klirens od 21 cm ta SUV grupa im je veoma malobrojna.
🙂🙂🙂
Tacno! U masovnim medijima novinari nazivaju mnoge automobile SUV koji to zapravo nisu, samo malo lice. Bitno je sta pise u njihovom dokumentu o homologaciji. Na primer, moj T-Roc svi zovu SUV ali nije, homologiran je kao limuzina. Lici na SUV ali to je samo crossover dizajn koji je primenjen zbog njegove visine. Njegov klirens je tacno 161mm.
Klirens preko 21 imaju samo malobrojni modeli… Pogledajte listu ispod i biće Vam jasnije da taj podatak, ako je mjerilo, isključuje mnoge od danas poznatih SUV-ova iz te grupe… https://www.carexpert.com.au/car-news/suvs-with-the-lowest-and-highest-ground-clearance Prvobitna definicija SUV-a podrazumijeva obavezni 4×4 pogon, a to što su je pojedini proizvođači „prekrojili i razvodnili“ kako njima odgovara da bi recimo uz Opel Crossland ili Peugeot 2008 napisali SUV, je čista marketinška špekulacija… Najbolji dokaz za to je da ćete na spisku klirensa Carexperta naći mnoge modele čiji klirens je daleko ispod tih 21 cm koje navodite, a da ih njihove proizvođači „krste“ kao SUV modele… Na kraju… Pročitaj više »
Na onom spisku Carexperta ima koliko hoćeš netačnih i nepotpunih podataka o klirensu.
Istina, neki su tačno preuzeti.
Npr, smehotres je za pežo 5008 napisati da ima klirens od 236 mm 😂😂😂
U pravu si neko se baš obrukao (vjerovatno su loše permutovali inče u cm), ali većina podataka je ok, mada ove preko 21 cm treba uzeti s rezervom…
Za svaki pojedinačni model precizan podatak na Google može se dobiti jednostavnim kucanjem ground clearance pa naziv modela…
SUVovi su fantastičan primer trendova, da svakako imaju puno prednosti, ALI masa vozača ih kupuje samo zbog trenda, kad ima komšija, imaću i ja.
Žene, tek one vape za SUVom…
Opel Astra H, je imala oko 160mm klirens, kao i masa hečbekova iz tog perioda, a danas je SUV sa 160mm klirensa.
Pa, Toyota CHR ti je dobar primer „đipa“ sa „dobrim klirnsom“, jer kako na kom zvaničnom sajtu Toyote, možeš da nadješ podatak da ima klirens od samo 136 ili 142 mm. Meni se, recimo, jako dopada nova Honda Civic, po mnogo čemu mu je odlična, ali, kada vidim da ima klirens od samo 128 mm, dodje mi baš muka, pošto za ono kuda ja znam povremeno znam prolaziti kada sidjem sa puta ( a dešava mi se to 😂 ), često me je strah da je premalo i onih 152 mm koliko ima Jazz, jer sam i sa CRV-om znao… Pročitaj više »
130mm ti je danas standard za obična vozila, a preko 130mm izgleda da počinje SUVizacija 😉
Dovoljno je tih 130, za puteve, pa makar i šumske, naravno ko zna da „jaše“ preko prepreka i rupa. Ko nezna, ima i SUV da zaglavi..
Ti si sa debelim iskustvom, tako da samo polako….
150 mm je „standard“ – ne postoji propis koji to definise. Nemacka sluzba za tehnicki pregled dozvoljava minimalan klirens od 120 mm. Ispitivanje se vrsi tako da vozilo prelazi preko ploce te visine i ne sme da je zakaci, moze da je dodirne. Provere se vrse i na sred puta, vozila spustena nize iskljucuju se momentalno iz saobracaja!
Škoda Yeti koju sam vozio dugo godina imala je klirens 180 mm. To je solidan klirens, ali nije ni blizu dovoljan za ozbiljnije off-road avanture…
Uvijek mi je nedostajalo tih par centimetara klirensa da budem sigurniji u off-roadu, ali je zato na cesti bio odličan automobil i vozio se sigurno kao karting…
Problemi nastaju tako sto se u masovnim medijima mnogi automobili nazivaju SUV a to zapravo nisu! Problem prave novinari koji su, po pravilu, amateri – nesto znaju ali ne dovoljno.
Pojam „crossover“ izmislili su dizajneri, sa standardima nema nikakve veze. Jedostavno, radi se o optickom ukrstanju dve vrste vozila – na primer sportski i terenski auto, itd. Danas se crossover-dizajn masovno koristi kod e-vozila, koja su zbog baterije u podu upadljivo visa od onih sa gorivnim motorom. Posto je prilicno tesko napraviti dizajn za visoku limuzinu, dizajneri koriste crossover-trikove.
Ubjedljivo najjača stvar je da se automobil zove Opel Crossland, a da ga Opel predstavlja kao SUV 🙂 a ne kao Crossover…
https://www.opel-nau.de/neuwagen/modelluebersicht/crossland-x.html
Tacno! Njegov klirens je samo 170 mm. SUV se dobro prodaje pa Opel svesno laze da je to SUV! 🙂 Za mene je to miniven.