Superautomobil Mercedes-Benz Vision One-Eleven

Veoma svetao deo istorije Mercedes-Benza, doduše bez implikacija u konteksut masovne proizvodnje, vezuje se za indeks C111. Ta oznaka je izabrana za seriju eksperimentalnih modela superautomobila s motorom postavljenim po sredini. Oni služe Švabama kako bi testirali nova rešenja i tehnologije. U periodu od 1969. do 1979. godine je sklopljeno ukupno 16 primeraka iz četiri serije. Posedovali su aerodinamične školjke i različite tipove pogonskih sklopova (rotacioni klipni motor, turbodizel i benzinac V8). Avaj, serijska verzija automobila iz ove klase nikada nije upriličena od strane Mercedesa.

Ali, sada je kompanija rešila da nastavi s eksploatacijom ovog imena i da predstavi konceptni automobil je nazavan Mercedes-Benz Vision One-Eleven (što bukvalno prevedeno znači “stojedanaestica”).

Početna tačka razvojnom timu je svakako bio model druge generacije iz serije Mercedes-Benz C111. Prototipovi istog su nastali u tiražu od šest primeraka i to u toku 1970. i 1971. godine. Pokretao ih je Vankelov rotacioni klipni motor. Stilske sličnosti novog superautomobila i ovih kuepa se mogu primetiti i po sličnim koloritnim šemamam i u obliku vazdušnih usisnika, a da i ne pominjemo vrata u obliku „galebovih krila“.

Ipak, isto takon nema dileme da su proporcie ovog eksponata u potpunosti različite. Dužina ove mašine je svega 4.060 milimetara, dok je visina na nivou od 1.170 mm.

Crni panel na nosu vozila s dva ovalna fara se takođe može posmatrati kao referenca ka originalu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ali, ako znamo da je C111 posedovao potpuno funkcionalne usisnike vazduha, onda moramo da kažemo da kod modela Vision One-Eleven tamo stoji svetlosni panel u tehnologiji matriksa, dok su ovalni farovi jednostavno nacrtani na panelu, pa im je oblik lako promeniti.

Slična je isutacija i na stražnjici vozila. Božni prozori su prekriveni šablonom matriksa i spajaju se u jedinstvenu celinu školjke.

Kabina ne donosi nikakve sličnosti s „koleginicom“ iz sedamdesetih godina. Osmišljena je savremena konstrukcija enterijera i on promoviše duh minimalizma s monitorima opet u tehnologiji matriksa i somobitnom grafikom koja je razasuta po celom čeonom panelu. Na sredini imamo ekran osetljiv na dodir, dok su skoro svi tasteri smešteni na obruču upravljača.

Jastuci na sedištima su presvučeni odgovarajućim materijalom dok se naslon može podešavati. Iza sedišta se nalazi prostor predviđen za odlaganje prtljaga.

Najzanimljivija novotarija u vezi ovog koncepta je u segmentu mehanika. Automobili iz serije C111 koja je promovisana sedamdesetih su imali atipična, napredna rešenja za pogon iz tog vremena. A ista je ideja rukovodila i konstruktore ovog vozila nazvanog Mercedes-Benz Vision One-Eleven.

Ovo je električno vozilo opremljenom duetom elektromotora nove generacije, što znači da dolaze s aksijalim magnetnim fluksom. To su takozvani aksijalni motori. Razvoj i proizvodnja tih mašina je izvedena od strane britanske firme po imenu Yasa, a koju je Mercedes-Benz otkupio u julu 2021. Yasa je u to doba već posedovala aktivan ugovor o snabdevanju motora za hibridne Ferrarijeve superautomobile.

U aksijalnom elektromotoru, magnetni fluks nije usmeren uspravno na osu rotacije rotora, kao što je slučaj kod konvencionalnih motora, već je usmeren paralelno sa njom. U ovom slučaju, stator nije potrebno montirati na spoljni okvir, a sam agregat je za čak dve trećine kompaktniji i, shodno tome, u istoj srazmeri je i laganiji od tradicionalnog elektromotora slične snage.

Istovremeno se postiže i povećanje obrtnog momenta. Međutim, tehničke specifikacije ovog motora za konceptni Mercedes-Benz Vision One-Eleven bi tek trebalo da budu objavljene. Pored toga, superautomobil ima trakcionu bateriju nove generacije sa cilindričnim ćelijama i naprednim tečnim sistemom hlađenja.

Nije jasna dalja sudbina modela Mercedes-Benz Vision One-Eleven. Ali zato znamo da bi aksijalni motori marke Yasa trebalo da nastupe u električnim superautomobilima odeljenja AMG, i to već sledeće godine. Mercedes-Benz već priprema fabriku u Berlinu kako bi bila osposobljena da ugosti proizvodnju ovakvih električnih agregata.

AutoRepublika

(247)