Proizvođač luksuznih automobila Rolls-Royce Motor Cars mogao bi izvodljivo da „izbaci baterije“ u budućnosti i da se okrene proizvodnji automobila sa pogonom na vodonične gorivne ćelije, rekao je izvršni direktor kompanije, uprkos tome što je brend prošle godine lansirao svoje prvo potpuno električno vozilo (BEV) .
Taj potez bi se desio samo ako i kada tehnologija električnih vozila sa gorivnim ćelijama (FCEV) bude dovoljno napredna, rekao je Torsten Miler-Otvos novinarima na italijanskom sajmu automobila prošle nedelje.
Ali kompanija Rolls-Royce Motor Cars u vlasništvu BMW-a (ne treba ovu firmu mešati sa britanskom kompanijom za inženjering i odbrambene tehnologije Rolls-Royce Holdings, koja razvija vodonične mlazne motore za avijaciju) nikada ne bi razmišljala o ulaganju u tehnologiju vodoničnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dodao je Miler-Otvos.
U onome što bi se moglo okarakterisati kao niz neobičnih napomena, izvršni direktor Rolls-Roycea opisao je vodonične gorivne ćelije kao samo još jednu vrstu baterije.
„Ako će se u budućnosti koristiti vodonik, onda su to gorivne ćelije“, rekao je on u intervjuu za magazin Autocar. „I gorivne ćelije nisu ništa drugačije od baterije. To je samo način na koji dobijate energiju“.
Rolls-Royceova jedinstvena baza kupaca i pozicija na tržištu mogli bi ga učiniti idealnom pozicijom za razvoj modela H2 FCEV u budućnosti, rekao je on, ne razrađujući dalje o tome koji specifični atributi čine klijente brenda prijemčivijim za FCEV.
On je nastavio: „A zašto ne? Rekao bih da je to pravo vreme za nas i kada tehnologija bude toliko napredna, da je to definitivno nešto čemu bismo težili kao Rolls-Royce. Mogli bismo napustiti baterije, a mogli bismo ući u tehnologiju gorivnih ćelija.“
Nemačka matična kompanija ove marke BMW počela je da proizvodi mali broj verzija FCEV svog automobila iX5 u februaru ove godine, nakon što je izvršni direktor Oliver Cipse u oktobru dao zapanjujuću izjavu da će vozilo H2 biti „najmodernija stvar za vožnju“.
Britanski Rolls-Royce lansirao je svoj prvi potpuno električni automobil Spectre u oktobru prošle godine i planira da prestane da proizvodi svoj zaštitni znak – V12 motor, 2030. godine kako bi proizvodio samo vozila sa „nultom“ emisijom štetnih gasova.
Spectre ima reklamirani domet od 520 km pri punom kapacitetu baterije, u poređenju sa dometom od 710 km ekvivalentnog modela na benzin, Phantoma.
Ali Miler-Otvos je isključio pokušaj sagorevanja vodonika za Rolls-Royce, napominjući da je BMW već isprobao tehnologiju.
„Mislim da motor sa sagorevanjem vodonika nije ništa što bih na bilo koji način istražio, jer je to već testirano pre mnogo godina“, rekao je on. „Ovo nije najefikasniji način korišćenja vodonika“.
Neki proizvođači automobila razmatraju sagorevanje vodonika u motorima SUS za teške kamione, zbog težine vozila i dodatne težine velikih baterija potrebnih za pogon vozila ove veličine, kao i zbog zabrinutosti kupaca u vezi sa troškovima nadogradnje na električne pogone.
Rolls-Royce Spectre BEV je težak oko 2.900 kg, skoro 50% teži od prosečnog električnog vozila, ali nije značajno teži od Phantoma, koji je težak 2.745 kg.
Ali Miler-Otvos je priznao da infrastruktura vodonika značajno zaostaje za „svojim električnim kolegom“, napominjući da mnogi kupci Spectrea već imaju električna vozila i imaju postavljene tačke za punjenje, što nije slučaj za vodonik.
AutoRepublika
(186)
Prelazak sa cIsto baterijskog pogona na pogon pomocu gorivne celije ne znaci odbacivanje baterije vec njeno smanjenje – ilustrativno receno, umesto baterije teske jednu tonu koristila bi se baterija od 100 kg. Prednosti gorivne celije Jesu: manja tezina, veca Autonomija i brzo punjenje. Nedostatak gorivne celije jeste zapremina i forma tanka za vodonik a prateci Problem je nerazvijena distribucija vodonika. Licno mislim da ce u gradskom saobracaju, narocito kod malih vozila, baterija ostati dominantna – zbog tehnicke jednostavnosti, manjeg prostora i manje Autonomije. Naravno, i zbog manje cene.
Kaže Bjorn Nylan da su u Oslu (Norveška) probali sa gradskim autobusima na vodik, no više ih ne koriste i prebacili se na buseve na baterije (bila je i čak i neka eksplozija kod punjenja vodika). Također je objasnio da je trošak stanice za punjenje vodikom cca 20 milijuna NOK, dok za te iste novce mogu sagraditi oko 20 ultrabrzih punionica za struju. Wiesbaden u Njemačkoj također nakon godinu dana izbacili buseve na vodik. Sama stanica za punjenje kod njih koštala 2.3 milijuna eura, no nakon godinu dana se pokvarila. Inače interesantno da su svi zabrinuti za dostupnost litija kojeg… Pročitaj više »