Ime Đoto Bicarini sigurno nije poznato većini nas, ali kada biste znali za kakva sva dela je bio zaslužan, verovatno bi mogao u isti koš kao i Enco Ferari, Feručio Lamborgini, braća Mazerati i ostali velikani italijanske automobilske industrije. Nažalost, gospodin Bicarini više nije sa nama pošto je preminuo pre par dana u 96. godini života, a iza sebe je ostavio toliko vrednih dela na koje javnost gleda sa divljenjem, bez da zna njihovog tvorca.
Rođen je 1926. godine i industrijsku karijeru je započeo u brendu zvanom Alfa Romeo, gde se pokazao kao veoma sposoban inženjer koji je u stanju da otkloni sve probleme i nedostatke tokom test vožnji.
To mu je donelo i posao u Ferrariju, a predvodio je tim koji je razvio čuveni model 250 GTO i mnogobrojne trkačke modele. Saradnja je funkcionisala veoma uspešno sve do 1962. godine kada je Đoto dobio otkaz zajedno sa još tri veoma bitne osobe u timu. Odluka je bila veoma ironična, pošto je Ferrari u upravo završenoj sezoni šampionata Formule 1 pobedio na pet od osam trka, ali je Đotu jako smetalo što Encova supruga predstavlja tim izvan Italije i dao je svom šefu ultimatum. Ovaj je izabrao svoju porodicu, pa je mladi Bicarini ostao bez posla.
Ipak, zajedno sa nekoliko inžinjera osniva Automobili Turismo e Sport (ATS) sa ciljem da nadmaši Ferrari na trkačkim stazama. ATS nikada neće uspeti u tom poduhvatu, ali je ipak predstavio nekoliko zanimljivih modela. Takođe je osnovao i sopstvenu inženjersku firmu Societa Autocar koja je za Lamborghini razvila čuveni motor s dvanaest cilindara.
Đoto je radio i za firmu Iso gde je bio najzaslužniji što je ovaj proizvođač, koji je najpoznatiji po modelu Isetta, takođe proširio ponudu i na luksuzne četvorotočkaše. Međutim, dosadilo mu je da uvek radi za druge i 1964. godine u Livornu osniva Bizzarrini S.p.A. Tehnički gledano, ova firma na papiru postoji do današnjeg dana, ali je najveće momente slave stekla upravo tokom šezdesetih godina prošlog veka.
Debitovali su neki zaista unikatni modeli, od čega je sigurno najpoznatiji 5300 GT, a pokretao ga je Chevroletov V8 motor. Bio je to jedan od prvih slučajeva da neko spoji italijansku egzotiku sa američkom snagom. Pravo na firmu je izgubio 1969. godine, posle čega je radio samo nezavisni inženjer i bio spreman ponuditi svoje usluge svakome je bio voljan platiti.
Na njegovu sreću, mušterija je bilo dosta iz celog svega, a jedno vreme će raditi i kao dizajner za čuvenu kuću Pininfarina. Takođe je bio zaposlen i na rimskom univerzitetu gde je mlađariju učio tehničkim detaljima u razvoju četvorotočkaša. Uvek je pričao da dizajn nije njegov specijalitet već mehanika, a kada znamo da su njegove usluge plaćali velikani kao što su Ferrari i Lamborghini, sasvim je jasno o kakvom geniju je reč.
Spomenućemo da je novonastala firma Bizzarrini ranije ove godine izjavila da planira superautomobil s dvanaest cilindara i da će se taj model zvati – Giotto.
Gospodine Bicarini, počivaj u miru i definitivno ćes faliti automobilskom svetu.
AutoRepublika
(3068)
Uh Jes me presjeklo…puj,puj,puj