Koji glavonja iz Detroita ima najveću platu?

Približava se tačno deset godina od kada je General Motors imenovao Meri Baru kao predsednicu najvećeg američkog proizvođača vozila. Mnogi su se smejali takvoj odluci, sa komentarima tipa „ženama je mesto u kuhinji“ i iščuđavanja ta temu kako pripadnica lepšeg pola može da vodi korporacija u kojoj dominiraju muškarci.

Gospođa Bara je zaista imala kvalifikacije da dobije taj posao, pošto je diplomirala na zvaničnom fakultetu General Motorsa (danas je poznat pod imenom Kettering University) i provela je celu karijeru u istoj firmi.

Na mesto predsednice je došla u vreme kada je General Motors prolazio kroz tešku krizu i nalazio se u sramnoj situaciji zbog neispravnih brava na modelima marka Chevrolet, GMC, Buick i Cadillac. Moraće da odobri čak 84 opoziva tokom svoje prve godine na čelu firme, i da sa ulica povuče preko 30 miliona vozila.

General Motors je imao jednu od najboljih godina u istoriji i završio je tu 2022. s čak 14,5 milijardi američkih dolara profita. Red je bio da gospođa Bara bude dobro nagrađena za tako nešto, pošto je njen bankovni račun biti bogatiji za 28.979.570 dolara. Brojka je zapravo nešto manja u poređenju sa 2021. godinom, ali je Bara i pored toga najplaćeniji „glavonja“ među američkim automobilskim proizvođačima.

Jedan od razloga za manju platu leži u podatku što je General Motors imao u ugovoru da se iz godine u godinu isplaćuju manji bonusi. Sumnjamo da neće moći da spava zbog toga pošto je u 2021. godini zaradila „samo“ 157 hiljada najmanjih zelenih novčanica više. Ako se vratimo još više u prošlost, videćemo da je njena plata u 2020. godini iznosila 23,7 miliona dolara, a godinu dana ranije 21,6 miliona „zelembaća“.

Ako bismo još bolje proučili strukturu njene zarade, uvideli bismo da su njeni osnovni prihodi (redovna plata), zapravo bili „tek“ oko 2,1 milion dolara, a ostatak primanja je isplaćen u akcijama kompanije (14,6 miliona dolara), opcijama koje otvaraju mogućnost da kasnije kupi deonice po nižim cenama (4,9 miliona dolara), bonusima na račun smanjivanja troškova proizvodnje (6,3 miliona dolara) i još 1,1 milion dolara u drugim neimenovanim bonusima.

Baru je pratio prvi čovek Forda Džim Farli sa platom od 21 milion najmanjih zelenih novčanica. Prvi čovek Stellantisa Karlos Tavarez, koji u svom vlasništvu ima američke brendove Chrysler, Dodge, Jeep i Ram je zaradio 24,8 miliona „zelembaća“ u istom periodu. Najbolje je zapravo prošao Majk Menli, nekadašnji prvi čovek korporacije Fiat-Chrysler, koji se penzionisao kada je nastao Stellantis. Novonastala firma mu je platila čak 54,1 milion dolara da se penzioniše.

Gospođo Bara, ko se zadnji smeje – najslađe se smeje, a ne sumnjamo da ste ućutkali sve one kritičare od pre desetak godina.

AutoRepublika

(592)