AR pijaca klasika: „Pumpa, pumpa, a kod nas ne ume“
Šalu na stranu šta je Žika Pavlović izjavio za svog unuka Mišu u legendarnoj sceni sa modelom Citroen Dyane, ali njegova istorija je zaista zanimljiva. Ovo je jedna od onih priča gde je novitet predstavljen da zameni neki drugi model za koji se smatralo da je vreme prošlo, a onda taj original zapravo opstane duže u proizvodnji.
U ovom slučaju, francuski proizvođač vozila je lansirao Dyane sada već davne 1967. godine kao zamenu za model 2CV, ili kako je u našem narodu poznatiji pod namikom „Spaček“.
2CV je razvijen još pre Drugog svetskog rata i do kraja šezdesetih godina je definitivno pokazivao godine, a Citroen je najviše zabrinjavao novi Renault 4. On je imao tada revolucionarni heč stil sa veoma dugačkim vratima prtljažnika za lakši pristup, što će se pokazati kao veliki hendikep za Spaček.
Dyane je iz mnogih uglova ličio na 2CV, ali je imao sasvim drugačiju školjku uz identičnu mehaniku. Daleko od toga da ovaj automobil nije imao momente slave i tokom šesnaest godina proizvodnje, fabriku će napustiti 1,7 miliona jedinica, od čega su neki sklapani i u bivšoj Jugoslaviji (u fabrici Tomosa). S druge strane, Spaček je nastavio da živi do 1990. godine i pokazao se posebno popularnim tokom naftnih kriza iz sedamdesetih godina kada je javnost tražila jeftine i ekonomične četvorotočkaše.
Dok je bazna konfiguracija Dyanea pružala motor radne zapremine 425 kubika i 21 konjskom snagom, u vrhuncu ponude se našao onaj radne zapremine 602 kubika i dva cilindra. To je bilo dovoljno za 32 konjske snage i maksimalnu brzinu od 120 km/h. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 25,8 sekundi dok je menjač bio četvorostepeni manuelni.
Dyane se nikada nije prodavao u Sjedinjenim Američkim Državama (zanimljivo, „Spaček“ jeste), ali baš tu možemo da pronađemo ovaj primerak iz 1978. godine. Nalazi se u gradu Džeksonvil unutar američke savezne države Floride i do sada je prešao 69 hiljada kilometara.
Pokreće ga spomenuti benzinac radne zapremine 602 kubika, a ceo život je proveo u Italiji pre nego što je uvezen na tržište „preko bare“, što se zbilo protekle godine. Ne spominje se da je ikada prošao kroz proces restauracije ili osvežavanja, ali s obzirom na veoma malu kilometražu, neće nas iznenaditi ako je još uvek original sa izuzetkom potrošnih materijala.
Iako se nikada nije prodavao u Americi, Dyane se sada vodi kao klasik i samim tim je legalan za vožnju u svakodnevnom saobraćaju.
Desetodnevna aukcija je donela 22 ponude od čega je najviša od njih iznosila 13.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(4788)
„On je imao tada revolucionarni heč stil sa veoma dugačkim vratima prtljažnika za lakši pristup, što će se pokazati kao veliki hendikep za Spaček.“ A za C4X nije hendikep? 🤔
1. Zasto poredis model od pre 63 godine sa najnovijim?
2. Mali poklopac C4X je veliki hendikep, ne razumem fastback-koncept sa malim poklopcem?!
Pa dakle i u to vrijeme mu je smetalo što nema peta vrata. A danas i pogotovo bi trebalo da smeta a oni ih ne stave…
To je bio smisao pitanja…
U to vreme…..
Sitroen Dijana je tipican primer „modernizacije“ dizajna: umesto onih klasicnih zaobljenih povrsina Spaceka dobili smo neke „kocke“ i ostre ivice – dok je tehnika ostala ista. Spacek je istorijski spomenik a Dijana samo nuzprodukt koji smo vec zaboravili! Sitroen bi napravio BUM! sa modernom verzijom Spaceka, sa e-pogonom! Ovde je Dejanov predlog:
Eh, kada se setim kako je na kraju dobro izgledao čuveni (2 CV 6) „Charleston“ 😊
Sjećaš li se kviza kada je voditelj izgovarao čuvenu rečenicu: Odgovor je u Čarlstonu…
Ne, ne sećam se toga, ali, sada, dok razmišlja, kao kroz maglu, kviz „Kviskoteka“ i Oliver Mlakar …
Da li je „Čarlston“ bio nagrada u nekom od krugova takmičenja ?
Nije Kviskoteka, već neki, čini mi se Novosadski. Na samom kraju osamdesetih, Čarlston crni sa bordo vratima u „krug“ (kao Bugatti Veyron 😀) je bio glavna nagrada (sad me mogu da se sjetim da li za takmičare ili za publiku koja je slala pisma)…
Ili bi Sarajevski „Put u središte znanja“, voditelj Rinko Golubović