AR pijaca klasika: Fiat Uno Turbo

Italijanska automobilska industrija je poznara po dve stvari. Jedna od njih su skupoceni egzotični modeli kao što su Ferrari ili Lamborghini, a druga „stvar“ se tiče malih gradskih četvorotočkaša za šire narodne mase. Štaviše, mnogi će reći da je najbolji gradski automobil onaj o kom danas pišemo.

Prepoznatljiv je na prvi pogled, pošto je bio veoma čest i na putevima Balkana, to je naravno Fiat Uno. Drugi će reći da „titula“ zapravo pripada Peugeotu 205. Zanimljivo je da su Uno i 205 konkurisali u izboru za evropski automobil godine 1984. godine i da je predstavnik Fiata pobedio sa malom razlikom.

Uno se proizvodio od 1983. go 1995. godine, a u nekim državama južne Amerike proizvodnja će trajati sve do 2014. godine. Mogli smo da ga vidimo i pod značkom Zastave početkom devedesetih godina pošto se sklapao u Kragujevcu, mada će takva proizvodnja biti simbolična. Na kraju je pronašao preko osam miliona kupaca širom sveta, što ga čini jednim od bestselera među malim gradskim vozilima.

Uno je zamenio takođe revolucionarni Fiat 127, a dizajnirao ga je legendarni Đorđeto Đuđaro kada je radio za ItalDesign. Stil je zasnovao na konceptu Lancia Megagamma iz 1978. godine. Iako su linije bile veoma kockaste, Uno će zapravo imati solidnu aerodinamičnost sa otporom vazduha od samo 0,34.

Ono što ga je proslavilo u poređenju sa konkurencijom jeste podatak da je bio veoma prostran, uz vrhunsku ekonomičnost i solidnu udobnost i ponašanje u krivinama. Većina prodatih primeraka će napustiti fabriku sa nekim od atmosferskih benzinaca radne zapremine 1,1 i 1,3 litre kao i 1,4-litarskim turbodizelom, ali će nam italijanski gigant takođe ponuditi i njegovo hot heč izdanje.

Ono je pružalo 1,3-litarski turbobenzinac (od 1985. do 1990. godine), odnosno 1,4-litarski turbobenzinac nakon 1990. godine. Ovaj drugi je svakako poželjniji pošto je nudio 116 konjskih snaga i maksimalnih 160 Nm obrtnog momenta. Uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, Uno Turbo je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 8,6 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 195 km/h.

Primerak iz današnje priče je iz 1990. godine i možemo ga pronaći u gradu Voklas unutar američke savezne države Južne Karoline. Pomalo zanimljiva lokacija, pošto Fiat nikada nije nudio Uno u Sjedinjenim Američkim Državama, ali znajući da je stariji od dve decenije, danas se vodi kao klasik i sasvim je zakonit za uličnu upotrebu.

Originalno je prodat u Francuskoj i tamo je proveo većinu karijere pre nego što je uvezen u Ameriku. Do sada je prešao 133 hiljade kilometara i uglavnom je u fabričkom stanju. Ovo je jedan od bolje opremljenih modela i pruža opremu kao što su 13-inčne felne, disk kočnice, maglenke, prozore sa staklima pokretanim pritiskom na dugme, plejer za audio kasete i još mnogo toga.

Desetodnevna aukcija je donela petnaest ponuda, a najviša je iznosila 9.550 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(2728)