Predrasuda o tome da su elektromobili preskupi opstaje. Nalazi koji proizilaze na temelju rada istraživača Fraunhofera sugerišu da je isplativost nabavke EV neupitna, i to uprkos višoj kupoprodajnoj ceni. Ali, i to zavisi od više faktora.
Pitanje popularnosti električnih automobila je sve više pod uticajem visokih cena struje, smanjenja ili potpunog izostanka državnih stimulansa, a nedavno je i sprovedeno istraživanje čiji su rezultati otkrili da su benzinci sve češći izbor kupaca.
Međutim, sada imamo novo istraživanje iz kog proizilazi da čak i uz više cene, električni automobili ostaju pristupačniji u odnosu na konvecnionalne, posmatrano na dugi rok, odnosno uzimajući u obzir sve rashode vezane za eksploataciju, a koji se odražavaju na kupoprodajnu cenu vozila. U analizi profitabilnosti vozila, naučnici s Instituta za sisteme i inovacije Fraunhofer, su uključili i preprodajnu vrednos i uticaj troškova osiguranja i poreskih davanja.
„Naši proračuni su pokazali da je precenjen uticaj cena električne energije i fosilnih goriva prilikom analize isplativosti elektromobila od konvencionalnih, to jest da su zaključci do kojih se dolazi na taj način, isuviše ograničeni,“ kazao je Mihael Krail, koji je rukovodio istraživanjem.
Ako bi se sagledavala samo cena energenta, ispostavilo bi se da baterijski automobili poseduju ogromnu prednost u odnosu na konvencionalne, čak i uz aktuelne (previsoke) cene struje. Ta razlika u isplativosti samo raste s dužinom trajanja oslanjanja na električne umesto konvencionalne automobile. Treba reći da su autori studije računali s porastom cena fosilnog goriva usled sve jačih nameta skopčanih s emisijama CO₂, uz paralelni pad cena struje što bi došlo usled temeljitijeg korišćenja obnovljivih izvora.
Dok je sada u Nemačkoj trenutno isplativije voziti elektormobil, mereno troškom goriva, i to za 2,22 evra na svakih 100 kilometara, taj jaz će samo rasti, i na kraju će do 2037. godine iznositi sedam evra. Razlika je u prošlosti bila i jača, s obzirom na nedavni rast cena vozila
Kako bilo, ima i ostalih faktora koji su od značaja kada se porede vozila iz obe kategorije. S jedne strane, na primer imamo infrastrukturu za dopunu. Ako je moguće bateriju dopunjavati iz kućnog priključka, ili još bolje putem struje proizvedene konverzijom sunčeve svetlosti, onda ćete imati najjeftiniju vožnju, dok je u Nemačkoj dopuna preko javnih punjača uticala na to da tako odvozan kilometar elektromobilom košta i do 42% više.
S druge strane, nije zanemarivo ni to kojoj klasi pripada analizirano vozila. Istraživači su zaključili da električni automobil srednje klase otplati sebe, odnosno učini kupovinu istog povoljnijom odlukom od one koja bi vodila ka izboru konvencionalnog, već posle tri godine. Malim automobilima je za to postignuće potrebno pet do osam godina, dok se lizing EV pokazao najisplativijim.
Evo i primera iz srednje klase: uz period zadržavanja vozila od deset godina, trošak kupovine vozila pogonjenog električnim ili benzinskim motorom, zauzima identičan procenat u ukupnim troškovima posedovanja vozila i on iznosi 63%. Ali, kod konvencionalnih vozila troškovi goriva igraju važniju ulogu, pa nakon deset godina eksploatacije, oni generišu do 19% ukupnih troškova posedovanja, dok je kod baterijskih modela taj trošak u intervalu od 13 do 14%.
Neki tipski predstavnik srednje klase među elektromobilima je Tesla Model 3 Standard Range Plus, i njegovo posedovanje vlasnika staje 66.303 evra nakon deset godina, dok benzinac iste klase, recimo model VW Passat Variant 1.5 TSI, u istoj kategoriji beleži cifru od 77.524 evra.
„Kako bi se dalje uticalo na atraktivnost električnih vozila, bilo bi mudro radi na razvoju podrške kroz ekološke i inovativne bonuse, što je od posebnog značaja u nižim segmentima,“ kaže Krail. Ako bi se birala baterija manjeg kapaciteta, onda bi računica u korist elektromobila bila još izrazitija, odnosno, postala bi ranije očiglednija (i bez da se čeka toliki niz godina u eksploataciji).
AutoRepublika
(313)
Prva i osnovna stvar, automobili bibse trebali kupovati prema pretežnoj misiji, a ne prema modi, razmaženim željama i potrebama jednom u godini dana. E ako bi se tako kupovali, onda svi automobili i svi pogoni imaju smisla. Ali nije tako, kupuje se ono što sami sebi stvorimo sliku (nerealnu), ali šta ćeš… Tako se i ženimo 😜😂🤣
Smešna računica.
Oni znaju koliko će 2037. koštati benzin, a koliko struja i da će tada biti razlika utroška goriva od 7 evra na svakih 100 km ?
Da, da, sigurno. Uvek kad čujem anketu gde se favorizuju EV, zapitam se u njenu verodostojnost. Propagandna mašinerija kojoj bi i Gebels pozavideo.
Predrasuda?!? Pa to je notorna činjenica, šta je tebi?