Zanimljivost dana: Kada Ford i Lotus udruže snage

Dosta puta smo pisali o Fordovoj apsolutnoj dominaciji u svetu profesionalnog auto-moto sporta tokom šezdesetih godina prošlog veka. Američki proizvođač vozila je pobeđivao u svim formama u kojima se takmičio, ali zapravo nije uradio celokupni posao samostalno. Primera radi, legendarni GT40 je bio pravi „Frankenštajn“ sa delovima iz celog sveta.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na još jedan čuveni automobil, onaj koji je nastao u vreme kada je Ford tražio partnera za domaći šampionat Indy. I pronašao ga je u vidu britanske kompanije Lotus sa kojom je slavio na uglednoj trci Indianapolis 500, sada već davne 1965. godine. Istovremeno se rodio jedan legendarni četvorotočkaš koji će da postane ponos britanske automobilske industrije.

Iako se Ford vodi kao američka firma, kompanija je dugo godina imala zasebno odeljenje za svaku državu. Najveće odeljenje je bilo u Velikoj Britaniji, odmah posle naravno Sjedinjenih Američkih Država, a ova ostrvska država je prolazila kroz veliku kulturnu revoluciju.

To se odnosilo i na automobilski svet i kupci odjednom više nisu bili zadovolji sa tradicionalnim Fordom, Vauxhallom ili Morrisom. Amerikanci su pažljivo slušali i svetlost dana je ugledao relativno revolucionarni model Cortina iz 1962. godine. Najmoćnija konfiguracija u ponudi je bila ona sa značkom GT i pružala je 1,5-litarski benzinac sa 78 konjskih snaga i modifikovano ogibljenje.

Paralelno s nastankom Cortine, prvi čovek Lotusa, Kolin Čapman je tražio motor za svoj model Elan i uspeo ga je pronaći u vidu Fordovog takozvanog Kenta. Oni su zadržali Fordov blok, ali je svaki preostali deo prošao krov proces modifikacija.

Amerikancima se toliko dopao posao da su predložili saradnju za specijalno izdanje Cortine, čime bi se ovaj homologovao za profesionalni auto-moto sport. Za tako nešto je bilo potrebno najmanje hiljadu primeraka.

Lotus je zapravo bio zadovoljan prvim testom. Iako Cortina nije imala neku posebnu brzinu, ponašanje u krivinama i kočnice su bile fantastične, a masa od manje od 800 kilograma impresivna za vozilo koji komotno mogao da smesti pet odraslih osoba.

Čapmanov plan se zasnivao na povećavanju snage, modfikovanju ogibljenja i kočnica i boljeg rasporeda mase, tako što je prebacio rezervni točak i alkumulator u prtljažnik. Automobil je bio poznat pod imenom Ford-Lotus Cortina.

Ispod haube se krio identičan 1,5-litarski benzinac koji je spremljen za Lotus Elan, a razvijao je 105 konjskih snaga dok je menjač bio četvorostepeni automatski. Automobil je reklamiran sa ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 10,5 sekundi i maksimalnom brzinom od 168 km/h.

Kroz dosta modifikacija je prošao i enterijer zahvaljujući kožnim sportskim sedištima, kožom presvučenom komandnom tablom i krovom koji je prekrivenim istim prirodnim materijalom, što važi i za volan i ručicu menjača. Nema sumnje da je više ličio na Ford nego na Lotus, ali teško da se neko mogao požaliti.

Ovaj automobil nije bio dostupan samo u Evropi već i u Americi, gde je koštao 3.420 dolara (oko 32.355 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Amerikanci nisu bili preterano oduševljeni njime, pošto se za isti novac mogao kupiti model Galaxie sa 7,0-litarskim benzincem i četiri puta većom snagom, pa je većina kupaca bila iz redova Britanaca.

Zanimljivo je da je spomenuti Galaxie bio najveći rival i na stazama, a iako Cortina nije uspela da ga nadmaši, pokazala se bržom od čuvenog Jaguara 3,8-Litre. Automobil će da osvoji britanski i evropski šampionat turističkih automobila i pobediće svu konkurenciju koja je učestvovala u trci izdžljivosti Marlboro dvanaest sati.

Iako je dogovor podrazumevao samo hiljadu jedinica, popularnost je bila dovoljno velika da Lotus napravi 2.894 jedinica prve generacije. To je takođe označilo da smo videli i naslednika u vidu druge generacije 1966. godine. Bio je nešto širi od prethodnika i razvijao je deset „konja“ više, ali se generalna ideja nije izmenila u velikoj meri.

Proizvodnja će trajati do 1970. godine i 4.093 kupca će izabrati primerak modela druge generacije. Do tada se Ford  povukao iz profesionalnog auto-moto sporta i odlučio je da samostalno razvije naslednika. Sve njegove nekadašnje samostalne divizije su do tog doba bile spojene u jednu, onu nazvanu Ford Evropa pa je Cortina postala veoma slična modelu Taunus TC. Proizvodiće se sve do ranih osamdesetih godina kada će je zameniti model Sierra.

Ford-Lotus Cortina je danas u senci jednog drugog automobila tjuniranog od strane britanske firme. To je naravno Opel Omega, ali daleko od toga da ni Cortina nema svoje ljubitelje.

S vremena na vreme se pojavi u prodaji i tada je obično potrebno izdvojiti do 300 hiljada dolara ako želite da završi u vašoj garaži. Kao što smo spomenuli, uspeh ovog automobila je omogućio dvema partnerima da zajedno razviju bolide za Indy, Formulu 1 i ostala takmičenja. A sve je započelo Cortinom…

Zoran Tomasović

(239)