Analiza: Sve žustrije polemike oko sniženja najviše dozvoljene brzine kretanja
Stručnjaci iz oblasti saobraćaja angažovani na austrijskim univerzitetima su u otvorenom pismu sugerisali sniženje najviše dozvoljene brzine na drumovima, izvestio je tamošnji novinski list Der Standard. Kao glavni razlog predloga je navedena želja da se smanji nivo štetnih emisija i utrošak goriva, ali kako lokalni mediji prenose, teško da će apel biti uvažen u dogledno vreme od strane austrijskog zakonodavca.
Saobraćajni eksperti s univerziteta u Beču i Insbruku su pozvali vladu te zemlje da uvede propise kojim bi bila limitirana brzina kretanja vozila na 30 km/h u urbanim sredinama, na 80 km/h na lokalnim putevima, kao i na 100 km/h na autoputevima, za šta su se pozvali na „valjane naučne razloge“.
Međutim, Ministarstvo saobraćaja te zemlje nije voljno da se bavi izmenom odnosnih propisa, a za tako nešto ne postoji ni potrebna većina u Nacionalnom savetu, kako prenosi austrijska novinska agencija APA. S druge strane, ekspertima podršku pružaju klimatski aktivisti i Austrijski transportni klub (Austrian Transport Club).
Nije samo smanjenje nivoa emisija u pitanju
U otvorenom pismu naučnika se navodi da je „naučno dokazano i da nema mesta razumnoj sumnji“ u odnosu na činjenicu da je najefektivniji način redukcije štetnih emisija uzrokovanih sektorom saobraćaja, moguće postići jeino ograničavanjem najviše dozvoljene brzine kretanja vozila, što bi dovelo i do smanjenja broja povređenih i stradalih na drumovima. Pride, doprinelo bi se i slabljenju zavisnosti od fosilnih goriva.
Naučnici su zahtevali i povećanje broja punktova na kojima se kontroliše brzina kretanja vozila uz smanjenje nivoa tolerancije za prekršitelje, što bi trebalo da bude svedeno na tehnički minimum vezan za mogućnosti mernih uređaja. Generalno, smatraju da bi se trebalo pristupiti pooštrenju novčanih kazni i njihovoj standardizaciji na nivou države.
Sudeći po tome šta su istraživači zaključili, ako bi se snizile zakonske granice u vezi brzine kretanja, to bi dovelo do sniženja nivoa štetnih emisija CO2 za oko 2,4 miliona tona na godišnjem nivou, samo iz sektora motornih vozila, i sve to u poređenju s rezultatima iz 2019. Za isti obim prevoza bi se utrošilo desetak procenata manje goriva.
Ako bi se uvelo ograničenje na autoputevima od 100 km/h, u odnosu na aktuelne propise, došlo bi do individualnog gubitka vremena od oko jedanaest minuta na svakih stotinu kilometara, što bi se moglo kompenzovati uštedom od najviše 2,8 evra, opet na svakih sto kilometara. Dodatno, „veliki efekat bi pristigao od izbegnutih udesa, prekomerne buke i ostalih ekoloških implikacija“.
Profesor na bečkom univerzitetu, Ginter Emberger naglašava da je jasno da „čovečanstvo mora dobro da nanovo promisli na temu mobilnosti kako bi se izbegla dolazeća klimatska katastrofa“. On naglašava da sa samnjenjem brzine kretanja dolazi i do sniženog utroška energenta po prevaljenom kilometru, nezavisno od toga da li se za pogon koristi električni ili motor s unutrašnjim sagorevanjem goriva.
Njegove kolege naglašavaju nižu buku, manje otpadnih materija usled amortizacije pneumatika i kočnih pločica, manje azotnih-oksida i manji broj nezgoda. Profesor iz Insbruka naglašava da se zato traži opšte smanjenje dozvoljene brzine kretanja, nezavisno od toga u kom okruženju se vozi.
Mnogi veliki gradovi su već ograničili brzinu kretanja na 30 km/h
Uobičajena najviša dozvoljena brzina kretanja u evropskim gradovima je na 50 km/h, uz Veliku Britaniju kao izuzetak gde je to 30 mp/h što je negde oko 48,5 km/h, dok je u Albaniji postavljena granica na 40 km/h. Drugu stranu medalje čini Poljska sa 60 km/h što važi noću. Počev od maja 2022. godine, u Španiji je na snazi ograničenje od 30 km/h u gradovima, i to, grubo rečeno, na nekih 60 do 70% gradskih ulica u celoj državi.
Međutim, veliki broj metropola uvodi niža ograničenja u pojedinim gradskim zonama. Tako te zone nisu retke u belgijskoj prestonici Briseli, pa ni u susednoj im Holnadiji, gde ovaj trend traje već godinama, a uskoro će na snagu stupiti i opšti brzinski limit na nivou cele zemlje.
Dalje, praktično širom Pariza su na snazi ograničenja od „trideset na sat“, o čemu nam često piše i naš Perica Rajković. Staro ograničenje od „50“ je ostalo samo na glavnim bulevarima i još u par ulica oko Šanzelizea.
Najsporije se kreće autoputevima Norveške i Holandije
Vožnja mrežom evropskih autoputeva je najsporija u Skandinaviji. U Finskoj je granica na 120 km/h, u Švedskoj je to na 110 km/h, dok je u Norveškoj limit na 100 km/h, uz ograničenje od 110 km/h samo na pojedinim, jasno označenim relacijama. U Holandiji se primenjuje „sto na sat“ tokom celog dana i noći.
Najviša dozvoljena brzina od 130 km/h važi u dvanaest članica Evropske unije, i to su: Danska, Francuska, Italija, Hrvatska, Litvanija, Luksemburg, Austrija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Češka Republika i Mađarska. Sedam država EU imaju limit na nivou od 120 km/h: Belgija, Finska, Grčka, Irska, Portugalija, Švedska i Španija, dok su u Bugarskoj i Poljskoj ograničenja na autoputu liberalna: 140 km/h.
Svi znamo da je Namačka jedina evropska država u kojoj nije na snazi brzinsko ograničenje na autoputevima. O limitima u ovoj oblasti se već neko vreme govori u brojnim članicima Evropske unije, pa i u samoj Nemačkoj. Međutim, nisu sve polemike usmerene na ideju o sniženju brzinske granice. Česi na primer planiraju da u određenim zonama autoputa budu liberalniji i da stave zabranu prekoračenja brzine kretanja od 150 km/h. Ministar saobraćaja ove države je nagovestio da bi tako nešto moglo da postane realnost na delovima autoputa koji su lišeni krivina i posebnih rizika.
AutoRepublika
(640)
U Švedskoj na autoputevima je 110-120 zavisno od toga koliko je ravan ili krivudav i u kakvom je stanju asfalt, u glavnom je u odličnom stanju. Na brzim cestama je 70-100 zavisno od istih razloga plus i da li su trake odvojene. Ali takodje tamo za svaki radar pored puta postoje ogromni znakovi koje je nemoguće ne primjetiti plus ti radari rade otprilike jedan dan sedmično i to samo nekoliko sati na taj dan. Ali takodje rijetko je vidjeti vozača da divlja ili drastično prekoracuje ograničenja ili bilo kakav vid nasilnicke vožnje. Dakle moze se voziti bez problema preko ograničenja… Pročitaj više »
Ma, sva postojeća ograničenja brzine prosto treba samo „prepoloviti“ 😊 I tako će valjda biti „duplirana“ bezbednost i čistoća vazduha … A „prepolovljena“ i ta zavisnost od fosilnih goriva …
Imam ja bolje rješenje…
Izbaciti automobile iz gradova, uvesti zapregu, a ovim naučnicima i njihovim političkim kolegama sa istog platnog spiska, velikodušno omogućiti da ličnim radom njihovih nogu omoguće pokretanje tih zaprega… 😜 😂🤣Vjerovatno će pnda izglasati da bude ograničenje na 20 😉
Zaboravio si kineske rikse.
Mogu da biraju šta hoće, ja sam za demokratiju 😜
Ova ograničenja brzine nemaju veze sa zaštitom zivotne sredine, niti bezbednosti u saobraćaju. Imaju veze sa nečim trećim.
Slazem se ali sam veoma radoznao da cujem sta je to „trece“.
Potrosnja goriva i bezbednost u zavisnosti od brzine – vecita tema kojom se, na zalost, bavi sve i svako, najmanje pravi strucnjaci. Sta donosi ogranicenje brzine u gradovima? Samo povecanu potrosnju. Amateri ne mogu da shvate da sto se auto sporije krece to trosi vise goriva. Naravno ovo ne vazi za e-vozila ali ona su u manjini, u opticaju ih ima samo 5-6%. Primeri: – pri brzini od 50km/h mogu da vozim u 4. stepenu. – Pri brzini od 40 km/h mogu da vozim u 3. stepenu. – Pri brzini od 30 km/h mogu da vozim u 2. stepenu. Za… Pročitaj više »
Odlična analiza.Inače švaba svjesno gine ako je siguran da ima prednost.
Švabo ako je u pravu ne posustaje ni milimetar,po cijenu sopstvenog života ili života članova porodice,svi ginu ali on zna zašto se gine,vozio je po propisu.Zato se ogromna većina drži pravila a većina sudara se dešava upravo zbog ove stvari što Švabo neće da izbjegne sudar ako je u pravu (a može ga izbeći npr).
Redovno gledam obračune u saobraćaju a potežu i oružje dok je mozak na paši.
Svabe ne nose oruzje i ne ulecu rado u tucu, to rade stranci. Ako povredis nekoga, slomis mu vilicu na primer, moras da mu platis sve troskove lecenja. Ne dao Bog da postane invalid pa ga izdrzavas do kraja zivota. Novac je uzrok za susdrzanost od nasilja, ne humanost.
https://youtu.be/rXQTq3xzDo4
Svi ste odlicno procenili Svabe – svesno ginu po propisima! 🙂 U Nemackoj sam od 1990 godine. Trebalo mi je dugo vremena da sebi objasnim njihov mentalitet. Najveca tajna za mene je bila transformacija Svaba u ratu – od jedne civilizovane nacije pretvorili su se u monstrume! Dugo sam bio na granici da to shvatim ali mi je jasna definicija stalno izmicala. Jednoga dana video sam jedam americki film, dokumentaran po sadrzaju, koji je opisao sudjenje Adolfu Ajhmanu. Pored utvrdjivanja njegove krivice Amerikanci su se pozabavili njegovom psihologijom. Otvoreno pitanje je bilo isto koje sam ja sebi postavio: kako je… Pročitaj više »
Sjećam se kada je u naš razred negdje tamo ’87 ili ’88 došao momak koji je išao četiri godine u školu u Njemačku. Tamo je bio odličan učenik a ovdje katastrofa… Sjećam se jednom idemo kući i prelazimo pješački prelaz, on zajunio hoće da pređe odmah po dolasku na ivičnjak. Ja mu ispriječim ruku kao rampu i spriječim ga na nagazi kolovoz, jer ide auto (otkud ja znam da li će stati, malo je brže išao), a on će meni: Pa ja imam prednost!!! Ma imaš ti prednost u bolnicu, majmune jedan… Velim ja njemu, moj pogled na svijet je… Pročitaj više »
Nisi ga vise video? Pregazio ga auto! 🙂
Dobro si ga opisao, Svabe su vec generacijama vaspitani da ne gledaju ni levo ni desno kada prelaze ulicu. A statisticari se cude zasto pesaci i biciklisti ginu kada ih zakon tako dobro stiti!
Eto sreće da ga je pokupio njemački auto, bar da naplati dobro 😜.
Zakonska zaštita djeluje nakon neželjenog događaja i to je karakteristično samo za ljudsku populaciju, kada vuk pojede lane, nema zakonske odgovornosti, ali štabe su obermenše 😜 mogu da ginu po zakonu
Odlično ih poznaješ, tvoja zadnja rečenica je gola stvarnost!!!
Hvala! Trebalo mi je zaista dugo vremena da resim tu paradoksalnu zagonetku. U normalnom zivotu pokazuju cak vise karaktera nego nasi ljudi! Ali kada su u grupi postaju zveri! Rado se porede sa vukovima – jer su krvolocni i napadaju u coporu. Slicnost nije slucajna.
Teško će ova priča zaživjeti u Austriji.
Ova prica je globalisticka
Sve su sjebali
Prvo bi problem do dizela
Sad nema veze vise dizel sad i benzin ne valja
Glavna festa je sto se narod primio na gluposti
Sad je glavni trend da krave smetaju jer prde i zagadjuju vazduh pa ce i njih zabraniti
Sledece sledi da i nama zabrane prdez podrigivanje kiseljenje kupusa
Jescemo granulice kao kucni ljubimci
Najbolje da vozači ugase auto, izbace iz brzine i guraju kao zaprežno kljuse dok ostali putnici sjede? 🤔Tako će se poštovati ograničenje brzine, neće trebati pare za gorivo, CO2 će biti na nuli…“i svi vuci siti i sve ovce na broju“.
Može, ali samo da se vozi prvom…