Automobilski Kinezi razotkrivaju sav cinizam i licemerje kolega iz „Evrope“

Šef Stellantisa, čuveni Portugalac Karlos Tavarez kog nedavno videsmo i u Srbiji prilikom potpisivanja ugovora kojim se regulišu odnosi između dva suvlasnika preduzeća za proizvodnju automobila u Kragujevcu, imao je zapažen nastup, odnosno dijalog s novinarima tokom Sajma potrošačke elektronike u Las Vegasu. Juče smo preneli deo njegovih razmišljanja, gde on upozorava na mogućnost zatvaranja pojedinih fabrika, usled nemogućnosti da na drugi način održi koncern finasijski zdravim.

Sada čitamo, zahvaljujući tome što je američki Motor1 preneo vest dostupnu samo pretplatnicima lista Automotive News, da je preduzetnik s krajnjeg zapada Starog kontinenta u crnim mislima uslovljenim mogućnošću da evropski kupci pohrle ka jeftinijim kineskim elektromobilima, i da na taj način zaborave one evropske.

Dakle, deluje da se ne slažu baš svi, možda čak ponajmanje oni „liberalni“, da je konkurencija zdrava i da je važan preduslov slobodnog tržišta i pokretač ekonomskog i svakovrsnog prosperiteta. U teoriji, a isto tako i u realnom životu, upravo zdravo tržišno nadmetanje garantuje potrošačima da najbolje prođu, a to je preduslov i za dugometražnu sreću ponuđača. Dokaz da je slobodna tržišna ekonomija šarena laža za široke narodne mase, je izneo i šef Stellantisa, pomenuti Tavarez.

On predviđa da evropske proizvođače očekuje „užasna bitka“ s automobilskim markama poreklom iz Narodne Republike Kine, a koji usled značajno nižih troškova proizvodnje imaju mogućnost da vozila ponude po drastično povoljnijim cenama od onih po kojima se trenutno nude četvorotočkaši s amblemima, još uvek ušuškanih evropskih brendova.

Rukovodilac kompanije Forvia, koja pripada svetu snabdevača automobilske industrije i koja je nedavno pripojila čuvenu firmu Hella, je naveo da prosečan kineski proizvođač automobila može da skocka električni primerak uz generisanje troška proizvodnje koji je za desetak hiljada evra niži od onog što je u moći evropskih kolega. Patrik Koler, čije ime ne pomenusmo na početku pasusa, je na CES-u izjavio da je ovo veći problem za evropske nego za američke proizvođače (još jedne velelepne promotere slobode kretanja ljudi, roba, kapitala…) jer potonji sprovode drastične carine za robu iz Kine.

S druge strane, u stvari s iste strane, priča Karlos Tavarez sledeće reči:

„Evropski propisi su krivi što automobili sklopljeni u Evropi koštaju za četrdeset procenata više od onih montiranih u Kini. Ako Evropska unija nešto hitno ne promeni, automobilska industrija će proći kao što su prošli evropski proizvođači solarnih panela. Njih je pomela kineska konkurencija. Veoma crn scenario koji smo odgledali ranije. Ne mora tako da bude i sada.“

Tavarez navodi da bi antibiotik protiv SAIC-a, BYD-a, Geelija i ostalih Kineza bio zvan „reindustrijalizacija“ Evrope i vraćanje na naš kontinent svih proizvodnih kapaciteta koji su upravo zbog nižih troškova izmeštani u Kinu. On se takođe založio i za mere protekcionizma.

Ako Evropska unija pak ništa ne preduzme, Tavarez je zapretio da će proizvođači automobila onda izmestiti pogone iz Evrope na neke druge, jeftinije za proizvodnju vozila destinacije.

Sve u svemu, ni pomena o slabljenju profitnih apetita, unapređenju ciklusa proizvodnje, sniženju troškova u Evropi. Ili će biti po mome, ili se razvodim…

Siledžijski, Karlose, siledžijski pristup…

AutoRepublika

(44363)