Zanimljivost dana: Fiat X1/9

O vrlinama i manama automobila sa centralno postavljenim motorima smo često puta pisali na sajtu AutoRepublike. Prvobitno su korišćeni u profesionalnom auto-moto sportu, gde su pružali značajno bolje performanse, a vremenom smo ih videli i u serijskom izdanju.

Tu su bili manje praktični zahvaljujući svom položaju motora, gde je bilo gotovo nemoguće pružiti zadnja sedišta, a istovremeno su emitovali dosta vibracija i toplote odmah iza vozača. To su veoma ključni razlozi zašto ih nikada nismo videli u masovnoj proizvodnji, sa izuzetkom par egzotičnih modela gde su vlasnici u stanju da priušte više četvorotočkaša.

To ne znači da nisu postojali napori da se naprave i pristupačni sportisti sa centralno postavljenim motorima.

Prvo nam na pamet verovatno padaju Pontiac Fiero ili Toyota MR2, ali zapravo pravi kralj ove kategorije bio Fiat X1/9. Proizvodio se približno dve decenije i u tom periodu je pronašao oko 160 hiljada mušterija širom sveta.

Istorijat ovog sportiste nije započeo kod Fiata već bratske divizije Autobianchi. Oni su predstavili konceptni model Runabout 1969. godine na bazi heča A112, i iako je imao neke detalje koji su bili nemogući za serijsku proizvodnju (farovi su bili postavljeni iza vozača na C stubu), svakako je postojao potencijal za masovnu proizvodnju.

Kontaktirana je čuvena samostalna dizajnerska kuća Bertone, koja se inače postarala za kocept, i od legendarnog Marcela Gandinija zatraženo da ga usavrši za serijsku proizvodnju. Većinski deo mehanike je pozajmljen sa Fiata 128, a kako on je pružao pogon na prednje točkove, tako su i velike prerade morale biti urađene da novi X1/9 dobije pogon na zadnjoj osovini.

Dizajn se nije izmenio u velikoj meri u poređenju sa Autobianchijevim konceptom. Automobil je imao samo dva sedišta i krov koji bi se skidao i mogao da bude smešten u prtljažnik. To i nije bio toliki problem pošto je X1/9 pružao i prednji prtljažnik.

Zanimljiva je i sama informacija kako je dobio ime. U spomenutom vremenu italijanski proizvođač vozila je uglavnom koristio trocifrene brojke kao što su 124, 127, 128 i 131, ali je X1/9 zadržao svoju kodnu oznaku. Fiat je koristio značku X1 za putnička vozila (X0 za motore i X2 za komercijalna vozila) dok je „devetka“ označava taj broj u nizu koncepta.

Premijera X1/9 je kasnila da se ne bi ukrala medijska pažnja o novog gradskog modela 126 („Peglica“), a za lokaciju je izabran Salon automobila u Torinu 1972. godine. U Fiatovoj ponudi je zamenio model 850 Spider, a na papiru je bio zaista revolucionarni automobil.

Nezavisno ogibljenje i disk kočnice su bili detalji rezervisani samo za daleko skuplje modele, a centralno postavljeni 1,3-litarski motor je razvijao 74 konjske snage i maksimalnih 97 Nm obrtnog momenta. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko četverostepenog manuelnog menjača. Sa masom od 880 kg, X1/9-u je bilo potrebno približno petnaest sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h, a maksimalna brzina je iznosila 170 km/h.

Ono šta nije mogao da uradi na pravcu, ovaj sportista je nadoknađivao po pitanju balansa i ponašanja u krivinama. Oni koji su imali prilike da ga testiraju su imali samo reči pohvale i izjavili da na stazama ne mogu da mu pariraju ni daleko skuplji i moćniji rivali.

Spomenućemo da se nudio širom sveta, a većina njih je prodata u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo je imao početnu cenu od 4.167 dolara ili oko 25.045 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Tokom svoje istorije X1/9 se izmenio jako malo. Zastareli model je zamenjen sa onim zapremine 1,5 litre 1979. godine, a bio je za desetak „grla“ moćniji. Takođe je debitovao i petostepeni manuelni menjač, a ove verzije su bile za 130 mm duže zahvaljujući novim branicima. To je povećalo maksimalnu brzinu na 185 km/h.

Kraj za X1/9 od strane Fiata stiže nakon 1982. godine, a kao što nam je poznato ovaj italijanski proizvođač je imao običaj da proda licensu drugim firmama koje bi zatim nastavile proizvodnju. U ovom slučaju kupac je bio Bertone i sportista će nastaviti da se prodaje sve do 1989. godine pod imenom Bertone X1/9.

Nije se izmenio u velikoj meri sa izuzetkom branika, a cena u jednom momentu dostiže 13.990 dolara što iznosi današnjih 39.898 najmanjih zelenih novčanica. Dok je X1/9 ranije bio odlična kupovina za kupce, dolaskom Bertonea je ulazio u sam cenovni rang sa Chevrolet Corvette i ostali moćnijim i modernijim sportistima.

Prenećemo još jedan zanimljiv detalj, a odnosi se na način na koji je X1/9 importovan u Ameriku. Naime, u periodu od 1987. do 1989. to je radio čovek po imenu Miro Kefurt. Možda ime ovog imigranta iz Jugoslavije ne zvuči poznato, ali je on zapravo otac programa Juga u Americi. Upravo je Kefurt započeo saradnju sa Zastavom i uvezao prve primerke „preko bare“ pre nego se umešao Malkolm Briklin i preuzeo firmu u svoje ruke.

Danas Fiat X1/9 nije preterano vredan klasik i kao mnogobrojni modeli ovog italijanskog proizvođača vozila, imao je određenih mehaničkih problema, kao i onih na račun korozije. Relativno visok broj proizvedenih primeraka ga čini pristupačnim, pa samim tim ukoliko želite klasika zabavnog za vožnju za svega par hiljada dolara/evra, Fiat X1/9 je svakako odličan izbor.

Zoran Tomasović

(1074)