1. Home
  2. Hedonizam & Adrenalin
  3. AR pijaca klasika: Revolucionarni Oldsmobile Toronado
AR pijaca klasika: Revolucionarni Oldsmobile Toronado

AR pijaca klasika: Revolucionarni Oldsmobile Toronado

262
4
Podelite sa prijateljima:

Većini ljudi sa naših prostora, Oldsmobile nije preterano poznat brend. Možda ga neko i pamti kao vozilo u kojem je stradao „Krcun“ Penezić, ali je Oldsmobile ostavio mnogo značajniji trag u automobilskom svetu. Spomenućemo ga kao pionira tehnologija koju koristimo do današnjeg dana, kao što su prvi pravi automatski menjač (1939. godine) i prvi fabrički turbo punjač (1962. godine).

Takođe je napravio malo revoluciju sredinom šezdesetih godina prošlog veka kada je ponudio model sa pogonom na prednje točkove.

Možda je takva tehnologija danas rezervisana za male gradske četvorotočkaše, ali se tokom šezdesetih godina još uvek slabo koristila, posebno na glomaznim i skupocenim premijum kupeima kao što je Toronado. Inženjeri su smatrali da pogon na prednjoj osovini donosi bolju stabilnost tokom vožnje i oslobađa više prostora u enterijeru, a moraće proći dugo godina pre nego što konkurencija prati takav potez.

Toronado je debitovao 1966. godine kao odgovor na veoma popularni model Ford Thunderbird u klasi nazvanoj „lični luksuz“. Cilj je bio pružiti veliki kupe napucan prestižnom opremom u rangu sa Cadillacom i Lincolnom po dosta pristupačnijoj ceni.

Oldsmobile će ga proizvoditi tokom četiri generacije sve do 1992. godine, a kolekcionarima je najzanimljivija ona prva generacija koju smo viđali u izložbeno-prodajnim salonima od 1966. do 1970. godine.

Toronado se mogao naručiti sa dva motora. Onaj manji je razvijao 385 konjskih snaga iz radne zapremine 425 kubnih inča (7,0 litara), dok se posle 1968. godine mogao dobiti još veći benzinac zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara) sa okruglo 400 „grla“.

Obrtni momenat je bio impresivnih 680 Nm, a snaga se prenosila na prednje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 7,4 sekunde uz maksimalnu brzinu od 218 km/h. Za takvo zadovoljsto je bilo potrebno izdvojiti 4.750 američkih dolara ili oko 40.440 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče je napustio fabriku 1966. godine i trenutno se nalazi u gradu Su Fols unutar američke savezne države Južne Dakote. Prešao je 108.800 kilometara i pruža svu onu opremu koja je bila poželjna u svoje vreme.

Pričamo o 15-inčnim felnama, servo volanu, disk kočnicama, klima uređajom i još o mnogo toga. Danas sve pobrojano uzimamo „zdravo za gotovo“, ali tokom šezdesetih godina je za tao nešto bilo potrebno doplatiti čak i na premijum automobilima. U oglasu se ne navodi mnogo detalja o njegovom poreklu već samo da je u originalnom stanju i da je hladnjak zamenjen pre dve godine.


Do kraja aukcije je ostalo još tri dana, a trenutno najveća od deset ponuda iznosi 23.500 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(262)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

4 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Matija

Toronado je jedan od mojih najomiljenijih americkih modela! Dizajn je fenomenalan! Njegove dimenzije su 5360 x 1990 x 1345 mm, bio je samo 2 cm visi od tadasnjeg Porsea 911! Kako je doslo do neobicne odluke da mu naprave prednji pogon nije mi poznato. Ali mi je poznato da je to doprinelo njegovoj veoma dobroj stabilnosti, znatno boljoj od svih drugih konvencionalno gradjenih americkih „krstarica“. Kao problem pokazale su se prednje gume koje su se zbog opterecenja brzo habale. Sa modernim gumama to vec odavno nije problem. Koncept prednjeg pogona sastojao se od uzduzno postavljenom V8 motoru na kome je… Pročitaj više »

Yankee

U Americi je pogon na prednje tockove dosao u centar paznje 1926. godine kada je Millerov bolid sa FWD pobedio na Indianapolis 500. To je nateralo Cord da napravi legendarni model L-29, a posle i model 810/812. Bili su to prvi americki masovno proizvedeni auti sa pogonom na prednje tockove. Posle toga su uglavnom nestali sve do Oldsmobile Toronado. Oldsmobile je smatrao da su stabilniji za voznju i da imaju vise prostora u enterijeru. Ford je isto razmatrao da prebaci svoj Thunderbird na FWD, ali je odustao. Potez Oldsmobilea je kasnije pratio u Cadillac Eldorado i na kraju i Buick… Pročitaj više »

Matija

Hvala na informaciji! Odluka Oldsmobila bila je ispravna ali i hrabra zbog neizvene reakcije publike. Prednji pogon u Evropi ima kontinuiranu evoluciju, bez prekida, mada je primenjen kod mnogo manjeg broja modela nego zadnji pogon. Sve do pojave Minija. Interesantno je da su Toronado, Eldorado i Riviera moji omiljeni ameri! To nema nikakve veze sa prednjim pogonom vec sa njihovim dizajnom. Prednji pogon je „po prirodi“ stabilniji od zadnjeg. Kod zadnjeg vaznu ulogu ima osno rastojane – sto vece to bolje. Efekat prednjeg i zadnjeg pogona najlakse je objasniti na sledeci nacin: – Prednji pogon: uzmes stap bilo koje duzine,… Pročitaj više »

Laki

Bilo bi interesantno čuti kako se vozi i ponaša u krivinama ovo vozilo!