Analiza: Ode Herbert Dis – dođe Oliver Blume!

Herbert Dis je preuzeo Volkswagen AG pre četiri godine kada je nemački proizvođač automobila bio u krizi, pod pritiskom da napravi dramatične promene u strategiji i kulturi, a bivši direktor BMW-a je ponudio novu viziju. Dis će napustiti kompaniju s početkom školske godine, to jest od 1. septembra, tri godine pre nego što je njegov ugovor trebalo da se završi, sa mnogim nedovršenim i neizvesnim ciljevima koje je postavio.

Disov napor koji se među njima posebno isticao se ogledao u težnji da stvori softverski biznis sa Nemačkom kao centrom istog. Zvao bi se imenom CARIAD, i poslovao bi u okviru Volkswagena. Dodatno, aktuelno je listiranje na berzi za luksuzni brend Porsche, osmišljeno tako pripomogne u finansiranju investicija Volkswagena u oblast elektrifikaciji.

Dis nije bio kao prethodni direktori grupacije iz Volfzburga ni po čemu. Nije to bio svom pristupu poslu, niti po ličnom stilu. Zbog toga se 2018. činilo da je samo izvršni direktor koji je izveo Volkswagen iz njegovog skandala, zapravo prevare veka poznate pod imenom dizelgejt.

Sada već bivši šef grupacije VW je bio više fokusiran na ono što investitori žele, nego na zadovoljstvo Volkswagenovih sindikata. Verovao je u masivna ulaganja u električna vozila za budućnost. Negovao je razigrano prisustvo na društvenim medijima i postavio je lidera električnih vozila Teslu Inc kao reper za VW, a ne tradicionalne rivale kao što su Toyota Motor Corp ili General Motors Co.

Dis je rizikovao, kako sa proizvodnom i tehnološkom strategijom, tako i sa svojom sklonošću da iznese svoje mišljenje, uznemirujući duhove u poslovnom sistemu. Ponekad je „metkom i prebacio metu“.

Činilo se tokom 2019. godine da je Dis aludirao na slogan iz nacističke ere kada je pokušao da opiše potencijal zarade proizvođača automobila rekavši da „EBIT macht Frei“. Kasnije se izvinio zbog komentara i objasnio da ni na koji način ne želi da pravi poređenje sa sloganom iz nacističke ere „Arbeit Macht Frei“, koji nam je svima poznat s kapije ogledala nemačkog usuda i ogledala onog doba, pri čemu mislimo na koncentracioni logor Aušvic.

Bivši lider Volkswagena je u Sjedinjenim Državama mogao biti zapamćen kao izvršni direktor koji je vratio voljeni nemački mikrobus kao modernu električnu kreaciju i koji je oživeo brend kamiona Scout. Ali, u isto vreme, Dis je iznervirao američke distributere Volkswagena razgovorima o prodaji vozila direktno potrošačima.

Bio je otvoren u svom divljenju Tesli i njenom izvršnom direktoru, Ilonu Masku, koji je Disu ponudio angažman na mestu generalnog direktora u Tesli još 2015. godine, odnosno pre nego što je Austrijanac odlučio da se pridruži Volkswagenu.

Napadao je teške zadatke

Šezdesettrogodišnji Dis preuzeo je mnoge teške zadatke u svojoj karijeri na rukovodećoj funkciju Volkswagena, uključujući smanjenje troškova za matični brend VW koji neguje masovnu proizvodnju gigantskih razmera. Nakon što se pridružio kompaniji tokom 2015. godine, kao šef marke Volkswagen, tadašnji izvršni direktor Martin Vinterkorn je dao Disu zadatak da u roku od dve godine snizi troškove brenda za 5 milijardi evra godišnje – što se pokazalo kao misija koja je obezbedila sukob sa nemačkim radničkim sindikatima.

Dis je sklopio dogovor o otpuštanju 30 hiljada duša, jer je procenjeno da je profitabilnost Volkswagena i dalje zaostajala za konkurencijom, upravo zbog viška radne snage. Na kraju se čini da se Dis previše brzo kretao za neke u nadzornom odboru kompanije, a nedovoljno brzo za druge.

U više navrata se sukobljavao sa vodećim predstavnicima Volkswagenovog proletarijata, s tim da je važno znati da oni imaju polovinu glasova u nadzornom odboru proizvođača automobila.

Ali članovi porodica glavnih akcionara grupacije, Porše i Pih, su bili zabrinuti u vezi s tim da li Dis daje dovoljno brzo rezultate od svojih više milijardi evra ulaganja u električna vozila i u razvoj softvera.

Volkswagenov nadzorni odbor je u maju zahtevao da menadžment predstavi robusniji plan za CARIAD, softversku jedinicu. Šef ove jedinice je ranije ovog meseca rekao za nemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung da je potrebno da se operacija pojednostavi, sve kako bi se ubrzano odvijala.

Volkswagenova cena akcija na berzi sugeriše da su investitori imali slične brige na umu kada su se opredeljivali gde da ulože novac i da li u nemačkog giganta. Od kada je Dis preuzeo vlast, kako rekosmo 2018. godine, akcije emitenta iz Volfzburga su ostale na istom nivou, a čak su i pale za 24% tokom ove godine. Nasuprot tome, Tesla je u te iste četiri godine povećala svoju tržišnu vrednost za čak 15 puta u odnosu na nivo iz reperne 2018. godine, a sa tržišnom kapitalizacijom od 844 milijardi američkih dolara, ta kompanija vredi deset puta više od Volkswagena.

Upravni odbor diva iz Nemačke je odlučio da na Disovo mesto postavi šefa Porschea Olivera Blumea, veterana grupacije VW. Neki posmatrači očekuju da ovakav izbor signalizira povratak osnovama i proizvodnji automobila, uz istovremene manje ambiciozne vizije o pretvaranju proizvodne u tehnološku kompaniju.

„Imao je mnogo širu viziju samo o automobilu. To je očigledno stvorilo određena trenja“, rekao je cenjeni analitičar iz Silicijumske doline, Evangelos Simudis o Disu.

„Kad vidim Blumea kako uskače u sedlo, ponovo vidim momka iz automobila kako ponovo preuzima primat“.

AutoRepublika

Izvor: Reuters

(889)