1. Home
  2. Istorija
  3. Kako izgleda tradicionalni grad na Route 66 i muzej Pontiaca? (GALERIJA)
Kako izgleda tradicionalni grad na Route 66 i muzej Pontiaca? (GALERIJA)

Kako izgleda tradicionalni grad na Route 66 i muzej Pontiaca? (GALERIJA)

425
15

Eh ta Route 66…

Postala je deo američke kulture i načina života u jednakoj meri kao pita od jabuka, muzika Beach Boysa i vožnja Forda Mustanga ili Harley Davidsona. Dugačka je čak 3.940 kilometara i prostire se kroz osam saveznih država Amerike- od Ilinoisa pa sve do Kalifornije.

Ono što će verovatno zbuniti većinu onih koji ne žive u Americi jeste podatak da Route 66 zapravo nije jedan put, pa ni autoput, već serija manjih gradskih i seoskih puteva koji su postojali pre nego što je nastao takozvani „highway sistem“ (mreža velikih autoputeva). Na popularnosti su dobili 1940. godine kada je objavljena knjiga, a zatim i film „The Grapes of Wrath“ („Đavolsko grožđe“) i na neki način prati život siromašne porodice tokom ranih godina takozvane „Velike depresije“.

Finanisjki bedna familija Džod napušta rodnu Oklahomu i upućuje se u Kaliforniju u potrazi za boljim životom nakon gubitka porodičnog imanja od strane pohlepnih banaka. Knjiga i film prate njihove avanture baš na Route 66 i ne možemo reći da ima srećan kraj.

No, vratimo se glavnoj temi. Kao što smo spomenuli, Route 66 je uglavnom penzionisan sredinom pedesetih godina prošlog veka kada su debitovali veći i moderniji autoputevi i o njemu tada uglavnom kruži nekadašnja legenda onih tradicionalnih stanovnika i stranih posetioca željnih avantura. Pre nekoliko godina smo pisali da je odobren i državni budžet da Route 66 bude sačuvan, a tu priču možete da pročitate ovde.

I tako pre nekoliko meseci, uputio sam se u grad Pontiac unutar američke savezne države Ilinois. Udaljen je oko 160 km zapadno od najvećeg grada Ilinoisa, to jest Čikaga, i trenutno ima populaciju od svega 11.150 stanovnika. Mislim da možete brzo zaključiti zašto bi neki „petrolhead“ išao u grad nazvan Pontiac.

Rečeno mi je da se u njemu nalazi muzej istoimenog istorijskog automobilskog brenda pa mi nije smetalo da provedem približno tri sata u svakom pravcu za volanom svog „Chet“ (da, zaista sam takav nadimak dao svom Chrysleru 300). Sam muzej kao muzej se pokazao velikim razočarenjem pošto se u njemu nalazi samo osam četvorotočkaša, mada literatura koju poseduje bi impresionirala svakoga.

Ali „njuškanje“ kroz ostatak grada je pokazalo zašto je Route 66 toliko cenjen. Ne, ovaj put ne kreće od Pontiaca, ali prolazi kroz njega i brzo možemo da zaključimo zašto privlači toliko turista.

Pa krenimo od spomenutog Pontiacovog muzeja. Ne iznenađuje nas što većina primeraka čini čuveni „The Great One“, to jest model GTO koji se smatra začetnikom mišićave revolucije iz šezdesetih godina. Posebno je impresivna literatura o istoriji brenda i kako popraviti sitne probleme, kao i kolekcija kantica od ulja.

Razni natpisu kažu da je u jednom momentu bilo nekoliko stotina firmi za prodaju ulja za motore i da je gotovo svaki Jenki to radio u svojoj garaži. Takođe možemo da vidimo i neke cene koje ilustruju koliko je održavanje vozila koštalo u ova vremena, kao recimo da je galon (3,78 dolara) koštao tek 30 centi, što nema današnjoj računici znači da je litar iznosio svega 79 dinara.

Put nas zatim donosi do jednog od najzanimljivijih muzeja koje sam ikada video, a to je kako je tradicionalna američka kuća izgledala tokom četrdesetih godina. Verujem da slike koje smo dali dole „na gomili“ govore više nego što bi hiljade reči to mogle da urade pa tako neću ulaziti u detalje, a je svakako zanimljivo videti belu tehniku i posuđe u kuhinji kao i kako se naprednom tehnologijom nekada pre više od osam decenija smatrao i radio aparat. Ovaj isti muzej poseduje i veliku literaturu o medijima po završetku Drugog svetskog rata, uključujući i onaj dan kada su Japan i Nemačka kapitulirali.

Još jedan muzej koji mi se strašno dopao je onaj posvećen legendi Route 66, to jest čoveku po imenom Bob Valdmir. Ukoliko ste ikada gledali serijal filmova „Cars“, onda svakako znate da je lik „Filmor“ zasnovan baš na njemu. Doduše, Filmor je prva generacija Volkswagenovog kombija Type 2 dok je Valdmir vozio njegovu drugu generaciju i možete da ga vidite u Pontiacu. Ono što ga je učinilo legendom Routea 66 jeste podatak da je često putovao ovim putevima, pričao sa vlasnicima malih porodičnih biznisa i koristio kao inspiraciju za literaturu i fotografije. Valdmir je preminuo 2009. godine, a njegov kombi-kamper zatim doniran muzeju.

Pontiac se može pohvaliti sa još nekoliko manjih muzeja koje ne možete da vidite na fotografijama. Jedan od njih ima pozavidnu kolekciju vojnih uniformi aktuelnih kroz američku istoriju, od ranih dana i borbe sa Britancima za nezavisnost, pa sve do modernih vremena.

Tu je i nekoliko muzeja umetnosti i neuspeli pokušaj jedne osobe da na bazi školskog autobusa doda drvene detalje i napravi brod. Na kraju napornog dana možete da se osvežite i predahnete u nekoliko manjih porodičnih restorana sa veoma pozitivnom atmosferom.

Na kraju dana sam se vratio kući, pomalo razočaran što je muzej brenda Pontiac bio relativno mali, ali s dosta pozitivnog iskustva šta gradić ima da ponudi. Ako vas put ikada nanese u američku saveznu državu Ilinois, provozajte se do Pontiaca i vidite šta mali gradić na Route 66 ima da ponudi. Nećete se sigurno razočarati.

Zoran Tomasović

(425)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
15 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Matija

Divna reportaza, uzivao sam! Hvala ti Zorane! Sta bih dao da ovo i jos mnogo toga vidim uzivo. Mozda u nekom drugom zivotu. 🙂

Yankee

Ako Bog da, jednog dana cu obici celu Route 66. To imam u planu vec neko vreme, da vozim iz Ilinoisa pravo do Kalifornije preko Route 66, pa severno uz obalu okeana do Oregona i da obidjem nacionalne parkove u Juti i Vajomingu i da se vratim preko Severne Dakote i Minesote kuci.

Renault Terminator

Za to putešestvije preporuka BMW 530i G30😎.

Matija

O, neee! BMW na ruti 66?! Bogohuljenje! Samo neka US-klasika iz 60-tih ili 70-tih! 🙂

Renault Terminator

Ma ja zezam Zokija…on je prosto lud za njemačkim mašinama😁.

Yankee

Ne bi Bemve mogao da izadje ni iz Ilinoisa bez „check engine“ lampice, a da ne govorim predje celu Ameriku … 😉

Renault Terminator

Može biti..bila bi tu negde mrtva trka sa Fordom😁.

Yankee

Sreca onda sto imam Chryslera i Chevroleta. 😉

Laki

Dobar je G30 nebi te izdao ma gdje da kreneš.

xtrimi

Bogami ja sam napravio samo krug Seattle, SF, LA, LV, Soltlake city, Boise
sa BMW M2 E92 i nije se upalila lampica 😀 2015.
Put je nezaboravan. To prostranstvo fantazija.
Želja je da probam NY to LA neke od sledećih godina ako sve posluži

Renault Terminator

I to sa M verzijom.
Jesi čuo Zoki😎.Lijepo ti kaže Laki,uzmi G30 530i i samo gas.

Yankee

Znaci na Bemveu je cak i „check engine“ lampica pokvarena? 😉

p.s. jel zivis u Boise? Ja sam ziveo u Twin Fallsu par godina krajem 1990-ih godina.

Izmenjeno 5 dana pre od strane Yankee
Nikola

Prosao route 66, ali vozom, Amtrak, davne vec 2012. Prvo od Vashigton DC-ja do Chicaga, vozom takodje, pa posle od Chicaga do LA. Septembar bese. 260$. 72 sata u vozu. Pauza u Chicagu od, ako se dobro secam, od 9-16h. 3000 milja okruglo. Nezaboravno. Putovanje zivota:). Pruga od Chicaga do LA ide pa skoro paralelno sa route 66. Work and travel program tokom fakulteta. Danas je taxi u Beogradu. Imam neku vrstu nostalgije prema USA, kako god to zvucalo…

Laki

Svaka čast junače.