Veseli se balkanski rode – Evropski parlament većinski glasao za ukidanje SUS motora

Naslov je malo bombastičan. Morali smo da se malo našalimo, jer poznato je da se na našem podneblju obožavaju automobili sa dizel motorima, i da u slučaju daljeg razvoja situacije u ovom smeru „nećemo kao nacija imati šta da vozimo“. Konkretno, mislimo na „NOVE NOVE NOVE“ automobile sa 150 hiljada kilometara na satu (smajli).

Da se vratimo na vest…

Poslanici Evropskog parlamenta glasali su u sredu za zabranu prodaje novih automobila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, što bi bio jedan od najstrožih zakona na svetu o postupnom ukidanju vozila na benzin, ako ih odobri Evropski savet.

Iako o toj meri još treba da se raspravlja u Evropskom savetu i da se proizvede u zakon, glasanje u parlamentu se smatra najvažnijim korakom u procesu. Potpuno odobrenje će verovatno značiti pad u prodaji hibridnih automobila i brz prelazak na potpuno električne modele.

Podrška toj meri dolazi nakon niza odbacivanja drugih ključnih klimatskih politika u sredu.

Parlamentarna frakcija desnog centra izrazila je protivljenje stoprocentnoj zabrani do 2035. godine. Neki poslanici su umesto toga tražili zabranu od 90%, što znači da bi jedna desetina svih novih automobila i dalje mogli da budu sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Veoma mi je laknulo i zadovoljan sam ishodom“, rekao je holandski poslanik Jan Hujitema, koji je predvodio izradu nacrta zakona.

Parlament je ranije odbacio tri druga ključna predloga, uključujući svoju centralnu politiku reforme tržišta ugljenika.

Nemački poslanik Peter Lize rekao je novinarima ranije u sredu da njegova grupa desnog centra EPP (Evropska narodna partija) ne podržava 100% zabranu, dodajući da bi vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje mogla da budu korisna, ako se tehnologija oko sintetičkih goriva sa niskim sadržajem ugljenika vremenom poboljša.

„Ne mislimo da političari treba da odlučuju da li su električna vozila ili sintetička goriva najbolji izbor. Lično verujem da će većina potrošača kupiti električni automobil ako im damo neophodnu infrastrukturu i to je ono što bi trebalo da uradimo“, rekao je.

On je dodao da je moguće da bi automobili sa unutrašnjim sagorevanjem koji koriste sintetička goriva u budućnosti mogli da postanu konkurentniji od električnih vozila. Oni bi takođe mogli biti realniji za mnoge zemlje u razvoju u Africi i Aziji — koje kupuju evropske automobile — posebno ako te zemlje ne budu u stanju da pređu na privređivanje zasnovano na obnovljivoj energiji u narednih nekoliko decenija, rekao je Lize.

Komisija je prvi put objavila plan za postepeno ukidanje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u avgustu prošle godine. Da bi olakšala prelazak na električne automobile, Komisija je rekla da će od 27 zemalja članica EU zahtevati da prošire kapacitet za punjenje vozila. Tačke za punjenje biće postavljene na svakih šezdeset kilometara (37,3 milje) na glavnim autoputevima, a minimalna poreska stopa za benzin i dizel gorivo biće povećana.

Automobilska industrija igra vitalnu ulogu u evropskoj ekonomiji, čini 7% bruto domaćeg proizvoda i podržava 14,6 miliona radnih mesta u regionu. Ali, transport je jedini sektor u kojem emisije gasova staklene bašte rastu, a drumska vozila su činila 21% emisije CO2 u 2017. godini.

Velika Britanija, koja više nije u EU, objavila je prošle godine da će zabraniti prodaju novih automobila na benzin i dizel počevši od 2030. godine, a prodaja nekih novih hibrida će se nastaviti do 2035. godine.

Glasanje za tu meru usledilo je nakon šokantnog odbijanja predloga EU da se stvori ambicioznija šema za trgovinu emisijama, granični ugljenični porez i društveni fond za klimu.

Lize, vodeći pregovarač parlamenta o reformi tržišta ugljenika, pozvao je svoje kolege da ponovo pokušaju u komitetu da pronađu predlog koji bi dobio podršku.

„Svi oni koji su danas glasali protiv mogu dvaput da razmisle… Molim vas, nemojte ubijati trgovinu emisijama“, rekao je on.

Postavljanje ambicioznijih ciljeva za šemu, koja primorava neke od najvećih zagađivača da kupuju kredite za ugljenik, bio je centralni zakon bloka u njegovom krovnom planu Fit for 55, mapi puta za smanjenje emisija za 55% do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Cilj je jedan od najambicioznijih klimatskih težnji bilo koje velike privrede.

EU je treći najveći zagađivač u svetu.

AutoRepublika

(7102)