I Amerikanci bi „bonove za benzin“

Ok, ne pričamo o bonovima kakve pamtimo svi mi koji smo odrasli na Balkanu tokom kriznih godina, ali verovali ili ne, američka vlada trenutno razmatra opciju da građanima ponudi neku finansijski pomoć povodom rekordnih cena goriva. One variraju od jedne savezne države do druge, a sve je započelo kada je predsednik Džo Bajden odlučio da prestane sa uvozom naftne iz Rusije.

To je rezultiralo time da na nekim lokacijama u saveznoj državi Kaliforniji galon (3,78 litara) košta čak 7,55 dolara. Prevedeno na nama civilizovaniji srpski jezik, za litru benzina je potrebno izdvojiti čak 213 dinara, što je za državu u svetu, inače poznatoj po velikoj potrošnji, nešto nečuveno.

To je rezultiralo time da političari u ovoj saveznoj državi predlože program vredan čak jedanaest milijardi dolara, po čijem slovu bi svaki od građana Kalifornije dobio karticu za gorivo u vrednost od 800 „zelembaća“. Takva kartica bi se mogla koristiti samo za benzin i dizel, a ukoliko ne posedujete automobil, onda biste dobili besplatnu vožnju preko javnog prevoza. Za sada se planom ne zahteva pomoć svima onima koji voze električni automobil, ali ne sumnjamo da bi i oni na neki način bili uključeni u ovu državnu pomoć.

Koliko dugo bi takva pomoč bila na snazi? Navodno sve dok galon benzina košta više od četiri dolara (oko 113 dinara po litri) i brojke bi bile analizirane na mesečnom nivou. Kako Kalifornija ima ubedljivo najviše cene „crnog zlata“, tako bi pomoć u ovoj saveznoj državi bila nešto izmenjena od ostatka Amerike, pa bi im pripalo spomenutih 800 dolara plus kasnija dodatna pomoć na mesečnom nivou.

S druge strane, oni u ostatku Amerike bi dobili sto najmanjih zelenih novčanica po osobi u porodici. To znači da ako tradicionalna porodica ima roditelje i dvoje dece, mesečno bi im pripalo 400 dolara. Takva suma bi mogla biti potrošena ne samo ne gorivo, već i za pokriće ostalih troškova, kao što je na primer račun za struju.

Da bi se građani kvalifikovali na ovu državnu pomoć, moraju da zarađuju manje od 75 hiljada dolara godišnje kao individualci ili 150 hiljada „zelembaća“ kao familija. Neki drugi političari smatraju kako rešenje nije pružati kartice, jer će javnost pronaći način kako da ih preproda ili „muti“ na neki drugi način, već da bi građani mogli da dobiju olakšice po pitanju obračuna godišnjeg poreza.

Bilo kako bilo, mnogi naravno nemaju simpatije prema Jenkijima, i zapravo uživaju da ih vide kako konačno plaćaju iste cene benzina kao što to čini ostatak sveta već nekoliko decenija. Razlika je naravno u tome što „preko bare“ nema štedljivih dizela, pa ni neki preterani izbor manjih ekonomičnih motora, iako su zapravo uloženi veliki napori od recesije pre petnaestak godina da se zapremina motora dovede na neku razumnu granicu.

Videćemo hoće li ova kriza promeniti njihov izbor i preferencije prema četvorotočkašima, ali svakako ne treba očekivati previše.

AutoRepublika

(449)